Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖНЋ

360 тура, музика и т. д.) Као допуну свему, Каразин је предлагао да се отворе јога два одељења: шпола за сеоско домоводство и школа. за зана те и ручне радове. Све бц то носило једно опште нме: харк овски университет. Нема сумње, вели Абрамов, да је таква универсална школа идејал вишег просветног завода и да ће доћи време, кад ће више школе, по свом уређељу, бити много ближе оном што је нредлагао Каразин, него данашњем типу виших школа. Овлашћен од племства слободско-украјинске губерније и градског становништва Харкова, да ради на отварању университета, Каразин долази у Петроград и служећи седопуштењем да може цара лично извештавати о свему, јавља се у дворац, да му поднесе пројекат о отварању универсе. Александар I не прима у овај мах Каразина, већ му поручује, да све што има, даде »гао началгству«. Каразин се зачудио, но није се имало куда, ваљало је представити све документе о харк. университету Муравјеву, председпику комисије о школама, и чекати док мадну све препреке, које дизаху ондашњи велики чиновници прогив намере Каразинове, мрзећи човека, који је до недавна био царев љубимац, а сад пао у царску немилост. И пође дело »по началЂству«, т. ј. председник шаље пројекат министру просвете Завадовском, министар иросвете министру унутрашњих послова Кочубеју, а Кочубеј опет Завадовском, а Завадовски оиет председнику, а председник опет Завадовском и т. д. и т. д. Време иде, а Каразин, мислећи да ће лично моћи известити цара о свему, обећао је украјинском племству, да ће университет бити отворен одмах идуће 1803. год. Шта ће сад племство рећи? Људи могу посумњати у његово поштење, а то га је највећма болело. На послетку, изведен из стрнљења, Каразин пише писмо министру Кочубеју и моли га да извести цара о свему. Писмо мора бнти да је убедило Кочубеја, јер брзо изиде царска захвалност харковском племству, а крајем јануара 1803. год. назначише гроФа Потоцког куратором „учреждаемаго « у Харкову университета. Потоцки путује у иностранство овојим послом, и обећава да ће наћи неколико проФесора, а Каразина шаље у Харков, да спреми све за отварање свенаучилишта. Дошав у Харков, Каразин се 'зачуди, кад му рекоше, да су новци били само обећани и да комисија, која је требала да их скупи од племства, још није ни почела радити. Из куће, коју је министарство унутрашњих дела поклонило универси, губернатор не може да се исели, јер прво, не зна куд ће с некојим канцеларијама, а друго: не може да изиђе на улицу због блата (као што јавља ми- I

нистру). На послетку, кућа је празна, треба је довести у ред, али се нема новаца. Племство вели Каразину, да узме 70.000 (окр. број), што му је држава дужна; но држава не шаље. Онда Каразин залаже своје рођено имање и на свој рачун диже лабораторије, библиотеке, разне кабинете, унив., штампарију и купује поље од 318 хиљада квадратратних хватова, где би се доцније могле подићи еве зграде. Кад га средства издадоше, иде у Петроград, да дигне оних 70.000, надајући се, да ће моћи добити још 125.000, што беху у буџету за харковски университет. Цар наређује, да се издаду новци, а министар Финансија тумачи Каразину, да та наредба важи тек за идућу годину. Оеим тога и Потоцки му јавља, да је одустао од преговора с немачким научењацима, јор држава не шаље новаца, да им да путни трошак и трећину плате у напред, а без тога неће да иду у Русију. У очајању, видећи да се све руши, Каразин шаље цару 16. авг. 1803. год., читав прокураторски акт против министра народне просвете гроФа Завадовског и његових уелужника, обраћајући пажњу цареву на то, да министарство још не зна, који се просветни заводи налазе под његовом управом, а многе школе да немају појма, да постоји минмстар просвете, т. ј. да министарство ништа не ради; да устав дориатског университета још лежи непотврђен; а на његову молбу, да му ее изда новац на харковски, вели, да му јеЗавадовски рекао, да је отварање университета — пука лудорија; да муједао 500 рубаља за направку физичког кабинета, сума, за коју се не може купити ни један поштен инструмепат ; да куратори не знају шта ради министар; да једно дело путује кроз десет руку док се оиет не врати министру, да прође исти цут; да у седницама министар заборавља шта је предложио, па узимајући мишљење ког члана за своје, обара свој рођени иројекат, тако да се прави дар-мар и т. д. Човек, који је писао тако отворено, морао је навући на себе мржњу. Немојте мислити да он претерује о Завадовском. Ево шта вели о њему Строгонов 1804. год. у писму Новолиљцеву: »Наша народна нросвета иде полако. Господ Бог, створив свет за шест дана, отпочинуо је у дан седми; а наш мпнистар ради боље: он ништа не ради шест дана, па ипак се седмог одмара». Сам цар зна ко је Завадовски: 0 онђ ничтоженљ, пише цар Лахарпу 1803. г., и посаженг вг министарство толвко длл того, чтоби не кричалЂ, что онг отстраненг". Каразин дакле говори истину, но истина боде очи, ствара непријатеље, а непријатељи су увек готови да се свете.