Просветни гласник

266

Флори Вугарске мог.ш би се ставити на равну ногу са радовима оних Аустријанаца, који проучаваху основе босаиско-херцеговачке Флоре (овде мислпм поглавито на др. О. Веск-а). И др. ВелоЕЈовски је Аустријапац, а проучавао је Флору Бугарске, али он се са свим друкчије понаша према Србијн и њенпм сиповима, који су ма и најмање што привредили за науку. Тако Веленовски у својој Г1ога Ви1дапса одајс заслужену хвалу не само др. Ј. Папчићу, већ и др. 0. Петровићу. В иди РгеГаИо у Р1ога. Втдапса. Аустријски нроФесор г. др. Ветштајн не бп ОД своје величине вал.ада ништа пзгубио, пред бсчким ученим клубом, да је поменуо и краљевину Орбију и њенога Панчића и Петровића, те да је тако своје слушаоце, односно читаоце, упутио на Папчића као на извор првога реда. Та ваљда је со могао и Бечлија ослонити на Панчићеве радове, тим пре што су се радовима тога Србина, као поузданим изворима, служили светски научари, од којих помињем само Декандола, и Боасијера. Г. докторе Ветштајне! Краљевина Србија, то је једина област на Балканском иолуострву, коју су Флористичк« проучилињени синови, т. ј. Срби, а то су били Панчић н Петровић. Када Европејци, а особито њихови учењаци, желе да уђу у Балканско полуострво, морају и нехотице проћи кроз Србију, јер је ова краљевина северна додприа тачка Балканског полуострва са Европом. Без сумње мораће бити позиато и вама, г. докторе, да је Србија нрва погранична област Балканскога полуострва, у коју се улази чим се из Аустро-Угарске изађе. Србија је дакле праг Балканском полуострву. Па кад је она то, онда ће се морати свакојако, иа ма и преко воље, поменути Србија, а особнто онда када се говори о Флори Балкннскога полуострва. А тој прилици би веома доликовало истаћи имена оних заслужних и вредних Срба, који умедоше с успехом проматрати природнине у својој домовини. Ама, канда се баш с тога и не допада Србија тесногрудом Аустријанцу, г. др. Ветшгајну, који Србију у целом предавању не хтеде ни споменути. Ја лично веома бих сз радовао, кад бп сви Аустријанци толико тесногруди били, те да се зареку, да никада својом ногом неће ступити у Србију, нити у остале крајеве где Срби живе. Приказао 25 јануара 1893. год. на зоолошкоботаничком скуну Ж. Ј. Јуришић.

Палеоантропологија г. д-ра Ђ. II. Јовановнћа. Г. д-р Ђ. II. Јовановић ножурио се да наштампа „Одговор на критику®, коју сам управио његовим „Прилозима за Палеоантропологију српских земаља^.^У томе колегином одговору има правдања штампарским погрешкама и слабим слухом, има доста замотаних алп очевидних прекора Геолошком Кабинету (што у њему неке ствари годинама неодређепе леже, што је у њему мање иреисториских старииа но у Зоолошком Кабинету), има допуна и новина (нови аргументи за Келте у Србији, неко подушно посуђе из бронзане периоде из ?, неке здраве и дсФормисане лобање из тумулуса у Ваљевској), има обећаља (да ће до смрти збирати археолошки материјал, да ће га од сада друкчије објављивати, да ће штампати Палеонтологију Сисара и нешто у чему се ,оградио а у питању о Келтима). Има неиолико порицања сопствепих речи, извртања туђих, па чак и иодметања — без чега канда ни једна полемика код нас не може да се води. А на првом месту има неких злонамерних наговоштаја о моме срцу и доброти — као да и ове ингимно лпчне ствари и особине могу шта коме помоћи или одмоћи у једној научној днскусији. Ове ме то принуђава да нретресем одговор г. д-ра Ђ. П. Јовановића, ма да предвиђам да морам писати критику већу од њенога нредмета. Мој је опонент један од оних регких писаца, који могу да направе, не само дваиут више погрешака но штампапих страна, (као што беше у „Прилозима"), већ двапут више погрешака но гато има раставака у спису (као што је у „Одговору с< ). Он је можда једпни наш писац, којн је у стању да у једној сложеној реченици направи више погрешака но што је подређених поставака у тој реченицп. 2 ) Онјезацеш једини који у једној поставци може да начини шест погрешака. 3 ) Наравно да ја и сада не могу око сваке његове погрешке дангубити, али морам сузбити не само оне прекоре Геолошком Заводу, него и све заблуде које уноси у Палетнологију српских земаља, а такође и неке ФалсиФикате, које је над науком у опште починио. Највише ћу се задржати на оним местима, где се г. д-р Ђ. П. Јовановић, за оправдање својих погрешака, заклања за чувона имена Катрфажа и Топинара, и мање чувена имена Ј ) Овај је опио аутор у своме Одговору прекротио претенциознијим именом: »Падеоантроиодогија српских земаља«, а ово је име са свим изосгавао у новим својим прилози^а у потоњој свесци »Старинара" те је тако колегина «ова књига* „Падеоантронологија срисвих земаља® спада на оаих 5 1 |- ј листа у 1. броју »Старинара« од 1892 год. 2 ) Вади доцније његову нову аргументацију о Кедтима у Србији. 3 ) Види његову поставку , како су (Јиа1ге('а |Јсв и Нашу аздедили Исгорију фосилног човека.