Просветни гласник

262

критика и библиографија

су чешће Гегшшпа него шаасиНпа, а особито §шз. У Е11еп(11:-8еуПег1;-а, изд. 35., год. 1891, стр. 22 чнгамо: »Ссгаз, шз с1ег КгапЈсћ, ипс1 виз, и1з с1ав 8сћ\уе1п 81пс 1 (пасћ с1ет ћезеегп бргасћ^ећгаисћ) Геттта." У Ко21о1-а гласи I 78. „сЈГе ђетеп \Удг1ег тИ егпаИМдет А-81атте 8гпс1 гп Лег Ке§е1 РетГтпа, с!осћ л\игс1 8п8 аисћ а1з МавсиНпит §ећгаисћ!.' 1 § 36. „Ми2ко§:а зи 8ро1а 8ато81:аушс1 з озпоуот па 1, и, г, 8. 1ги2е1;с1: ЗгеЛпједа ви зро1а: а) вато81:ауп1С1 па теп, иг, ив .» — Је ли „агедпје^ 8ро1а" тиз тиг-Г8 миш, коју реч гшсац има у §§25 и 29? Је ли 8гес1пје& 8ро1а 1ериз 1ероп& зец? А могли бисмо запцтати за род и 8атоз1;аутка ш11иг ор.1ушина; да ли је пеи1;гит? Овдо уједно и то да паноменем, да није подесно, да се пајире каже: /Аетћода зи вро1а затоа1;а\'шс1: ћ) агћог, Нп1;ег 1 1е11и8 к , а одмах за тим: »8гес1пје^а 8и зро1а: а) 8атоб1;аутс1 па теп, иг, 118." § 37. ^епвћода аи зро1а 8атоа1;ауп1С1, коЈ1 рга^е потЈпаИу рпсћеуб1 озпоУ1 -8. 1/и/е1с1: МазсиИпави: 1. 8атоз1;аутс1, којјт ве г кгајпје^а з^о^а обпоуе тјепја и потЈпаЦуи и е: саезрвз саезрШз ћивеп, ^еНвх Vег11сгв ^ога.® Супстантивима саеЛе&, с1аЛеа, пиђез 11с1. „ппепја 8е г кгајпје^а зЈо^а озпоуе и пот1паИ\ 7 и и е." То изреком каже и писац у првом главном нравилу о основама на 1, иојегласи: в Озпоуаш пес1 тшћо§а 1 кепзћода аро1а ргкНеуа 8е и поттаИуи 8, ргес! којћп 8е 8ато§-1а8шк г сез1;о пћепја и е; п. рг. озпоуа ст1 пот. сгпГ8 (§гас1јапт), 08п. пиђг пот. пиђва (оћ1ак). К Па јесу ли саес1е8, с1ас1е8, пићез итд. таасиИпа ? За тим каже писац: »МаасиИпа 8и 3. заток(;аутс1: ћ) па -18 8 §еп. па С1ПГ8, ри^та 1 1арГ8 ЏаргсИз).'* С јшз и ри1у18 јесу 8ић81апи\'а с основом на б (с1пез, ри1уеб пли по некима ишз, ри1у1з), и тазсићпа су по главном правилу, које гласи: »Мигко^а зи зро1а 8атоз1;аУ111С1 па I, п, г, б. в (§ 36). Никако дакле овима двема супстантивима није место у §-у 37., у коме се говори о роду в зато81:а\'шка, коЈ1 ргауе иотЈпаИу рГ1(НеУ§1 08П0У1 -б. <( I 37. Орагка. »Ми/ко^а зи аро1а 1 8атоа1;аушс1 па гх : саИх (-1сгб) сааа, {огпгх (-1сгб) а\'ос1, рћоепгх (—1сгб) рИса Гетс.® По овако написаној оиасци тигко§;а ви 8ро1а и аррешИх, согшх, гас11х итд. Опаска треба да гласи овако : .Мигко^а зи зро1а 1 ођг 8ато81;аутс1 па гх: саИх сава, [огтх 8\'ос1, рћоепгх рИса Гешс.® И иначе су правила о роду доста непоуздана. Тако нпр. 1аг Гагг-18 Шо, коју реч писац има у ?-у 25, I, јесте по главном правилу §-а 36. тазсиИпит. Кес1;аг песИг-18 (пек1;аг), коју реч писац има У ?"У 31, јесте такођер тазсиИпит по главном праЕилу ?-а 36

Грчке рочи на ав апИв, као дт^аз ^Ј^апНз (^огов^аз), коју реч писац наводи у §§-има 25 и 56. јесу по у 37 /■ еттта. Па тако важним супстантивима, као што оу полатпњепе грчке речи на -та, ппр. аеш§ша (гацопеЉа), роета (рјезта,), које писац спомињо на стр. 14. п 30., иије одређен род прави.шма, ш стављеним у §§ има 36, 37 и 38. На правила о роду речи треће деклинације да приметим и ово. У ргес^оуоги к ћесет 1гс1апји коже писац ово: „Вис1ис1 рак с1а исешк уес 1 ро 8ас1апјет 8из1;ауи тога ознп потта1;1уа ро2пауа1;1 зуакој Г1ес1 1;гесе (ЈекНпасце ијес1по 1 обпоуи, игео аат га гпак, ро којет зе рогпаје гос! пебј 1;гесе ДекНпасЈје, 08по VIII 8УГ8е1 ;ак, а §-с1 је 1;ај пце Мо с1оз1;а(;ап, ро81и/10 8ат зе 1 потп1а1,1уп1т 8Угзе1;кот. Т1т 8и 8е ргаућа гпа^по ијес1поз1;гис11а 1 рокгаШа 1;ако, с1а 8ас1а тје81о вез! 81гапа гаргетаји зато с1у1е <1 . На ове речи поштованог г. писца нека ми је допуштепо да приметим ово. Нм сваки начинјесте краткоћа правила у каквој граматпци или у опште у каквој школској књизи једна од првих вр.шна њених, али краткоћом пије иишта поможеио, ако је ипак иравило таково, да се не може лако схватпти и применити. Нпр. да узмемо главно правило о томе, које су речи 3. деклинације рода женског? То правило гласи у г. писца овако: «2 епвћод ви вро1а 8ашоз1;ауп1С1, коЈ1 ргауе поштаИу рг1сћеУ81 08П0\'1 -8® (§ 37). Ово је правило доиста кратко, али је ли уједно и лако ? Зар је гимназисти, нарочито нижих разреда, лако знати, који 8атоз1;аутс1 ргауе по1Шпа1;1У рпсНеУ81 озпоуј -б Р Зар је њима лако раз.шковати „рпсћеуепо 8" од „озпоупод: 8® ? Нека се нпр. 8ато81аутс1 з1о рга\'е потЈпаНу за б (1о8, ресиз, УнЧиз, Ншв исиорсде са тоз, ^епиз, газ, С1П18, у којих 8 припада основн. Зар се у онога, који ће у оваких самоставника моћп раз.шковати рпсНеуепо б од озпоупо ^ 8 не претпоставља готово таково знање латинске деклинације, какво може нмати само какав филолог ? Та није лн се у разликовању рпсНеуепо^ б од озпоупо§; 8, пребацио, као што ето напред оидесмо, и сам поштовани г. писац, унесавши самоставнике С1П18 н ри1у1з, којнма се основа свршује на з, међу »затозиупјке, којј ргауе пош1паЦу рпсћеУ81 08шт -8 <с ? Да поменем за тим ово. У Латмаи-Милер-а су иравила за граматички род речи 3.деклинацнје, која су такођер по основннској теорији израђена, још краћа него у г. писца, заузимају цигло једну страну ; цела пак 3. деклинација не заузима више од 7 страна. Али за то је ипак ова лат. граматика