Просветни гласник

268

КРМТПКЛ II Б11БЛИ0ГРЛФПЈА

тбдИсћ, Јазв јетапсЈ, (1ег гнсћк ћезопЛега тарМг!; ЈзГ, ћегаивћгт^еп капп, лУ1е с1ег ТЈп^егЉеЛ аи8§:е8ећеп, (1ег ги сЈет 8сћ;1с1е1с1асћ §;ећог1 ћа4, 80 лует§ лује тап 81сћ аиа с1ст ИЈп^егЉеИ етез 8сћас1е18 еЈп 2иуег1а881§-ев ВИс1 (1ез ОћегШеИез тасћеп капп. 1Јт Туреп аиГгизСеПеп, §епи§); п1сћ(; С1П еЈп/1»ег ћећећј^ег 8сћас1с1 ипс! посћ луепј^ег е1п ћећећј^ез ВгисћаШск снпев зо1ећеп; с!аги ћгаисћеп \ујг тећг 1 ). Овде скорашње речи најзпаменитијег данашњег аптрополога добро еу ми доспле да потврде скоро такве исте речи, којима сам ја осудно иоступак г. д-ра Ђ. Јовановића са крњатком лобање из Марковице. Антрополози прпога рапга, 0иа1геГа»ез и 8сћаГћаизеп, били су, за цело, ћезопЛегз тарјпг!;, када су по крнатцима лобања из Камштата и Неандертала стварали слику најстарије људске расе, алц је та њихова сликарија већ увршћена у музеј научарскпх Фантазија. За келтомаиску Фантазију мога колеге неће се моћи нигда рећп да је научпо инспирисана била, када се први пут појавила. Сада је се проналазач Келта у Србији наоружао новим, истина заобилазним и хипотезним, разлозима, које ћу изложптп његовим сопственим речима, умећући одмах и своје приметбе, да бих тако уштедио и време и простор. Ево тих нових аргумената. По онома „крњатку деформисаном л (нисам баш овако написао закључио сам да ирииада келтској раси (и по четврти пут, дакле, г. д-р Ђ Ј. пише о једној келтској раси) иошто се оиис овакве лубање налази у неколико у Катрфажу стр. к89 [Катрфуж је тамо наштампао опис пормално развијених лобања. Са нормалнпм лобањама не смеју се идентификоватп оне, за које се вели да су деФормисане, макар им се а опис (( слпгао п потпуно, а ие само «у пеко.шко"] што је онако деформисана лубања карактер келто - словенске лубање. [Није истина; јер пије само један тип келто - словенске лобање, и покушај г. 'Гопинара у овом погледу остао је без успеха. 2 ) Разне групе Келта и Словена имају и разне Форме лобања; па ко хоће нску лобању са овима да уноређује, дужан је изричпо казатп с којом је групом упоређује. Друго; по колегиним речима изгледа, као да је баш онако деФормпсапа лобања, као ова из Марковице, дакле баш онаква деФормацнја, карактер деФормација лобања код Келта и Словена. И то није истина, јер се пе зна да '1 Ше XXIII а%етете Уег8атт1ип^ (1ег с!еи1всћеп ОевеПзсћаП; Гиг АиЉгороЈо^е , Е4ћпо1о§1е и ХЈг^езсШсћ^о стр. 91 и 92. ") П п' у а п 1 с г ћ п е з 8 1 а V е 8, ш аНетапДв, П1 1гапда18 — вели ивврсии поанавалац словепских лобања, г. Богдаиов у својој брошури : (ЈиеНе ев(; 1а гасе 1а р1из аис1еиие с1е 1а Киз81е сеи(;га1е ?

су Келти имали обичај своје лобање деФормисати.') Не зпа се пн да је такав обпчај био у Словена, јер за оне етнички деФормнсане лобање из сада слосепских земаља није доказано да су баш од Словена, већ се мнсли да су од татарских Канова, од Авара илн неких других народа 2 ) п најзад г. колега нам ничим не доказује да је лобања нз Марковпце, коју је прво сматрао као »тпп окципиталних лубања", деФормисана баш онако као што су деФормисанн МакроцеФали из еловенских земаља] и што сам Катрфаж вели, да се у Истрији, Славонији, Банату, Румунији и једном делу Србије налазе и сада тииови брахицефаличних Келта. [Због овога би свакп смотрен антрополог, који бп у Србијц нашао неку брахицеФалу лобању прво помислио да пема пред собом остатке од људн који се и сада у њој налазе; а мој сс колега, чим је добио први одломак од једне спљоштене и искрнвљенс лобање, одмах впнуо у маглу прехристових векова, да у њој потражи Келте, којима би хтсо да пришпје скелет из Марковице. Друго: КатрФаж не вели, да се у оним пределима „налазе и сада типови брахицсФплнчпих Келта" всћ пнше, да би онн — и још некн други предели које је г. колега прећутао — аига1еп(; с1с ргЈтШуетеп!; реир1е8 раг ипе ои р1из1еиге8 гасе8 Гог4 апа1о^ие8 а 1а по1ге, што је троструко различно од колегиног тврђења; 1) ннје позитивпо, као што оп представља, већ само аига1епГ еГе, 2) није „са\а а , него рптШуетеп!;, 3) не баш „тнпови брахицеФаличних Келта", него једна или впше раса, које су само ГогГ апаШ^иез са Келтпма. Треће: ни ово што ја исправих не вели «сам КатраФаж", већ он то цнтује из расправе Оћеаепаге ; Еез СеИез <Је ГЕигоре Опеп1а1е, на коју тнмс, наравпо, н одговорност преноси]. А што је оиет Ђ ова ратоборна нација® (\УШ) 3 Ј била у III веку [пре Христа] госаодар Моравског корита (корита?!) иа је одатле иретила Грцима (сГоп Пз тепаса1еп1; 1а рептзи1е ћеПеш^ие — рече ЛУШ, на 1 ) V 1 г с ћ о V је у једиој својој студији келтских лобања изричио иагласио, да ни једпа од њих нема никаква грага од деФормација. 2 ) Г. Д. Анучин, који је детаљно нроучио деФормисане лобаае из Русије и упоредио их са свима сличним лобањама из других европских земаља, тврди између осталога, да већина старих деФормисаних лобања, како из Русије тако и из западне Европе, датира из II—VIII _в. посде Хр., а можда чак и из X—ХШ в.; даље, да то није био ооичај Скита већ неких варварских илемена, и да се нису свима чаановима племена лобање девормисале, већ само у неким породицама иди само па неким привилегисаним личностима обо.јега пола. Види: I). Апои1сћЈпе: 8иг 1ез сгапез апс1еп8 агШ1С1е11етеп1; ДеГогтез, 1гоиу^8 еп Ки881е, а такође и Н е г V е -. ћ' ћотте диа!.егпа1ге ; ехатеп с1е (^ие^иез р1есе8 1паи(;ћепи^ие8. 3 ) ЛУШ то не вели за Келте, већ за Германе, који су потискивали Келте, а г. д-р Ђ. Јоваповић, ваљда случајно, није разумео што је прочитао.