Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОВЗНАНЕ

273

вати, па да се ипак не огрешим о српеку јестаственичку терминологију, која ове појмове није до сада прецизирала ни раздвојила *), још мање би ее тиме огрешио о општу научну терминологију, јер је реч раздео тако опширнога значаја, да мон« обухватити, као синоним, и реч: раса и томе слично 2 ). Правн спор о деоби преисториских раса постао је отуда, што је г. д-р Ђ. П. Јовановић наиисао, да су (Јиа^геГа^ез и Нату поделили целу »Историју Фосилнога човека у четири типа или расе«, а ја сам то иснравио речима: зна се да су ови аутори класификовали само људскп лобање из доба кватернерног, из доба аалеолитског, и то у три раздела, а не у четири,. 3 ) Ове сам речи написао нс само на основу онога знања, које сам из Антрополошкс Школе пзнео (па га случајно још не заборавио), него сам тада имао нред собом и прибелешке из монументалиога дела Сгагиа Е1;ћп1са, у коме су аутори први пут класиФиковали кватернерне лобање у три раздела и описали их у три главе истогдела: СћарИте II (стр. 5): Ргегшеге гасе ћитате ГовзИе ои гасе (1е Саг)81;ас11. СћарЛге III (стр. 44): Беихјете гасе ћитате ГоввИе ои гасе <1е Сго-Ма§поп. СћарЈ1;ге IV (стр. 98): Касез с!е РигГоог, с!е 1а Ргисћеге е1;с. Загледао сам онда и у књигу КатрФажа: ЛГезресе ћитајпе, у којој су поменуге лобање такође у три раздела поређане и у три главе описане (види Сгар XXVI., XXVII. и XXVIII. стр. 226, 232 и 251). — Ја сам се, дакле, ослањао на изворна дела оних аутора, који су Фосилне људске лобање класиФиковали, кад сам критиковао начин на који је г. д-р Ђ. П. Јовановић њихову класиФика') Г. д-р Ђ. П. Јовановић истипа крахко и јасно рече да »раздеди и раса нису све једно*, али не хтеде то и доказати, не хтеде рећи ко је , кад је, и како је ове изразе код нас разликовао. Ја знам да Данчић и г. д-р Д. Докић пису у то питање дирали. Ако г. колега зна, да је то можда у хрватској зоолошкој дитератури већ утврђено, нека каже како је, па да и ми остали природњаци то научимо и примимо. Дотле би, по њему самож, амали права да „бркамо" до миле воље оба она израза. 2 ) Ево, за поуку нашег антроиолога, једнога примера, и то баш из Топинара, од кога се он канда врло ретко удаљује. 1 |'ехр1'ев8Ј .оп Де гасеа ез! ипе Нсепсе, етр1оуее раг Г еЉпо1о8181;е ; еПе ез1; ипе геаШе роиг Г апШгоро1ов18(;е фп 1а ргепс! сотте вупопуте & е (11 V181 о п 8 па1;иге11е8 (1и дгоире 1ттат, (јиеНе ||ие зоИ; Геродио 1о1и4ате ои еПез зе воп(; сопзШиеез (И.' Ап4ћгоро1од1е стр. 9). Очевидно је, да г. д-р 'В. П. Јовановић може ако хоће упутити свој прекор чувеноме аптроиологу г. Топинару, који тврди да антрополог узима израз раса као синоним природноме разделу.... На моју је адресу тај прекор, за сада, погрешно упућен, јер га сдуча.јно у критиди нисам засдужио. 3 ) Из ових се речи јасно види да су кватернерне људске лобање класификоваае у три раздела, а проницатедви г. д-р Ђ. П, Јовановић по њима познаде да ја бркаи разделе и расе.

цију приказивао- Г. колега пун је непоколебивог уверења да сам ја » иогрешно разумео оно што сам читао 11 , па сигурно из колегијалног сажаљења жури се да о томе и мене у ,још(?) више увери" и за то „нека (муЈ ми иослужи БеМегге, ирофесор медицине (!) у Лиону и члан антроиолошког иариског друштва, у свом делцу Б'ћотте ауап1 Гћ 181; о 1 г е, 1888 , а на стр. 95 с< (нека ми послужн .... у свом делцу а на страни 95). Сад видимо, да се наш оргинални раденик на Палеоетнологији српских земаља није изворним и релативно лако доступним списима служио кад је опо писао; сад знамо име компилатора из Лиона, који га је на погрешке навео. Али, два грешника не чине једнога праведпика, нити два брзоплета доктора чиие једног паж&ивог антрополога. Лионски доктор БеМегге двоструко је погрешио, кад је написао да је у делу Сгата ЕИтЈса историја Фосилнога човека раздељена у четири расе, јер се зна: 1) да аутори овог дела хоће да знају за Фоснлнога човека чак из Терцијера, 2) да су класиФиковали само кватернерне људске фоснле, 3) да су их класиФиковали у три раздела, а не у четири расе 1 ). Београдски доктор Ђ. П. Ј< вановић седам је погрешака учинио кад је овог лионског доктора први и други нут копирао. Две су му иогрешке у Фактима, која је и лионски му колега погрешно приказао. Трећа је што није одмах у почетку именовао човека, кога је копирао. Четврта је, што сриски језик не трпи да се Историја дели у расе, као што се изразио наш писац коиирајућн пзразе Француског писца. Пету је погрешку учинио наш писац кад је цитирао: 3) гасе с!е ОгепеИе е1; с1е РигГоог, а код Дебијера стоји лепо: 3) гасеб <1е СгепеПе е1; с1е РигГоог. Шесту је погрешку учинио наш доктор са париског Факултета, када је оно Француско е1 превео на српски са или (»3-ћа Гренелска или Фирфуз«. »Старинар 8 стр. 32), стапајући тако у једну три разне расе, за које је њихов аутор, КатрФаж, рекао: 1;а гасе <1е Огепе11е еп рагМсиНег, гезгега 1;оијоигз ћЈеп сћвИпс^е с1ез с!еих гасеа с!е ') Сјиа1ге1:а§ез је разликовао три главна раздела и шест раса у њима. У најновијој овогодишњој публикацији о Антропологији и Етнологији Европе, г. Ј. Б е п 1 к е г је представио, да се, по поменутој кдасификацији, првобитна попудација Европе дели у две расе долихоцеФале и трећу брахицеФалу, од које су последње нозната четири разна типа; <1пих 4урез с1е ЕигГоог, — 1е 1уре вгепе11е — епПп 1е (;уре <1е 1а Тшсћеге. — Бг. Ј. Капк е нредстављајући ону класификацију вели: Ез т<гс1еп ТоезопДега Аге% Каазеп ипЈегбсШеЈеп (1)ег Мепасћ). — Б е Ка<1аП1ас вели да су по ауторима Сгаша ЕШшса Фосилне расе подељепе' ш Агег Каззеп (ГМе егв^ел Мепзсћеп стр. 442). — На сдичне начине прпказивали су ону кдасификацију и Тортаг<1, /а,ћоголузку, Ноегпез. — Сам БеМегге ногрешио је само у ночетку, нри набрајању, а доцније се, у опису, поиравио, те је иод 3) уврстио и добању иа Тгисћеге, коју беше, напред, иЈгрешно за себе под 4) издвојио. И г. д-р Ђ. П. Јовановић пошао је за г. Деби.јером, ади је број раса ногрешне нредставио и нанред у набрајању и назад у нриказу.