Просветни гласник

КЊПЖЕВНе ОБЗНАНВ

2(37

Вила и Дебајсра; а читаоце молим нека ми опросте, што се нећу освртати на онакве сиедоке г. колеге, као што су „поједипи Чачани« и »један Ваљевац". I. „Келтска раса" у Србији. Једним само проницателним погледом својим на један крњи остатак пеке деФорммсане лобаи.е и једнпм хитрим потезом лакога му пера — створио је г. д-р Ђ. Јовавовпћ питање о Келтима у Орбијн. Ја сам се морао зачудити брзнни, са којом сз постављају онако важпп закључци, па јога без икаквпх доказа, и разложио сам зашто се за сада не може примити она поставка о „Келтској раси« под Мраморјем у Марковици. Овоме је питању сада г. д-р Ђ. Јоваповић посветпо читаву трећину свога Одговора, истакнув узгред и питање о Келтској расн у опште, као да ово питање Антропологија није већ решила. Ја ћу се прво задржати на овоме претходноме питању: јесу ли сви Келти прпгтдали само једној раси? Г. д-р. Ђ. Јовановић врло смело пише како »није истина* да је игда држао »да јз Келтска раса била једна", према чему би једап од мојих аргумената у критигш изгледао неоснован. Ама, кад један проФесор Велике Школе пише, да нека лобања припада „ Келтској раои" и ове две речи још особеним слогом истиче иад другима (види »Старипар« IX. 1. стр. 28, ред 8 оздо, где су ове речи курзивом наштампане) и када томе додаје да ће се »остаци ове снажне и ратоборнв раов и т. д«. (Исто, 7-ми ред оздо), па ове речи понавља и у своме Одговору (Просветни Гласиик XIV. 1. стр. 65, први стубац^ ред 44 озго) — опда ће сваки сриски псалтирац иознати, да мој колега говори о једној Келтској раси, јер се у српскоме језику једнина нзражава онако како се г. колега изразио. С тога је и за његова критичара обавезно било познати, да такав писац верује само у једну Келтску расу. Ако сада г. колега хоће своје штампане речи другаче да тумачи, то мора прво призиати, да онда није говорио прецизним језиком антрополошке науке. А ако хоће да своју прву погрешку и садању кедоумицу оправда стављајући под питање оно што је Антропологија одавно решила, то мора набавити друге које сведоке, јер ови, на које се сада позива, не сведоче у његову корист. Истииа, ја нисам прочитао, нити ћу икада прочитатп целу ОгапсЈе Е пс у с!о р е (11 е, па да могу вериФиковати колегино тврђење да она ,н епрестаио говори сеие гасе 8 , али оам у ономе чланку њеиом, у коме се описују Се11;е8, п то у првој реченици о антрополошким особинама Келта,

прочитао : 1ез ап(:ћгоро 1  1 к 1 ев оп!; с1етоп1:ге ди'0 ехЈзЈаи еп Оаи1е с1еих гасев пеИетеп! (1181;1пс1;е8 аи ро1п1; с1е уие ов1;ео1о§1с1ие; прочитао сам и онамошњи оиис тих двеју раса Келта и завршетак опнса, који гласп: 1/апГћгоро1о^1е соп§1;а1;еГех181;епсе с1ес1еих гасез сеШ^иев пе1;1;етеп1; сагас1;ег18бе8 с1оп1; Гипе о(Тге ип Гуре н1епЦ^ие а се]ш с1е8 Оегтајпз. Ба НпдаиаПсЈие, раг соп!ге, еГаћН(; сотте Га11; тс1етаћ1е, дие сез Леих гассзапГћгороЈо^ЈсЈиев р а г 1 а 1 е п 1; ипе зеи1е е1 тете Гчп^ие ГопсЈегетепГ сШГегепГс с!е 1а 1ап^ие §егташ^ие. Роиг 1ез ип8 И у а сЈопс с1иаНГе еГ роиг 1ез аиГгез итГе с1е гасе: та18 П езГ а гетигсЈиег сЈие 1ез с1еих зс^епсез пе вопГ рав с1'ассогс1 виг 1ез зепе еГ 1а (ЈеПпЈПоп с1е 1 а п оПоп с1е гасе. Ако г. д-р Ђ. Јоваповић могпс да прочпта ове ставове пажљивије но што их је прочитао када сс на њих нозивао') приметиће, ваљда, да су у њима за нас важне ове три поставке: 1) антрополози су утврдили да су Келтн ирипадали двема расама; 2) лиигвисте тврде да су те две антрополошке расе говориле једним келтским језиком; 3) аптрополози и лингвисте не слажу се у питању о броју раса, јер се у опште не слажу у појмовима шта је то раса и чиме је деФинисана. Па ако се сада мој колега још изволи сетити, да је Антропологија, а не Лингвистпка, надложна да прецизује појам расе и да поједине расе одређује и класификује, онда ће можда разумети што сам цсмео 1 ' усвојити гледиште антроиолога на Келте. Што се пак њега тиче, њему је — наравно — слободно писати час о једпој Ђ келтској раси као што је у својим прилознма учинио, или се колебати нзмеђу унитета ц дуалитета, између лингвиста и антрополога, као што је у своме одговору учинио. Само нигда не сме тврдпти, ако му је до књижевничке части стало, да а нпје истина« оно што сам ја о његовим Келтима реФерисао. Да видимо сада како стоји питање о Келтима у Србији. Први и тада једини разлог г.д-ра Ђ. Јовановића о Келту под Мраморјем у Марковпци, бејашс тако крп, и трошан, да се при првом додиру критике одмах распаде. Он се ослањаше само на »једап део чеоњаче, темене кости и један део затиљаче«, дакле само на теме лобање. Сви пак антрополози пристају уз В и рхова кад вели: Метег АиГГа88ип°; пасћ 1§Г ез шсћГ Ј ) Господин колега превидео је, на пример, да су 1ев ипз — аптроподози, 1ез аи4гев — лингвисте , да отуда излази важна разлика, о којој ми морамо водити рачуна, и да антрополози у иитању о келтским расама нису нодељени.