Просветни гласник

261

још благо изван очпју научннчких! Од та два рукописа: један је нз XVII. века, а други из XVIII,, а.ш је по свој прилици први превод у нас бар у XVI., ако не још у XV веку постао, и то мисли Јагић да је учињеп негде па југу у крајевима, у којима је грчки језик био у превази. Грецислш у рукопису на то унућују. Познати старијн руконис (А.), по ортографијн, гледајући на спољне зпаке, био би српске рецепсије,али прегледавши га одмах се опажатраг средње редакције. Тако налази се: ности мото м. лшге, што показује, да беше у рукопису јиож место моа или моељ, па српски преписач, ие гледајући на садржину, промени на оу. Таких има примера још. На некпм местима задржао је д;, а на неким је заменпо &-ом, иначе Ј9 оу. Неколико је примера 3. лица множине на оу м. е, а обрнуто се, што треба да одговара сж(п). Има још нсколико карактерних црта, као Ђ м. д, компаратнв са преФикеом ао, употреба грчке свезе шгм (=от») и т. д. — Овај је рукопис Јагић пашао у заоставштиин Миклошићевој; овоме је служио при изради његова великога » И ј С хшоп ра1аео81оуеп1со — §гаесо — иМпит« (1862— 1865), у ком је под сигнатуром АНас. Миклошић га дрлш за рукопис XVI. века и српске рецепспјо (стр. XIV. његова речника). У овом је рукопису између осталога п Р1д8ш1о§-из. Други рукопис (В.), Јагићу познат преко Сперанскога, својина је митрополита Михапла. Он је већ слободна српска прерада некога старијега рукоппса, који 1|0 бита сродан рукоппсу А. Овај рукоиис нема пи Ђ ни и, а г> често замењује пуним гласом а, .х често испушта, а п рђаво ставува, што је карактерни знак п XVII. века. е нарочито босанских писаца. Сем описа оба рукоппса Јагић претреса словенски текст тих рукописа. Како грчког оргинала не иађе, то је за иотребу визаптиолога, указавши на она места, која су сличиа с нозиатим грчким текстовима, додао п грчки превод нашега текста. Апа.шзу је ову поделио на шест делова: У првом аналише натпис, у другом увод, у трећем поуке, У четвртом еписоду о Ровоаму, којом се потврђујс помепута у поукама пзрока, да треба старије слушати а не претпоставити их савету млађих; у петом је продужено аналисање ономена или савста. Свега пх је 32. Да ли је овим и грчки оригипал завршен, питање је. Шестп део посветио је додацима рукописа В., којих нема у рукопису А., а који неће бити, да су прнпадали Спанеји. Ови додаци много подсећају на опомене оца сину, нешто и на мудре изреке Акирове. Једно седам подсећају са свпм на оне већ раније штампане Јагићем у ИРОСВЕТнИ гласник 1893.

оРазум п ФплосоФпја" (Сиоменик XIII): бр. 19 стр. 59 (овамо 7), бр. 38, стр. 72 (2.), бр. 32, стр. 94 (16.) бр. 67, стр. 45 (18.) бр. 90, стр. 47 (19. у опће). бр. 8, етр. 55 (29.) и бр. 38 стр. 95 (само први део 33). На крају је као „Апћап^" оштампан И8 рукопнса А. (у рукопису .1. 26 [) — 31 ћ „Спанеја", чији је патпис: в Л г А лосп аркведна Саанегб нано учаше С1> жалостгк) сна свдего Беч. Ђ С. Ђорђевић.

^аМивка 81о \"П1(;а га ^нппагј-је. 8а81ау1о 1иап Раиес, кг. ^чтшшјзк! ргоГе801' и 1шги. Тгесе рге§1ес1апо 1 рокгасепо 12с1апје. 1Ј 2а§тећи 1891. 81;г. 361. (свршетак) § 30. »Мјез^о -а, -шп 1таји -ха, -Јит: 2. 8VI тргтаппхсГ 1гесе зИошШе 8 озпоуот па 8атод1а8п1ћ (§ 27. II.) аспа аспит ос! асег аств асге 081аг, сЈм^С1а сЈмЈстт ос1 д.и1с1& Лтсе 81а(1ак, [еИсга, [еисјшп ос1 [еИх 8ге1ап, с1етеп1'ш с1етеп1тт о<1 сЈетепз Шад-.® С овим правилом испоредимо ово (такођер у овом §-у): в -а, -шп 1таји 1>) рг1с!аупш1 8 озпоуот па зид1а8гпћ п. рг. сгсига т, <ИуИит, тетогит, раирегит, рппсГрит, иГдГШт". Ова су два правила написана различном логиком и консеквенцијом. Јер кад ргИаутш з овпоуот па $ид1а8тћ имају -а, -ит (н. пр. уе!ег-а, уе1ег-ит, с1сиг-ит, (ЦуЦ-ит и т. д.), а рг'к1ал'1исј 8 озпоуот па 8атод1азтћ -1а, -пип, онда би се морало творчти: асгНа, асп-шт, с1и1с1-1а, (1и1сНит н т. д. \ 30. 2, Орагка. в Ос1 рг1с1аутка, кој! ато зра<1аји, ппа вато кеГиа рос1рип1 р1ига1 зге(1пје§а 8ро1а». — Требало јо назначити, како овај плурал гласи, т. ј. уе!ега, уеСегит и т. д. А то је требало зато учинити, што нигде напред није пазначено, како §еп. вт§. од овог важног адјектива гласи. Тек у идућем I- у 31 има назначен само аћ1. зш§. Vе1еге. I 31. «1Ј аМаИш зш^. 1таји -1 тјез^о -е: 2. 8у1 ргШаушсЈ, рак рг1с1ауп1ск1 раг11С1р1 8 ^оћа1аћот озпоуот, с1ак1е: асп, с1и1с1, Ј'еИс[ 11(1.® Уз ово правило узмпмо још ово: а -е Јтаји ћ) ргк1а\'тс1 8 ћоп80пап18ћот озпоуот: саеИђе, раирегв, ргтсгрв Ис1.» Ни ова два иравила нису напнсана иетом логиком н консеквенцијом. Јер кад »рпДаушсЈ 8 коп80пап18кош озпоуош " имају у абл. синг. -е (саеНћ-е, раирсг-е итд .), а (( рг1(1ауп1С1 8 уока1зкот озпоуот" -X, онда би ваљало творити : аси-ђ (1и1сМ, ГеНсм птд. I 35. »Ка 1геси зИопНћи 8рас1аји 1 (1ује јес1поз1о/л1е озпоуе тигко^а зро1а па - и , дгпз 2с1га11 8п8 зутја«. Ове две речи јееу управо соттиша, и много 34