Просветни гласник

КЊ1ШЕКНЕ ОБЗНАНЕ

275

даље, поновио је опис г. С. Тројановића и насликао гвоздену секиру, коју је код њега видео Ђ један свештеник из облнжњих места и назвао је ћ у ка" ') чак је описао и насликао оно шарено, глеђосано посуђе, за које мисли да га је у Злотску Пећину унео неки српски збег. 2 ) Бадава се, дакле, мој колега онолико узохолно, да ињорише моје кумче, кога сам се 1883 г. одрекао. Он га је не само потпуно усвојио, већ га је окитио чак и таквим даровима за које мисли да су из српско-турских ратова. 2. „Сакрифициос 9 . — Когод је прочитао опис г. д-ра Ђ. П. Јовановића, уверио се једаје г. проФесор Белике Школе држао, да је СакриФициос име неких људи, јер когод елементе српског језика знаде, тај неће написати «лубања код СакриФициоса", ако знадаје СакриФициос једно острово » код« кога, дакле, не може бити говора о лобањи. Ја сам указао на ову омашку у једној примедбици, додајући да се становници овог острова зову Тотонаци. Г. колега налази да сам тиме »без потребе правио сам себе смешним*, па се позива на неко »чувено дело Топинара, у коме се врло често говори о СакриФициосу к . Не знам да ли сам се још коме са моје исиравке и допуне у.чинио »смешан«, али је моме поштованоме колеги сада остала заиста мало смешна алтернативна: да није знао елементе српскога језика, кад се онако о СакриФициосу изразио, или да није знао шта је то СакриФициос, код се о њему као о неким људима изразио. Из ове га мало завидне алтернативе не може избавити ни г. Топинар, коме правила Француског језика зар допуштају да о СакриФициосу пише онако како је писао, а уобичајени слог табеларних ирегледа допушта да их саставља онако како их је г. колега навео. Ако ли пак г. Ј ) У »Старинару* је у два маха напред оглашено како ће се подробнији опис ове секире наћи у чданку г. д-ра Б. П. Јовановаћа, а кад на њега дође ред, а он понови оиис г. 0. Тројановића, са цигдо једним додатком да је у њене ушиде »дијаметар ширипе (!) 2 см.* Мањ ако се у стручни опис не рачуна кодегина прича г. попине напомене, »да се такве секире и данас виђају код неких коритара и њима дубу корита*, која је г. колеги »ингересна у толико у колико се мисди (?) да су цигани првидонели метад у Европу*. Право се каже : триста — без попа ништа! 2 ) Рбине од тога посуђа донео је г. д-р В. П. Јовановић и „у цртежу с тога што су неки (ко то ?) мисдиди да су из преисторискога доба% ади је њему према материјалу и обради „као и према напомени да су исте рбине пађепе у културном слоју, јасио да су и те творевине скорашњега времена, а по свој придици из доба кад су наши од Турака у збегу биди". Ја ово не спомињем да исправљам г. кодегу,већ за то, што је»према свему овоме као и према« томе што се за скорашњицу веког предмета аргументише надаском истога у 60 см. дубоком пећинском културном слоју, сасвим јасно, да има писаца који се заветују да до смрти раде на Падеоетнодоји, али који ни ириправном студијом, ни трогодишњим самосталним радом још нису научиди ни шта је то кудтурни сдој ни каквих их може бити.

колега мисли, да у ону алтернативу није упао, већ да му је дозвољено било написати »лубања код СакриФициоса", онда можемо доживети да од њега читамо и: лубања код Енглеске, лубања код Србије ... и томе сличпо. Тада би се тек јасно видело, да ли сам ја „без потребе« пометњу г. колегину исправљао и да ли сам се »правио смешан 11 кад сам то чинио. Али ја сам уверен да г. проФесор Велике Школе неће више онако нешто написати, а то је, макар једина, заслуга оне моје исправке. А на колегину напомену да се у »чувеном делу Топинара« не помињу „Тотонаци« па их ни ја (он) нисам смео помињати* ја ћу приметити: 1. да је требало имеповати то дело, јер их г. Топинар има неколико, а не зна се које од њих г. д-р Ђ. П. Јовановић сматра за најчувеније; 2. у ономе делу Топинара, које је гто моме мишљењу највише распрострањено, иа дакле и најчувеније, помињу се: То1;опадие8 Де ВасгШсшз (1/АпШгоро1о§1е стр. 190); 3. Тогшнар је могао у својим уџбеницима Тотонаке и не поменути, па би ипак један стручан антрополог требао за њих разабрати и смео их помињати. Нарочито је ово било обавезно за онога антрополога, који важне закључке оснива на деФормисаним лобањама, јер су баш мексичка племена дала најкарактеристичније типове деФормација. Ко има вољу не само да компилише но и оргинално што да уради на некој науци, тај ваља да одмакне мало од ђачких уџбеника. А наш оргинални раденик на Палеоантропологији српских земаља није, ето, научио ни оно чега има у једном обичном уџбенику Антропологије, и то баш од онога аутора, кога канда једино и познаје, јер се у одговору најчешће на њега позива. 3. »Штамиарске иогрешке ". — До сада су изишле две критике на г. д-ра Ђ. П. Јовановпћа, а у оба се случаја он бранио штампарским погрешкама. У оба је случаја ово правдање било тако подозриво, да ће будући критичар г. д-ра Ђ. П' Јовановића добро учпнити ако могне, ма на који начин, секвестирати оргинални рукопис ауторов, чим се наштампа, па да нека комисија одреди шта су заиста штампарске грешке, а шта нису. Г. колега признаје да у мојој критици »гша умесних наиомена, а те су у гитамиарским грешкама бројев а", а »ко зна како се Старинар сиоро штамиа, тај Ие моћи разумети, да су се могле иоткрасти очигледне грегике, које је г. критичар и сувише наивно ексилоатисао уиуИујуКи ме на формулу г. МиљковиКа, кој а је тако исто, ако се брижљиво ирорачгЈна, неиажњом не иисца, но штам-