Просветни гласник

КРИТИКА И БИБЛ0ОГРАФША

274

РигГоог (1/е8ресе ћитате стр. 225). Седму — и ваљда последњу — погрешку у овом питању учинио је тш писац, када је прво рекао да се преисториске расе деле на четири, а после их у онису пет поменуо. (Канштат, Сго-Ма§поп, Фирфуз, Гренел и Тришер. ((Старинар 11 стр. 32—33). У овим, дак.ле, погрешкама г. д-р Ђ. П. Јовановић има за две саучесника и подстрекача, а за пет осталих сву одговорност носи он сам, мањ ако се и по трећи пут не заклони за какве штампарске погрешке. Па како сад изгледа оно колегино поносито уверавање, да ја нисам разумео што сам читао? Заиста има један међу нама, који није пи читао што је ваљало читати, већ се ослањао само на једну рђаву компилацију, кад је рђаво разумсо и још горе копирао.') VI. Уапа. Овде ћемо изложити неке различности, из којих ће се такође видети колико је учена Палеоантропологија г. д-р Ђ. П. Јовановића и коректна његова одбрана исте. 1. Г) Палеоантроиологија < >. — На моју напомену, даје г. д-р Ђ. П. Јовановић узео ову реч са значењем какво сам јој ја негда дао , г. колега се изволео довољно презриво изјаснити, да је »не би ни смео узети« по моме предлогу, да је »није нашао у Тоиинаровој Антроиологији стр. 175 и узео ју је у оном значењу како је он то дао <с . Жао ми је тто је г. колега овакав тон спрам мене узео и можда га не би могао прежалити, кад би истипа било што је овим рекао. Али му морам одмах ускратити задовољство од уверења и уверавања: да он није од мене примио онако ошиирно узимање речп Палеантропологија. Нека само изволи погледати на датум Уз цитат из Дебијера г. колега је додао један триумФадни усклик и примедбу вако и ја примам »расу Тришер као засебну расу^, ауз ову примедбу ставио је знак»!« као дамисе чуди; то је, међутим, треоало да буде неки аргумент против мене. Не знајући како ћу управо своме волеги умостити, а у жељи да се полемике око овога шго пре куртадишем, изјављујем да сам готов примити »расу Тришер*, ако му је то по вољи, а не примти је , ако ће он и даље своје удивитедне на то стављати. У првоме случају правдао би се тиме, што видим, да још по некоји антрополог говори о Тришерској раси. Кад је не бих примио, бранио бих се разлозима: 1. што је установљена на цигло једној лобањи, а ја сам у Краниодогији учио да се једном усамљеном добањом не може за Етнодогнју нишга озбиљно учинити, јер су индввидуалне варијације одвећ ведике; 2. што сам КатрФаж за добању из Тгиећеге веди : Тои<; еп 1т Шзап! ипе р!асе <1ап8 по1го сас1ге, поиз п'ау1оп8 рав Уои1и есаг(;ег сГипе ташеге аћ8о1ие 1а репзее 4' и п с а 8 1псИу1с1ие1 (стр. 224), а кад му дође ред да је опише жури се да је се шго пре отресе: БЧшззопз еи 1ои{ (1е виНе ауес сеМе (Зегшеге (1ос. С1(;. стр. 250.); 3. што је мој учитељ Падетнодогије, 6-. (1е Мог(,Ше(;, не хтеде уврстити у своје дело о Дреисторији, а изостављају је, видим, и други скорашњији иисци.

књиге на коју се хтео да позове, па нека израчуна колико је година после мене (наравно и не знајући за мој покушај) г. П. Топпнар употребио израз Палеоантропологија.. 1 ) Нека још који пут прочита и како ју је г. Топинар употребио, па ће можда приметити да то не беше онако оппшрно како ју је г. колега применио. Међутим у најновијој му књизи 1/ћотт (1апз 1а Ка1;иге (1891. стр. 25 и 26) г. Топинар је целу науку, о којој је реч, назвао Палео-етнографија = Палеоетнологија. 1'у он излаже, како би се ова наука могла предвојити, па да се у првоме делу проучава анатомски састав преисторпских људи, њихове кости, и то би била Палеоангропологија; а другоме делу да се гледа на људске рукотворе, станишта, гробове и дела уметности. Али, ношто је анатомски материјал оскудаи и ретко доступан, то је, — вели Топинар — М. (1е МогШ1е1; а с1опс уи јиз1;е 1е јоиг ои П а ћар1л8($ 1е рге1н8(;опцие с!и пот с1е ра1ео-е!;ћпо§гарћ1е, (еШпо1о§1е, сШ-Ц). И тако се ево и Топинар покорава имену, које је усвојено на једном Интернационалпом Конгресу за Антропологију и Преисториску Археологију, и које се, скраћено, почиње писати: Палетнологија, Преисторија. Палетнологија и Преисторијска Археологија јесу најобичнија имена, под којима ее данас у свету обрађује онај предмет, коме је г. д-р Ђ. II. Јовановић обновио моје кумство. А да ово име није узео са оним Топинаровим, већ са негда мојим ширим програмом, доказ је што он под именом Палеоантропологије не описује само кости преисториских људн, већ и разноврсне људске рукотворе. Читаоци се сећају да је г. д-р Ђ. П. Јовановић описивао и блато у рбинама од посуђа, и „преглицу« „која је могла бити на опасачу«, и »дрвени судић® са рупицама и урезима на дршци, које су г. колеги »доказ да је овај дрвен суднћ из доба кад су се људи служили у велико металом, 2 ) *) Г. кодега, по своме обичају, и овде је тако непрецизно навео наслов дела Топинаровог, да би сваки читач потражио стр. 175 у деду: Аптроподогија = АпЉгоро1о§Је; а у томе деду ни па којој се страни пе помиње Падеоантроподогија. Другчије се зове књига, коју је г. колега хтео да цитује, и таје изишда десетину годипа после 1878 г., када сам ја к )д нас први пут употребио реч ПалеоантроподогиЈа, чији сам обим 1881 год. у програму за проФесорске испите обележио. 2 ) „У Бежапској, Дуици наишао сам исиод доста дебелог сталагмита на људска згаришта, а исаред ових па дрвени судиА или боље слаи*. Ако се овим хтедо рећи оно шго је наиисанЈ т. ј. да је и онај судић лежао исаод дебелог сдоја стадагмита, онда је г. д-р Ђ. П. Јовановић наишао на један изванредап случај, да се је извад једног врло високог стуиња кудтуре »када су се људи слулшди у ведико металом', насдагао „доста дебели стадагмит*. 0 тога се усуђујем преноручити Бежаиску Дупку нарочитој пажњи „палеоантрополога*, јер ту могу бити сокровишта врло драгоцена и необично интереспа не само за Србију но и за опшгу науку. Оиако, пишта не видевша и на памет, ја бих рекао : или онај судаћ пије обрађиван метадом, иди га г. кодега није нашао исиод доста дебелог сдоја сталагмита.