Просветни гласник

260

КРИТПКА И БИБЛИОГРАФИЈА

КРИТИКА И

НЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ Јадгб V. Бав ВугапИтасће ТећгдссИсМ Зрапеа? т Лег ћггсћ епаГа^гзсћеп т >егве1гипд уоп — —, лпгћИсћет МИдИеЛе сЈег ћагзегИсћеп АћаЛетГе Лег "И^гб8епсћа[1еп. ^УГеп 1892. 1п СоттГ&згоп ће1 Р. Тетраћу, ВисћапМег Лег ћагв. АћаЛетхе Лег \У188еп8сћа[1еп. На 8-ни стр. 4 2, На крају стоји ^Аиздедећеп ат 19. Апдив1 1892. (< — Ово је 8 свеска ('XX VII књигч „ЗШипдвђепсШе"- бечке Академије. Може се слободпо рећи, да старој књижевиости, заједничкој Србима и Бугарима, бољи данп свићу. Правац, којим еу текла испитивања и проучавања на њој, у неколико је промењен и окренут правилнијему путу. Досадашње издавање рукописа просто онако, какав се нађе, без икаких тумачења нејасних места, изазпва потребу изналаска ориђинала, те се тим долази у тешњи додир с византијском литературом, која беше богати и као да једини извор нашој старој литератури. Тај додир и наслањање на византијску литературу учини, да и византиолози обрате већу пажњу на нашу стару књижевност, на коју се већ почиње гледатп другим очима, као на помоћницу за проучавање н рестаурисање визант,'јске литературе. То већ посведочава и изврсна Крумбахерова »ОеасМсМе Лег ђугшИтвсћеп ћШега1иг поп ЈиаИпгап Мз гит Еп&е Лез озМтгвсћеп Кехсћев«- (527, —1453.), 1 у којој указује и на словенске преводе; а још боље утврђује Крумбахером ове године започети часопис Ђ ВугапНпгесће 2,еИ8сћг1(1«-, од кога су ове године већ изишле две свеске, а из којих се види то јасно. У првој је свесци и Јагићев рад о «Мудром Акиру". У нас се на жалост врло слабо осврће на то, што изиде у туђини, па се с тога ваља да и ћутом прешло и преко овога часописа, о ком би бар они, који се баве византијском лптературом и историјом, требало да проговоре. Сем ове нове улоге, коју доби црквено-словенска литература или боље заједничка литература Срба и Бугара, сваким се даном боље и јаче расветљује њено унутрашње благо и открива једно по једно умно дело наших старих радника, о којима се и иије ни знало да постоје у нас. Једно тако ново да кажем, питање, искрсе овом новом 1 Ова је литература изишла 1891. године уМинхену, као нрви део IX књиге Милерова »НашИтсћ Дег к1а881Сћеп АиегШитз-^МббепбсћаЛ".

ШЈШОШФША

радњом проФ. Јагића, који нам откри још једно преводно дело — Спанеју. А шта је Спанеја? Византијска литература познаје неколико поучних, дидактичних песама. Таква је песма и „Спаноја"; у њој су као савети старијега млађему. Она је била и драга лектира, што сведоче многи преписи. До сада их је познато некнх 16, а биће без еумње и више, и е да се проналаском још кога рукописа могадне васпоставити првотни рукопис и утврди: ко је писац његов и коме је он намењеп У најповије доба, у исто време када се појави и проФ. Јагића радња о Спанеји, изишла је у другој свесци »ВугапШнвсће ХеЉсћгКс-а" радња Јоћп-а всћпнМ-а „ 1,'1 јсг (1еп Уег/авзег Лељ брапеаа«. (стр. 316, —332.). Шмит нам на оспову њему још приступних осам рукописа (до њега је било само осам познатих) расправља спорно питање. Досадашње мишљење Бе§тапс1-а, да је узалудан сваки труд о том изналаску, као да је преран био, јер нам Шмит као доста поуздано потврди досадашњу само хипотезу 8аШав-а: да је писагд Алексије (| 1142.), син цара Јована а унук цара Алексија. И тај писац Алексије, који је неко време и с оцем владао, исписа свом сестрићу (сину сестре близнакиње Марије, удате за Јована Рогера) ове савете. Из посвете и увода у несму види се, да је младога принца Спанеја (?) свим жаром свога срца волео, да му је он био једина утеха у невољи и да га је хтео поучити, да не прође као ујак му ! Ово још утврђује што из неколиких Фраза изводи, да је првотно заиста и намењепо било за васпитање принчево, па доцније у преписима измењено. 0 овој дидактичној песми византијске литературе проговорио је Крумбахер у својој литератури, у којој је навео на стр. 398. и литературу тога предмета. И та тако омиљена дидактична песма нађе н у нас на југу преводиоца и преписача. У нас је преведена просом, у њој је „сИе роеШсће РагЈшп^ с1е8 Опдтпаћз ^апгћсћ уег\у1зсћ1;, с1ег 81аУ1зсће Тех1; шасћ!; с!еп ЕтсЈгиск етеа §апг зсћтисИозеп ргозајасћеп Аизги^ев аиа с!ет ЈупесМзсћеп Оп§та1\уегк К вели Јагић, али одмах за тим додаје: »ТЈећп^епв тиивеп (Пе 1!у7ап11ш1о»еп егчч! ГезМеПеп, оћ сћезег Аизги^ \У1гкНсћ уоп с1ет Шауел ћеггићг!;, оћ пјсћ! еше аћпИсће 1ЈтагћеИип» зсћоп 1т ОпесМзсћеп уогћапсЈеп \уаг 11 . — Од ове просне »прерзде® позната су Јагићу два слов. рукописа. Да ли их још има, поуздано се не може тврдити, јер је много