Просветни гласник

356

ПГОСНЕТВИ КОВЧЕЖИЋ

ПРОСВЕТНН КОВЧЕЖИК

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Ивворни дописи „Просветном Гласнику") VIII. Н. Б. Каразин Оснивалац харковског университета Прослава двојице Срба. — Педесетогодишњица смрти Каразина. — Предци. — Влада цара Павла. — Прве године царевања Александра I. — Писмо Каразина императору. — Састанак с царем. — Мисли Каразина о иросвети, као о основи свакереФорме у Русији. — Каразив иницијатор оснивања министарства просвете. — Каразин оснивалац харковског университета. -Пројекат једног великог свенаучшшшта. Тешкоћа око оснивања. — Узроци расцеиа с Александром. — Рад Каразина на селу. — Његови погледи на сељачко питање. — Научни радови и научна му открића. — Метеоролошка посматрања, утицај атмосФерног електрицитета на пољопривреду и т. д. — Разпа усавршавања. — Рад над подизањем економског стања и културног произвађања јувше Русије. — Филотехничко друштво. — Писмо Александру 1820 г. и Шлислбуршка тврђава. Последње године живота. Прошло године сетила се руска штампа двају, за културап разво.ј Русије заслужних мужева, Кнежевића и Каразина. Једном и по пмену видпте, да је био наше горе лист, други сам признаје, да је Србин по пореклу. Први беше министар Финансија за владе цара ослободиоца, други је оснивалац харковског университета. Двадесет пет годипа навршило се, како је умро први, педесет како је нестало другог. 0 Кпежевићу, као о Финансисти, који је први изнео па јавност руски државпи буџет и дао журналистици слободу расправљања и критике новчапог стања царевине (ко зна историју руске деизуре, признаће да је то била огромна заслуга). о Кнежевићу, као о једном од најлибералнијих министара опог доба, остављамо да проговоре они, који се занимају том струком. Упозорујемо с&мо, да је Кнсжевић т в доказ тому, како је даровита била она шака Срба, што утону у руско море, што промени језик, алп пе може променнти своје приролне духовитости, те избаци на највиша војпичка и државничка места царевпне толико људи. Ми хоћемо да речемо, да кад се води реч о оном, шта смо да.ш Русији, Кнежевића не треба заборавити. Каразпна још мање. »То беше — вели најновији биограф му, Абрамов — личност, која се истицала у сваком погледу својим одличним подобностима,

човек, који је по свом научном знању и идејама на читав век умакао од свог времена, радник, који остави дубок траг у руском животу, узор необичне морадне виснпе,»смелости и отворености — својстава, са свим непознатих у СФерама, у којима је делао ; муж, који је смело говорио царевима истину, која и сад још не можо да угледа свота друкчије него в сг ароаусками и урђзками" . 1 ) Тако цене Каразина. Познајемо се ближе с тим ретким човеком. * * * 0 предцима Каразина имамо мало података, а то је узрок, што још п данас постоје два мишљења о његовој народности. У писму кнезу Чарториском, поводом српског } станка 1 д 04 г., Каразип вели, да је српског порекла. Но учени људи у Русији копаше, ископаше неколпко листака и нађоше, да се та породица некад звала Караџи, т. ј. да је била грчка, да се доселила у Русију за време Петра I, да је прамдеда Каразииа, Григорије Кчраџи, био архпјепископ у Софији , деда му је умро као капетап руске гарде, а отац му, да је добно у награду за своје ратне засдуге од Катарипе II. насељена имања у харковској п московској губернији. Ту у харковској губернијп , у солу Кручику, на имању свог оца, родио се наш Василпје Назаровпћ Каразин, 30. јануара 1773. год. Војничко дете хтеде и само да буде војник. Кроз Харков пролазио гроФ Румјанцов-Задунајски и мали једанаестогодишњп ученик харковског пансијона. Каразин, који баш онда изгуби оца, јавља се грофу п моли га, дагазапише у војничку службу. Румјанцов, зиајући оца му, по обичају ондашњег времена зааисује га у кирасирски иук. Кад му би 18 година, видимо га, где сгупи у се«јоповски пук, у цареву гарду. Ондашње гардисте имађаху много слободна времена; Каразин 'га употреби, да се образује и да изучи Русију. Наука га стаде тако занимати, да у брзо напусти војничку службу, која се у опште слабо слагала с његовим карактером и тежњама, и поче редовно гшхађати рударску школу, најбољи онда виши завод у Русији ; — ту , које самостално , које под упуством проФесора , стече Каразин тако опширно знање у (природним) паукама, да му се доцније сви диве, а специјалисти му завиде. Ке.мпју, Физику, ботанику, метеорологију знао Ј ) В. Н. К а р а з и н ђ , его жизнб и обшесгвеннал д -ћлтелБносгв, бЈограФичесми очеркљ В. Абрачова, Спб. 1891. Све што долази, причаћемо п>тој вљизи.