Просветни гласник

276

аарска иогрешка а . На ово чудновато признаае имам неколико примедаба. Прво ми је дужност да одбраним књигу г. Миљковића од беде коју јој је г. д-р Ђ. П. Јоваиовић, мојим поводом, натоварио. Формула, коју мој опонент из те књиге наводи, није ни пишчева ни ^штампарска погрешка®, него до трећог децимала (сбрпжљиво прорачуната". 0 томе се може уверити свако ђаче, које уме 142 да помножи са 100 и производ да подели са 182. За тпм мн је пријатно констатовати, да бар мој опонент налази, да је оно било наивно кад сам упутио на Формулу — не г. Миљковића него — у књизи г. Љ. Миљковића, јер су ми неки пакосници изјавили да оно није било наивно, мислећи ваљда да сам требао моје читаче по Орбији упутити на шведскога аутора Формуле КеШиз-а. Даље ме је пзненадио нов начин, којим г. д-р Ђ. П. Јовановић тумачи порекло штампарским погрешкама. До сада се мислило, да се у свакоме послу, па и у штампању, више греши кад се брзо ради, а сада је г. д-р Ђ. Јовамовић пронашао да се штампарске грешке, и то баш „очигледне", тек онда поткрадају, када се споро штампа. Најзад ми изгледа, да су се штампарске грешке у бројевима окомиле нарочито на г. д-р Ђ. П. Јовановића, јер му се иоткрадају и кад их исправља, Тако му се ево десило да од четири такве аогрешке, које под именом „једне и сам овом приликом помиње® (од којих сам три већ ја био у критици исправио : цеФалични индекси лобање из Веограда, Тгисћеге и Сго-Ма^поп) — две је опет погрешно „поменуо". Ја бих могао »логично« и указати које еу то, али је г. колега случајно изоставио назначити број стране и реда, које бајаги исправља, па ће моћи инћарити, како није ни мислио ла исправља тај и тај индекс, него овај и овај. Не могу више да говорим ни о » дугоглавој лобањи 8 јер би морао мога колегу опет наивно упутити и то не само на књигу г. проФесора Миљковића, него и на .један ђачки посао 1 ), из кога може да научи бар како се разни облици лобање правилно српски називају. 2 ) 4. Ђ Трогодишњирад сс г. д-ра Ђ. П. ЈовановиИа. »Није истина да је само овај сиис дело мога трогодишњег рада Ама није ни истина да сам ја то игде рекао. 8 ) Знам ја врло добро да је проФесор Ч Деоба људсках расаодЈ. М. Жујовића, у »Стражи« за 1878 год. а на стр. 405—406. 2 ) Кад један нроФесор Ааатолије редовно нише >дугогдава лобања«, онда ће доследно моћи написати и »дугоглаво лице 4 , што ће обоје бити красна промена Панчићеве терминодогије. 3 ) Ја то нисам рекао и чудим се како је сада сам г. колега, у првоме ставу свога одговора, могао написати да му је овај спис „ирви рад".

Зоологије на Великој Школи, у томе врло кратком року, са подједнаком ревношћу писао не само „Палеоантропологију сриских земаља", него и о Терапијн (Унутарња Антисепсија), о Хигијени и ДемограФији (Како наш ђак умпре и Тајна другог живота) о Тератологији (Грађа за српски тератолошки музеј), о Психологији и Етици (Материнска љубав), о Гоологнји (Оићевачка Клисура, пећине, дупке и поткашше) и о Палеонтологији (Фауна Преконошке Пећпне). Оада га ево већ видимо да се појављује као радепик и — на иољу Велетристике (Јова Вурмуџија). Али не може ми ваљда ни г. д-р Ђ. П. Јовановић, који — види се — много што шта може, замерити, што на те разпостручне његове радње нисам у мојој критици обраћао пажње. Шта впше, он се најмање сме потужити на нас, српске геологе, јер смо ми обраћали нашу пажњу на сваки његов рад, који у наше струке засеца, док су му сви остали поелови остали без стручна одзива. Први његов рад по нашој групи наука наштампали смо у „Геолошким Ана.шма". Други му снис (Оићевачка Клисура) не могасмо у овај зборпик уврстити, али је у истоме наштампан опширан реФерат о њему од г. д-ра 0, А. Радовановића. Трећем му послу ја сам посветио више пажње, но што му је ико у опште до сада указао. (Али ако г. колега пе почне једном боље писати и коректпије полемисати, изгубићемо, бојим се, и ми геолози пожртвовање, са којим до сада његове сгшсе предусретасмо и с њиме полемисасмо), Ми нисмо, дакле, обратили пажњу „са мо на овај сгшс" него и па све остале који у нашу струку улазе. Али је г. д-р Ђ. П. Јовановић од некуда уобразио, да је његов критичар требао да води рачуна не само од штампанога списа, већ и од свега што је он скупно и што намерава ваљда оиисати, па ме позива да видим његову преисториску збирку у Зоолошком Кабипету, иа да је упоредим са »окод1 кој а се налази у Геолошком кабинету, ирикуаљеном већим делом из Народног Музеја иразних иоклона«. Ја сам, као и свп осталп људи, мислио да се научне критике не тиче оно што ко има по својим орманима, Фијокама и портФељима, већ само оно што се штампано на јавпосг изнесе, те сам и оцењивао само оно што је г. колега наштампао. — А што се тиче похвале Зоолошком кабинету и ирек г 'ра Геолошком, који провирују из наведених речп г. колеге, — ја ћу прво радо признати да је локал Зоолошког Института, од како њиме управља г. д-р Ђ. П. Јовановић,заиста обогаћен старинама од бронзе, гвожђа, земље и камена, за које су ствари