Просветни гласник

СОВНИ ВАЗДУХ

једно лице за 8 часова боравка у њему. За један час производи једно диде 20 дитара угљене киседине. Тако би се у једној соби од 200 куб. мет. посде дисања од осам часова садржина угљене кнседине у ваздуху морада попети од 0'0005 на 0-0013, само кад се не би та сразмера постепено поправљада ваздупшом струјом и прп затвореним вратима и прозорима. Из овога рачуна види се јаспо, кодика се кодичина угљене киселине накупи у школским собама, које су начичкане дедом. Брајтипг је нашао, да је у једној школској соби, коју посећиваше 70 ученида, у почетку предавања бидо 2 21% угљене киселине, а на свршетку предавања 9 36°/,. Дуго су време угљеној киселини приписиванп знаци болести школске деце, као што су: бледило, тромост — здовоља, гдавобоља. Ади новп опити уверавају нас, да су томе узрок гасовите масне киселине. Ови продукти, које човечији организам сам лучи, назватп су самоотрови. Они се помешају са собним ваздухом, и тако додазе у додир са собним предметима, као што су: дуварови, под, намештај, одело, прашина итд. и упијају пх у се. Овако апсорбовапи ови самоотрови нису нам штетни. Али чим их се много ослободи из нашег тела, тако да поменути предмети нису у стању сву количину апсорбовати, онда нам постају штетни. Ослобођење самоотрова бива утицајем топлоте и влаге. Онај непријатни задах, што се осећа нарочито од пећи које се први пут доже, додази од самоотрова, који се — ослобођен топлотом — распростире по соби; ми га с ваздухом заједно удишемо, те нам па таЈ начин шкоди здрављу. Највећа опасност овог мадог непријатеља нашег живота лежи у томе, што се, при недрестаној промени температуре и вдаге, све више умножава, и доспева у наш организам. „Чим количпна овог самоотрова достигне ведики стенен у собном ваздуху, сналааи оне, што седе у соби, нека непријатност и раздражљивост; а главобоља, стуживање, најпосде и изнемоглост, неизбежне су посдедице тога. Зато никад не треба пустити да се угљена киселина намножи преко мере Кад би овако покварен ваздух ушао нагло у школске собе, у дворане за играње и давање концерата, и у опште, у собе где се скупља много дица, то би за самоотровом дошде страшне носдедице; а овако се пак подако навикавамо на њ непрестааим седењем; ну ипак тешко дишемо, кажемо да је ваздЈх несносан, осећамо оскудицу чиста ваздуха и тужимо се на главобољу. Ово су јасни знаци хроничког самотровапа, за којим не-

избежно долазе разноврсне грозничаве и заразне болести.' Дужим удисањем овако поввареног ваздуха самоотров дође у телесне сокове, а поседица тога јест мадаксалост (немоћ). Вода има велику подобност за апсорбовање овог невпдљивог непрпјатеља нашег. Водени талог што се скупља на окпима, преставља њихову концетрисану мешавину. Псп и питоми зечеви врло брзо угину од ових непрпјатеља живота. Фраицуски научници Вгоши8<Циаг1; и (ГАгзоиуа1 чиниди су опите с једним оваким антропотоксином (људским отровом). Они су згуснули издпсани ваздух, за тим су га растворена у води убризгавали по једну дозу под кожу осампаесторици зечева. Од њих 18, на којима се вршио опит, угинуло је њих 17 између 12 и 24 часа. Али се доказало, да и самим удисањем овог самоотрова настуаа смрт. Тако су нанравили чптав ред затворених кавеза, а све су спојилп цевима. У сваки кавез метнуди су по једног питомог зеца, нак су онда само у први кавез пуштади чистог ваздуха помоћу гасометра. Према томе у остаде кавезе ишао је онај ваздух, који је већ покварио зец у првом кавезу. Зец у посдедњем кавезу удисаше дакле нокварен ваздух од свнх предњих зечева. Овај је већ другог дана угинуо. Претпоследњи угипуо је трећег дана; онај пред њим четвртог.. и тако је ишдо редом до трећег кавеза од почетка. Зец у овом павезу пздржао је осам дана. Прва зец, који је удисао са свим чист ваздух, п други, што је удисао ваздух покварен само од првог, остадп су у животу. Овим је утврђен доказ: да све жпвотиње од овога гаса гину, и да дисани ваздух садржи у себи аптропотоксина, те да овај, већ у мањој мери, унпштава живот. Из овога опита издази, да овоме самоотрову морамо особиту пажњу поклонити. Ако је истина, да се овај самоотров показује у виду склоности ка грозничавим и заразним болестама, то онда можемо лаво појмити и себи разјасннти, што у понеким пределима бесне готово сваке године таке бодести међу децом, нарочито зими. Чудновато је, како се многе куће по селима врдо мадо проветравају. Тако по неким седима може се наћи кућа, чији су прозори и у сред дета, за време највећих припека, херметично затворени. А каква би тек „бесмислица" бида, кад би зими отворили прозоре ?! Зар да на тај начнн троше топдоту, која је зими тако потребна ?! Како онда могу бити здрава деца, кад она удишу место чистог ваздуха, ваздух пун киселина, прашине, па разуме се и ваздух пун разноврсних микроорганизама ? Ово се не да појмити. Против самоотрова, о коме се не може још ништа одређено рећи, можемо се помоћи само честим ироветравањем соба. (Ое81егге1сМ8<Љег 8сћиЉо1е) Јов. Кангрга.