Просветни гласник

269

коме је сем Грка било н других народа, — додајем ја) што су најважније труие Келта од 15 до 30000 људи кретале се долинама Мораве, Саве и Драве') [па туда су се кретале и крећу се и многе друге трупе, а не само келтске], иобудило ме је те сам иоред тога и рекао да ће се остаци „ове ратоборне расе" ' 2 ) наКи код нас у „џиновском гробљу", јер је немогуће замислити да није никакве трагове оставила у нашим крајевима. [И кад би заиста немогућно било ово замиелити, не морају ти трагови бити баш у „џиновском гробљу", у којима их је г. д-р Ђ. Јовановић произвол,но замислио. Џиновско гробље у Србнји обично је старо српско или богумилско гробље, а оно Мраморје у Марковици не личи на гробља, у каквима су се Келти обично сахрашивали]. Целом овом повом аргументацијом г. д р Ђ. Јовановића потврђује се само стара истина да: ко пије видео вајде од очију, неће је видети ни од трепавица. Кад г. колега није добро видео ни оно, што је сопственим очима пред собом гледао, — п ако се том приликом као одвећ видовит палеоетнолог показао, — неће му помоћи нц позајмица Обедеиаровнх нагађања и историских података, па ма како их он за своју потребу испретурао. И ако нам историја Келта даје права очекивати, да ће се њихови трагови и код нас наћн, нико, па ни г. црофесор Зоологије, нема нрава да Келтима пришије први крбањак четвртасте људске тиквине, који му се у руке дотурн. Рекао сам и остајем при томе, да г. д-р Ђ. Јоваиовић ннје до сада ничим доказао «келтску ') Ала су овде из ЛУШ-а ишчерупани па у једну речеиицу збијепи бројеви и разпи исторнски иодаци о миграцији Келта на југоиеток Европе. 0 томе је \УП1 прецизпо и разговетно нешто овако написао: Пре него ће спажна војска Кедта крепути у Македонију, Тесадију и Грчку, одметну се од њр , услед раздора, једпа ордија од 20.000 људи, нрође кроз јужну Тракију и нређе у Малу Азију. За то време друга ордија од 15.000 пешака и 3000 коааиика продре у Тракију, алн је на Струми разби војсковођа АпМдоп 6опа4ез, који иосде узе у нпјам 30.000 Келта да са њима туче свога ризада око крупе у Македонији.... Међутим,главна струја Келта у III в. пре Хр. цређе Источпе Алпе и долине Драве, Саве и Мораве, иа се спусти пиз Дунав близу до Црпога Мора, оснивајући мпоге вароши, међ којима је и 81п§1(1итт1 (Београд). Ове ирециозне бројне и јасне нсториске иодатке о Келтима наш је Кедтолог тако збрљекао, да ће цсторици имати права наљутити се и пожалити се на иалеоантронологе, који њихову залуку тако пемидосрдно злоуиотребљавају. 2 ; Ама, да ли је та »келтска раса« баш тодико »ратоборна* бида, кодико нам је паш Келтоман представља'? Кад г. ТоршагД њепе Физиолошке карактере номиње, онда вели да је имала: Гатоиг <1и 1гауаП зеЈепШге, 1е §ои1 (1е Га §г1сиИиге е4 1е зоис1 с1и 1епс1етат, ма ове мирољубиве особине тумачи тиме гато је 1ои(; иа4иге1 дие 1ев рори1аИоп8 (Ј.ие поиз арре1опз сеШциев, депега1етеп1 та1псиев, запз Шз (;о1ге е4 геГијрбз с1апб 1ез топ^адиез, а1еп4 асЛапа се11е8-с1 с1еа доШ 8е(1еп*а1ге8. Она кодегипа квалиФикација иотребе вреди затамо пеке друге Келте, ако су без нужде, из саме обести, своја огњишта остављали и па туђа нападали. ■РОСВЕТНИ ГДАСНИЕ 1893.

расу» у Србији, коју је онако олако у српску научну литературу унео. II. ,.Бронзана периода" у Дљинској Пе^ини.') За отаџбеницу је важпо да се сваком месту име добро знаде и прави.шо иише, за то опет морам замерити г. д-ру Ђ. Јопановпћу што је н после моје оиомене и носле свога врдаламскога нравдања опет погрешно написао: „Девпнска Пећина® (Просветни Гласннк 1893. св. 1.,стр. 64., другистубац, 3 редоздо). За добар књижевничкп глас потребноје да се иази како се пише, да се своја логнка не одриче, а противпичке речп не изврћу и да се општој науци не намећс оно чега у њој нема. Д-р Ђ. П. Јовановић за свој се глас мало бринуо, кад је о Дљинској Пећини писао и на моје примедбе о томе спису одговарао. Ја сам му замерио, што је само по великим димензијама костура и по простоти рбина из Дљпнске Пећине закључио, да датирају из бронзане перподе, кад се зна да је таквих ствари било и пре и после ове периоде. Он се сада прво одриче сопствене логике и аргументације, па их се опет прихваћа и то иа рачун опште Палеоетпологије, којој пришива Ђ да се и ио осталим евроиским иећинама највеКе кости увршКују у бронзану аериоду, када се иоред њих нађе онако незграино иосуђе " какво је он описао. Овом је речоницом г. колега поновио своју аргумеитацију из »Старинара* па тако и сам доказао, да му је критичар није „наметуо силом". А како се оваквом аргументацијом може послужити само онај који мисли, да великих људи и простога посуђа није било и пре н после бропзане периоде то је по доброј логици очевидпо да је овакво мишљење ц г. колега имао, кад је онако аргументисао. Ако се он сада ове логике одриче, одрнче се и сонствене аргументације, па дакле и свога закључка. ') Прва моја примедбица на сиис г. д-р 'Б. II. Јовановића беше, што је чећину у Дљипу произвољно назвао . Девинска иеИииа. Ево сада како он и ја о томе иишемо. „Што се у моме чланку на једном месту (пије на једном већ на сваком месту , а и у Одговору оиет тако исто ногрешпо) налази Девинска а код г. ТројановиКа Дљинска Нећина могуКе је (ван сумље је) да сам рђаво забележио што ми је г. Тројановић усмено казао". Дакле би уши биде криве ! Али кад би г. Др. Ђ. II. Јовановић имао обичај добрих и савесних писаца, он би разабрао је ди што ире њега штамнано о иредмету о ком жели нешто да нише, па би нашао (у »Сгарииару« VII књ. 4. стр. 105) бар како се зове место са пећином из које је добио на обраду оне косги, те не би имао потребе да се поверава својим, како се види, сдабим ушимЈ. Међутим, чини ми се, да је мој колега своје уши неправедио комиромитовао, јер сам веди да је опе ствари г. С. Тр )јановпћ »иослао« а под наводпицама пише да су иађене »у црници«, па ће бити врдо вероватно да је уз кости носдата и белешчица где су и вако су оне ствари нађене. Свакојако је сигурио да је г. Др. С. Тројановић име Дљинске нећиие сасвим тачно, а г. Др. Ђ. П. Јовановић сасвим ироизвољио ОЈначио. 35