Просветни гласник

347

У истом параграфу вели писац: ,,с.) од суиинске основе аостаје : РаН. регГ. раав." Од супинске основе постаје саио супин, а тај писац не спомиње. Раг! рЈ 1 . равб. има засебну основу и то но II. деклинацији т. ј. основу на -!о, а еупинска основа поетаје од глаголске наставком -ћ1, те иде по IV. деклинацији. — Тако исго неуместан је у истом параграфу натпис ш Преглед извођења" , пошто се овде износе готовн облици, а не њихово извођење. - У 1. 107. II, 1. : -»Перфектна. основа твори се од вербалне основе редуаликацијом т. ј. иочетни се консонант са вокалом, који је за њим (??!!}, или с једним е ме&е иред основу; на ир. : ровсеге ророзсг, 1еп(1еге 1е1епсИ, саЛеге-сесгсИ ". Хо(>е ли мо1ш ученик гш овоме правилу склопити перфектпу редупликацију ? Јели му јасно, кад треба да уђе у редупликациони слог самогласник е, када и или о ? Кад се каже »са вокалом, који је за њим"-, онда то могу бити и а и I, а ово ваљда не верује ни сам писац. — У прим. 1. не каже се, зашто губи глаголска основа почетни консонант 8 у перфекту зроропсИ — аЂеи — зШ, а то је требало нагласити, тим пре што је ову примедбу црпао писац из Швајцер-Оидлера , ма да га не спомиње у предговору. Ево шта вели Швајцер-Сидлер у §. 186. своје граматике (II. издање) : „БЈе КеЈирНсаИопвзШзе 181; кигг; уоп (1еп Ап1аи1;§гирреп в!;, вр, зс ГаШ; с1аз 8 аиз : а!;е1;1 Гиг 81е81;1, зроропсН Гиг зро-зропЉ.... 1 ' А како јасно и разговетно изнео је једно и друго правто г. Туроманом толико анатемисаии Ваничек у 171. §-у своје граматике : 1.) РегСесШт тИ; КесШрНсаИоп лу 1Г(1 <1ас1игсћ ^еММе*, <1а88 (1ег ап1аи1епс1е Сопзопап1; (ос1ег Борре1соп8опап1;) с1е8 81;аттез тН; е уог (1еп 81;атт М«; ћа1; је(1осћ (1ег 81;атт о ос1ег и, с1апп ММ (1ег ап1аи1еп(1е Сопзопап!; тИ; о о(1ег и уог <1еп 81атт (сас!о — се-С1(ћ ; репс!о — ре-репсИ; ровсо — ро-ро8С1, сигго — си-сигп). — 2.) БЈе Кес1ирПса(;10П88Ш)е 181; ћптег кигг. \Уигс1е вЈе с!игсћ РозШоп 1ап^ , <1апп лућс! с1ег егв1;е 0оп8опап1; (1ез 81;атте8 оћпе Егза^ећпипд' аи8§-е81;088еп : вроропсћ 81;. аро-вропШ. в 3а ову напомену", дд се послужимо речима пишчевим (в. Гл. срп. Уч. друштва БХХ. стр. 292), »привезујемо своју примедбу, да молимо стручне читаоце, да је једанпут и двапут с пажњом прочитају , па пошто то учине, да с обзиром на онај први захтев , што се ставља свакој школској књизи : да јој правила буду кратка и јасна свој суд о њој изреку". Не замеравамо писцу, што осталим напреднијим граматичарима претпоставља Елент-Сајферта (<1е ^иаИћиз поп сћврШапбит), али смо мишљења, да оно што не ваља , не треба да се уноси у школску књижевност. —■ У 107. III. вели писац по Елент-Сајферту ш Супинска основа

твори се од вербалне основе 1,) са нар. ата1ит 2.) са зтдт, нир. сиг8ит.... а Зар су атаШт.... сигвит.... суиинеке основе ? Сме ли се у школској књпзи истицати готови облик као основа ? Зар не видн писац, да су у завршецпма кип и зит заступљепа два елемента и то наставак за основу 1;и (зи) и наставак аа падеж (Асс.) т ? Могу ли се дакле акузативни облици ата(;ит.... сигзит.... назвати основама? У свима граматикама осталих јеаика учи ђак у школи: »Падежнма називамо облике, који постају додавањем падежних наставака именској основи, а латинска граматика, коју је написао г. д-р Туроман, учи друкчије, наопако , а ово се не сме трпети у школи. — У \. 108, 5. износи ппсац ЕлентСајфертово правпло : „Свршује ли се каква основа на два консонанта (!!??!, онда исаада други (!!??) консонант исиред з и I: ттсео тТ81 ти1зит, зрагдо араг &г зрагзит, (огдиео (огвг 1ог1ит*. Према овом правилу гласио би перФекат и супин од глагола р1ап»о, ст^о, ехаИци-ио и т. д. р1апз1 -р1ап1;ит, С1П81 -ст1;ит, ехз1;1П81 -ехвШгШт, а суппн од Дпдо, р1П§о, з1;г1П§о -ћп1ит, рјШит, в1;гјп1;ит, јер се свима овим глаголима свршује оспова на два консонанта. Оваке облике вал,ла неће ни сам писац признати, ма да су са свим тачно склопљени према његовом правилу. Ми смо у нашој критпци на 4. издање указалп на ову погрешку и казали смо, како треба да гласи ово правило, али узалуд зигШз аипћиз сашз! Понављамо још један пут, да то не могу бити ма која два сугласкика него само гутурали иза 1 и г. С тога треба да гласи правило овако : ш Гутурали иза I и г исиадају исаред зи I: тШсео пш181 ти18ит и т. д." То исго тврди и Шмит (в. стр. 43. његове грам.), на кога се писац позивље у своме нредговору: »ОиИигаИаШе 1а11еп пнсћ 1 ип(1 г уог-81, -8ит, -1ит аиз: ти1сео а итд . Ако то није писац овде опазио , могао је то опазити у граматици Павецовој, коју је иорао пре проучити, чии се латио, да је пропрати својом виспреном критиком; јер и у њој стоји 1 113, 5.) ; „Ог1еШ зе 8и§1а8ШС1 1гћасији ровћје 1 1 г рге(1 -81, -8ит 1 -1ит : ти1сео Ш1." — У I 129.: ,> Комиаратив адверба јоднак је са неутрумом сингулара адјективовог комааратива^, — требало је казати, који се падеж за го узима; јер има у синг. 6 падежа, а ма који од њих не може се узети. — У § 137, А, 6. вели писац: ^Исиред два консонанта ирелази а у е, али е оста/е неиромењено (??!!) : соп[ес1игп, а<1пеп1ит, сотреИо." Овде је требало обратити пажњу на стицај сугласника иза а и е; јер од љихова утицаја зависи и претварање самогласника а и е. Тако се а претвара не само у е, већ и у г и и; на пр. : аШп^еге, соп1пп§;еге, сотрт^оге : ех-, с1е-, 1П8и1 (;иш; тзићаге^