Просветни гласник

272

за проналазак једне новине у нае. Али да сам онда и сумњао, сада више не бих могао, јер г. колега пише да је. . . . „на срећу критичареву" г. А. Годри одредио зубе београдског слона и «тако г. критичар може бити сигуран да је Е1. ап^дииз некада у Србији живео". Критичар је заиста »срећан« овим добитком за »Палеонтологију Сисара у Србији" [како ће се, ваљда, звати расправа нашег палеонтолога, јер »Палеонтологију Сисара" у опште, не верујем да је баш тако брзо почео спремати за штампу] и истински је захвалан г. Годрију на његовом труду.') Још ће срећнији бити критичар ако г. д-р Ђ. II. Јовановић хтедне послати или »понети« г. Годрију или коме другоме познатоме па леонтологу и све остале косги сисара, које јс из Геолошког Музеја узео, — јер ће се тако најмање кајати што му их је на обраду уступио. А што се тиче оних необично колегијалних речи о костима у Геолошком Заводу, то ми се чини да су оне своју намеру промашиле, бар пред оним читачима, који знају шта сам ја радио и како се у Геолошким Заводима ради. Ја сам у год. 1884 проучавао кости сурлаша у Србији, а главне резултате тога саопштио Српском Ученом Друштву 4 јануара 1885 (види: Српске Новине од 17 јан. 1885). После тога о њима се нисам специјално бавио, пити сам ишта о њима публиковао; а принове сам инвентарисао са провизорним или без икаквих одредаба, као што се то обично ради. Када је 1890 год. г. проФесор Зоологије и Упоредне Анатомије затражио да целу збирку сисарских костију проучи, ја сам М У ,1 е драговољно устуиио, (јер нисам предвиђао да ће је већ после неколико месеци један стручан палеонтолог затражити). За слонове зубе из Београда г. д-р Ђ. П. Јовановић само себе самога може ирекорети, што их је прво као мамутове приказао (види зачисник Ш-ег Геолошког збора од 10. Априла 1891. год. у На с тавн и ку од 1891 год. бр. II.) а после их античкоме слону приписао (»Старинар" 1осо сИ). Овај јсдан Факат довољан је самоутук оном злонамерном наговештају и самохвалисању, а г. управник једног музеја и једне Факултетске лабораторије нека мало распита па ће дознати, да у сваком геолошком музеју, у коме се материјал неирестано скупља, поред материјала одређеног и уређеног, увек има и материјала који је привремеио Ј ) Мидо ми је што је г. Годри овим дедом г. д-р Ђ. П. Јовановића довољно и лично обвезао, јер се надам да ће сада мој колега бар из захвалности хтети да разбере о чему је знаменити париски иадеонтодог писао, а о чему није, те неће, ваљда, више љему, Годрију (Оаис1гу), пршгшвати оно што је мислио и писао Годроп (6ос1гоп) и тако га без икаквих скрупула ангажовати за туђа мишљења, која г. Годри није исноведао. — Види о томе у »Старинару" IX. књ. 1. сгр. 32.

па можда и лоше класиФикован, и таквога који никако и није одређнван. То за један научни завод није ништа зазорно. Зазорно је кад један великошколски проФесор, пред иедовољно обавештеном публиком, проба да овим средствима себе истшше, а свога колегу да понизи. И зазорно је кад у неком кабинсту алишта семене тичу туђи кабинети I? У туђе послове пек се и даље пача — мој опадач. Овде је главно да се констатује: да је г. д-р Ђ. П. Јовановић врло олако убацио у српску науку питање о сувременоети античкога слона и човека у Србији, да то питање први пут ничим није поткреиио, а други пут је иснред њега утекао, маскирајући своје бегство једпом диверсијом, колико малициозном толико и неусиешном. V. Деоба преисториских људских раса. И ово је питање г. д-р Ђ. П. Јовановић у своме одговору једним новим компликовао. Реч је прво била само о раздељивању преисториских људских раса, а сада је г. колега измислио да неко од нас двојице »брка разделе и расе к . Он пише: На аослетку крити^шр ми намеће још једну неистину, да ја бркам рааделе и расе, као што то критичар брка. Обе су поставке у овој реченици неистините. Прво; нигде ја нисам нагшсао да г. д-р Ђ. II. Јовановић „брка разделе и расе». Пристајем века он одреди који хоће изборни суд, који би моју критику прочитао пажљивије но што је г. колега прочитао, па нека судије нзрекну, да ли сам му одиста ову или коју било другу неистину наметиуо, и да ли г. д-р Ђ. П. Јовановић има права бедпти ме да сам га обедио. Та он је у погрешкама толико плодан, да му се бар половина мора опростити (и ако их не признаје), а камо ли да му се неке погрешке „силом намећу 8 . Ја сам му могао замерити што још пише х тиа или раса® (Старинар IX. стр. 31), кад се у Антропологији та два појма почињу двојити, јер се увек не поклапају; али то не хтедох учинити, јер београдски антрополозп и не могу све знати , шта се све на Антропологији ради, а не морају све ни примити што се у другоме свету ради и предлаже.') Друго; ја с моје стране нисам у критици побркао расе п разделе, за шта ме г. колега беди и као исправља. Могао бих их и произвољно замењи') Види најновије покушаје класиФикације људских раса, а нарочито опај у ВиПеНп с1е 1а 8ос1е(;е (I' АпЉгоро1о»1е, од 6 Јуиа 1889, у коме се антрополошки тииови од раса оштро и доследно издвајају.