Просветни гласник

КРИТНКА И БИБЛИОГРАФИЈА

351

У § 54. Прнм. излишна је напомена: „СеЈег'' као потеп ргоргшт има у АШ. зд. е: Се1еге; јер је овако правило већ истакиуто у I 31. прим. У I 105. износи писац о глаголима 3. конј. па 10 опако правило: „ Глаголи ови (заједно са својим сложенима), чија је основа у ирезенсу оснажена са г (сар-Г-о, тог-Г-ог), задржавају ово г у свима облицима ирезенске основе осим иред ег и пред е у императиву актива". У нашој критици на 4. издање истакли смо погрешност ондашњег правила, а писац износи сада ново, које је куд и камо горе од старога. Из овога се внди, да писац није посвећеп у правила развића латрнскога језика, те га привидности заводе и заваравају до кривих закључака, и он изводи крива и погрешна правила. Да је писац удесио правило према утврђеним научним резултатима, а то је могао, да је пажл>иво проучио оне граматике, на које се у предговору позивље, било би оио пристуиачније ученику, а у истакнутом обрасцу глагола сарш не би било онога одвајања гласа г од основе, што служи само на поругу науци. Шта значи оно: „у свима облицима ирезенске основе ?® Колико облика може имати презенска основа, кад она сама није облик? Зар и то не зна писац, да се облицима зову оне промене које бива ЈУ У речима, да би се показало у каквој су свези с другим речима? За облик потребна су два саставка — основа и наставак; ово двоје даје тек облике, које се код имена зову падежи, а код глагола начини, времеиа, лица. Елент-Сајферт каже у § 70. „ш а11еп уот Ргавепвв^атт §;ећ11(1е1:еп Рогтеп" а то се каже срнски „у свпма облицима изведеним од презенске основе* а не »у свима облицнма презенске основе®. — Одакле је црпас писац грађу за овако своје правило: „ задржавају ово х у свима облицима ирезенске основе осим иред ј, ег и иред е у имиеративу актив а»Р Шта значн опо »пред е у императиву актива" ? Ваљда не мнсли писац овде на какав наставак е, којим би постало 2. лице једн. активног имератива? Ако мисли, да пма таквог наставка за императив, зашто је у § 86. тврдио, да га нема? Кад се већ наканио да своје пређашње правило прекроји, зашто није то учннио према напредпијим граматикама, које у предговору спомиње. Ево, шта вели Шајндлер у § 63. своје граматике: „Б^е Уег1за аиГ-т пасћ <1ег 3. Сопји^аШп 1а8веп т (1еп уот Ргазепаа^атте §ећИ(1е(;еп 2еИ;еп (Ие Епс1ип§еп оћпе сИе В1пс1еУ0саЈе г ип(1 е ап (1еп 84атт 1;ге1;еп; (1аз кигге г (1ез 81аттев ћ1еЉ1; т а11еп Рогтеп; пиг уог г ипс1 1т Аи&1аи1е -тгс1 ез ги е". Може ли бити простијег и бољег правила од Шајндлерова, које се ни у чему не коси с науком? Зато и видимо у Шајндлера у свима облицима ире-

зенску основу, док у Туромаповој граматици излази сад арезенска сад глаголска, једно шаренило, које је само подобно, да збуни ученика. Замашна је погрешка и то, што писац у обрасцнма износи шНпШуиз регС. равз. и 1пГ. Ги1 ас1. само у облику — Шт, — 1;ат, — 1;ит н 1;игит, — 1;игат, — 1;игит еззе, а овамо је познато, да ти облици могу гласити и 1из, а, ит, — 1;игиз, а, ит евзе; јер постоји и конструкција N0111. с. тГ., а у њој ваљда нећемо употребити поменуте инфипитивс с акусативним обликом У опће се наука о глаголима не може назвати добром. Који год стручан човек узме у руке ову књигу, приметиће, да је писац оно, што иде заједно и што се никако не да цепати, ипак цепао. Тако је требао онако, као што је то учињено у Лекићевим »примерима за лат. облике®, у својој граматици распоредити парадигмата, да се с потребним напоменама проуче најпре сви облици изведени од презенске основе, за тим сви облици изведени од иерфектне основе и најпосле облици сложени с партиципом пасивног перфекта и активног Футура и герундива. Скучити све облике па једну гомилу од \ 91,-104., истакнути у § 90. неки „преглед извођења" од некаква „три основна облика", а тек у I 107. и 108. говорити о творби основних облика и то погрешно или нејасно, као што смо напред видели, све то служи само као доказ, да је ова књига непрактична и без икаква принципа састављена. Набрајање тако званих неправилних глагола, особито 3. конјугације, без пкаквог је система. То доказују и Лекићеви „примери за лат. облике«, у којима је усвојен други распоред тих глагола, а и осталог граматичког материјала, те излази, да ова књига није удешена по Туромановој граматици, као што је написано на њеним корицама, већ по другим бољим граматикама, а најмаа.е годи се она за садашње 5. издање. Писац је до душе по нашим глосама поправио у садашњем издању оне облике, које смо примера ради као погрешне обележили, али се није потрудио да потражи и остале погрешке и да их поправи. Тако је оставио у овоме издању облике, за које ће с тешком муком наћи потврду у списима из класичког доба латинскога језика. Одакле су му на пр. овака супина: сааит, оссазит, гер^ит, Пихит, по1;ит и т. д.? Кад је признао, да глаголи агс1ео, ћаегео, тсШ^ео, тапео, репс1ео и т. д. пемају супина, зашто их није нздвојио, зашто их пије сместио међу глаголе без суиипа? На шта је овака напомена уз гл. рапо (стр. 102.): »РагЈ. р/ 1 . раНив уиотребљава се место Раг1. регГ. рага1ив са значењем »стечен"-; рагаГиз значи „ ириирављен

45*

■