Просветни гласник

271

III. „Гвожђана периода" у Марковици. Ову је периоду паш палеоантрополог на основу тако ннштавних предмета прогласио, да сам ја морао осудити онако олако поставл>ање важних закључака, ма да сам а рпоп и ја расположен спрам мисли, да у Марковици има остатака из те периоде, и ма да су истраживања г. д-ра С. Тројановића ту ствар готово осигурала. Оваквим априорним расположењем не сме се руководити стручан научењак, када неки извесни материјал има пред собом и кад на основу даног материјала истину објективно тражи и хоће да је научно докаже. Према томе, једно парченце „лоше каљеног гвожђа у облику преглице" не може за једн.ога научењака бити довољан аргуменат за поставку, да је ковач тога гвожђа «из првога доба гвожђане периоде". То је заиста ништаван предмет, ништаван рачлог, па такав и закључак.') Оада г. д-р Ђ. П. Јовановић допуњује да је оно своје мишљење основао „м на наводима иојединих Чачана, као и г. Михаиловића инжињера, иа чак и вашег (мога) иријатеља Каница 2 ) који тврди да се у чачанском округу иоред Мораве а и код Марковице, налазе стотинама неотворених гробова из бронзане и гвожђане периоде."- Ја сам нанред већ изјавио да се нећу освртати па сведоџбе „појединих Чачана«. Шта је, пак, г. Михаиловић ннжињер коме наводио, то нам г. д-р Т>. П. Јовановић не рече, па се ни на томе не можемо задржати. Навод г. Каница вериФИковаћу, кад ми његову расправу о томе предмету врати онај наш палеоетнолог, који ми ју је поодавно већ узео. Ја сам прилично заборавио шта је све г. Каниц у њој тврдио; али ако он заиста наводи, да је по »стотинама неотворених гробова" познао да су »из бронзане и гвожђане периоде«, онда је г. Каниц исто тако видовит палеоантрополог, као што је и наш д-р Т). П. Јовановић. IV. „Преисториска лубања" у Београду. Г. д-р Ђ. П. Јовановић беше огласио да су у „темел>у нове Бајлоиове зграде" нађегш зуби „изумрлог слона Е1. ап^ииз« „у друштву« с лобањом 1 ) Пун захвалпости овакпим тгредметина, за које вели да су га упутили »на лепа открића*, г. колега гордо примећује : „Преисториско селиште у Петниди критичар би пре мене открио, да је водио рачупа о овим „киштавним предметима« Критичар се у Петници бавио о геолошким предметима, и никакве археолошке ствари није ни тражио нити их Је случајно нашао ; према томе пије могао нити водити нити пе водити рачуна о њима. По мени би приоритет проналаска старог селишта у Петници заиста остао целокупан моме колеги, да га није он сам открио наиоменом, да су за пеке преисториске ствари из Петпице пре њега знали и имали их г. Љ. Ковачевић и г. М. Вадтровић«. 2 ) Не знам за што ми г. колега намеће ово пријатељство са г. Каницом, кад ја нигда нисам имао прилике да г. Каница својим пријатељем назовем.

цфосилног човека, који је живео у т. зв. хленској периоди«. На то сам ја приметио, да је и ,ова белешка написана тако непажљиво и неодређено, да са неповерењем предусретамо ауторово тврђење о еувремености онога слона и човека у Веограду", и навео сам, за доказ непажљивог рада, неколико погрешака ауторових у истој белешци. Г. д-р Т>. П. Јовановић или није схватио ни значај свога тврђења ни моје сумње, или их је схватио па намерно утекао од главног питања о сувременоети античвог слона и ч:овека у Београду, те измислио други, споредни, предмет за свој Одговор, а то је: да ли је Е1. апМдииз некада у Србији живео. Да је аутор проналаска о сувремености античког слона и човека у Београду могао на моју замерку одговорити, он би се бар у одговору прецизно изразио, да ли су оне људске и слонове кости заиста заједно нађене, те не би и даље остадо оно његово сумњиво час да су »у друштву«, час »мало даље« нађене. Да је умео, он би нам казао, да ли су оба рода костију подједнако Фосилисана, да ли је заиста »здрав нанос* био у коме су те кости нађене, и да ли им он првобитпо лежиште беше — што је све неопходно утврдити, када се тврди сувременост античкога слопа и човека. Ко год, иак, знаде како је прошла већина проналазака људских костију бајаги сувремених са кватернерним слоновима, и то не само са античким слоном него и са мамутом; ко год је имао прилике уверити се како се трагови и врло скорашњег ровљења по дилувијалној глшш брзо утпру, — тај ће ми одобрити неповерење с којим сам предусрео нретпоставку о сувремености античког слона и човека у Београду, баш да ју је мој колега и много боље био мотивисао. Да је њему било отало до овога врло ваншог питања, он би се на њему зауставио бар у своме Одговору, па би своју ранију белешку какогод прецизовао и поправио. Место тога он је истакао (нешто што ја нисам спорио) питање о «новој(?) Фели Е1ерћаз апИдииз", од кога су се слона „вилице и зуби већ толико година у Геолошком Кабинету® налазили и похвалио се како има „поред Е1. ап&дииз-а новпна за „Палеонтологију Сисара«, коју спрема за штампу. И ако се све ово не тиче главног спорног патања, морам се бранити од прекора, који су овим путем и мени и Геолошком Заводу учињени. Ја нисам с неповерењем предусрео колегину »нову Фелу Е1. ап^дииз«, већ сам о њој само узгред напоменуо, да та врста слона нпје до сада код нас нађена, а тиме се нисам изјаснио ни за, ни нротив тога слона; чак би се могло узети, да сам мојим речима нстакао заслугу г. д-ра Т>. Јовановића 35*