Просветни гласник

326

НАУКА И НАСТАВА

гимназијски састављен је противно одлукама Гл. Просв. Савета и мишљењу велике већпне наших гимназијскнх колегија. Потписанн држе да је новн наставни план гимназијски једностран и по наставу штетан, с тога предлажу: да се умоли г. министар да питање о наставном плану стави по ново на дневни ред". После подужег већања о овоме питању, Савет је с 5 против 4 гласа, одлучио: да се овај предлог не прими. V. Прочитано је писмо г. председнпка Министарвког Савета, министра просвете и цркв. послова, од 10. овогмесеца, ПВр. 4708, којим се пита Савет за мишљење о квалиФикацији г. Владпмира Поповнћа, свршеног ученика Велике Школе. Савет је прегледао сведоџбу овога кандидата па је пашао: да г. Поповић има нрописане квалиФикације за предавача у ередњим школама, и то за иредмете прпродно-математичке групе. VI. Прочитано је писмо г. председника Министарског Савета, миннстра просвете и цркв. иослова, од 8. овог месеца, ПБр. 4489, којим се пита Савет за мишљење о квалиФикацији г. Тјешимира Старчевића, свршеног ученика Вел. Школе.

НАУКА И

ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕЗИКУ од ј^ИМЕ Ј ОМИЂА ДЕО ДРУГИ. О номиналним наетавцима за основе. I. И кад се говори о нореклу наставака за основе, не може се бити, а да се не потражи помоћи у ипотезама, више или мање основаним на Фавтима, али кад је тако стање науке о језику, нлн још боље, кад пе може да нађе за се поузданог матернјала, т0 ј°ј Ј е једипи начин, да се прпблпжи својој научној мети. За ону перподу, из које су наставци за основе, наука о језику нема ннкаких поузданпх прилога, пошто о тој периодп живота индојевропскога прајезика нема историских сведочанстава, као што их има за доцније периоде, и ако и за њих не, колпко се тражи. Због тога ретко се ко између

Савет је прегледао сведоџбу овога кандидата, па је нашао: да г. Старчевић има пронисане квалнФикације за иредавача у средњим школама п то за предмете историјско-Фплолошке групе. VII. Прочитано је писмо г. председника Министарског Савета, министра просвете и цркв. послова, од 26. пр. месеца, ПВр. 4000, којпм се шаље Савету на оцену молба Димптрија А. Еојића, ученика IV. разр. гпмназије, који молп за олагодејање из ФОнда- иок. владике Вићентија. Савет је одлучио: да се за иреглед и оцену ове молбе умоли г. Љуба Ковачевић. VIII. Саслушан је усмен извештај г. Стојана Марковића, по актима кривнце г. Милана Аранђеловића, учитеља сиколског. Савет је усвојио мишљење г. реФерента и одлучио: да је г. Аранђеловић крив, али да кривица није такве врсте, да бп га требало казнити отпустом из службе, већ другом којом администратпвном казном. С овим је свршен овај састанак. НАСТАВА

сиецијалиста—лпнгвиста, што се баве о историјп индојевропских језика, пушта у периоде прајезика, и усуђује отићи даље од постављања „основних облика" (6гип(Ш)гтеп), а још мање онако смело, као што је урадио покојни Ђорђе Курциус, славни посленик у области индојевропских језика — да створи читаву систему прајезичких одношаја 1 , илп као некада Август Шлајхер, што у својој читанци индојевропских језика иреводи на „прајезик" басне. Радови њихови у овом случају, ако и нису били основани на таким основима, да су могли трајати гише, нису ипак ни без научног значаја, нити су осталп без утицаја на науку и њен напредак. Да можемо сабрати бар у главном све што се у науци о индојевропским језицима привредило, од оног доба, кад је Курциус издао своју студију други пут, и да је на тај начин попунимо, за наш би посао најбоље то пристало; али се то, према нашим ', 2иг Сћгопо1о&1е <1ег ЈпЈо^егт. ЗргасМогзсћип^ 1867, 2 1873. (Аћћат11. (1еа кбт§1. засћв. СгезеИсћаГк с1ег ^ааепзсћаИеп, В. VII. рМ1.-Шз4. СИааве).