Просветни гласник

348 књижевн: т8и18и8. А и е прилагођава се потоњим сугласнидима, што се види на иетакнутом примеру сотреНо Р ј»г 1. РегГ. сотрикиз. Мислимо. да ових неколико нримера довољно јасно говоре, да су оиака правила за школу неподесна, н да могу бити и због тога опасна у рукама певешта учитеља. Наше је мишљење да треба у гимназнјп да се удешава учеље свакога језика тако, да се не мора доцније обарати оно, на што је ученик више година иотрошио, него да се ученик уводи одма.х у иочетку у араво иознавање онога језика, који је постао предметом изучапања у гимназијама; јер имамо уверење , да се нн најнижи ступњи наставе, зато што су најнижи, не морају косити с највишпма, и да ће литерарпа и наставпичка вештина моћи постнћи, да и оно што се учи у почетку, служп на корист самоме свршетку научнога образовања. „Да небн дакле у већој школи требало најпре иоарављати аогрешна иредавања мањих школа (а не буди заборављено, да је наука мука а одука две) : нз јбоље Камо учинпти , ако унесемо у све школе један костур, или, у овоме случају — једнаку разредбу именских и глаголских облика «. (Јов. Бошковпћ скуп. списи II. стр. 108.). Писац није требао дакле губити из вида оно, што је научним испнтивањем већ са сваке стране доказано и објашњено , и ако је својом књпгом хтео служитп чисто практичној сврси. Да је ово узео на ум, била би његова књига у садашњем издању испала као што треба ; а на то су га упућивале и оне граматике, којима, вели, да се служио, као Хареова, Голдбахерова, Шајндлерова, ЛандграФова итд. У деклинацнји именица и придева ннје се писац пи у овом издању додирнуо основинскс тсорије, ма да се нз свих граматпка, којнма се служио, па и из Елент-Сајфертове могао уверити, да се опа теорија не може и не смс зише игноровати у школи. Иозивајући се у својим полемикама на Елент-СајФертову граматику , отворно је (у 1јХХ. п 1јХХУ. књ. Гл. Срп. Уч Друшт.) жестоку борбу протнв основинске теорије, а ево сад га и Елент-Сајферт нздаје, којн у 34. 35 и 36. издању своје књиге износи поделу имепица III. деклинације по основпнској теорији. Елент-Сајферт учи у приступу к III. деклинацији овоме (в. § 27.) : „В1е \Уог1;8<;атте епсН^еп еп4луес1ег аиС степ КопзопапЈеп ос1ег аиГ с1еп Уоса1 1. В1с Копзопап!;вШтте шасћвеп <1игсћ Апћапдип§: с!ег ОепИЈуеп(^ипд- 18 ит ете 8Шзе ((трагЈзуПаћа), сће Уоса1вНтте уегзсћтеЈгеп с1еп Епс1уоса1 с(е8 б^аттез т!(; с!ег КааивепЛипд Јз ипс1 1з1е1ћем ао ^ ош Н з Ш ијј (ра пауНаћа).«

ОБЗВАНЕ I. КопзопапНбсНе бШтте. 1. МиЛаи1птгпе (Р-К-Т- 1.аи1-8Штте): 4гађ-а, ргхпсер-з — (1е§'-8) 1ех, (с1ис -8) с!их -((гаиЛ-в) | Ггаиз, (У1гГи1;-8) У1г(;и8, сари1; 2. ИциШааШтте ( 1-ипА г бттте): 8б1, сон8и1, те1 (те1 -118), ракег (раГгчз), огаГог (ога[0Г18), гег. 3. ИаваШатте (т ипА п ЗШтте): 1пст-8, Ићтссп, ћото(п) (ћот1п-18), нотеп (нотјп^в). 4. ЗрГгапззМтте (з-ипс1 V ЗМтте): 1Н08 (то8-18, ншг-18), Н18, §епи8, со1ог (со1о8); шајог (ташб). II. УокаИбсће 81атте. I- 8Штте 1. ГМе РапзуНаћа аиГ е \У1е таге, аиГ. 18 \\'1е Гигг18, аиГ ез \У1е пићез. 2. Б1е КеиГга аиГ а1 ипс! аг (§сп. аП8 ипс1 апз). и- ЗМтте Б1е ћелс1еп ЛУогСегп §гп-8 ипс1 808 (Сеп. §ги-18 ипс1 811-18). Ма.псћеп \Уог1еги Не§еп (ЈорреИе бГапппе хи Огипс1е, \У1е зепех (зепес-8 ипс! 8еп-18) -И;ег ип<1 јПнег-18 -ујз, У1т ипс! У1г-§8 и. а. Прсма тој подели нзноси Елент-Сајферт и парадигматс с оваким патписима : I. Ве18р1е1е с!ег копзопапПзсћеп 81;атте (ћнрапзуПаћа).... II. Ве18р1е1е с!ег уокаћасћеп 8Гатте (РапзуПаћа). Чудимо се, зашто је наш писац цриао из ЕлентСајфертове граматике само опо , шта је погрешно, а није усвојио и оно, шта је добро и шта одговара захтевнма садашње науке. Док је г. Туромаи, веран својим традициоиалпим начелима, остао на погрешиом путу, „§;е\уаппеп сће Негаиз§ећег (Лег Е11епс11-8еуГГег1;-8сћеп бгат.) асћНеззИсћ с1осћ сНе ХЈћег2еи§ип§', с1а88 аисћ сНе апс!егп АћвсћпНГе с!ег 8упГах ипс1 (Не Рогтеп1ећге, луепп в1е Сетег Аеп Апвргпсћеп деппдеп воШеп, ж \џеИегег Вигсћ[пћгипд Аег а1з ггсћИд егћапп1еп ОгиАзтге етег {еИм>еГ8еп Меиде81а11ипд ђеАигЏеп." (Уогтеог!; гиг 34 — 36. АиП.) Ппсац је до душе у садашњем издању својс граматике према нашим глосама избацио непотребне обрасце у III. деклинацији и нриближио се у неколико основпнској теорији , усвојивши бар у иарадигматима поделу именица 3. декл. на 1трап8у11аћа п рпп8у11аћа , али тнме није допринео ствари ништа, нс удеспиши остала правила према тој подели. Остављајући правила о граматичком роду по старому шаблону, начииио је још већи дар-мар. Да је удесио та правила према истакнутој подели у обрасцпма, била би она сведена на најмању меру. Ми прост ; не мон«смо појмити , зашто се баш пи