Просветни гласник

46*

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА

359

и узраста. Под речју „министар народпе просвете«, ја представљам себи просвећена иачелника, који би био потпун господар у свом министарству, дајући о њему рачуна само врховној власти. Министарство народне просвете треба да је независно од других органа државне управе, који се не смеју ни по што мешати у делокруг му. Оно треба да управља образовањем како општим, тако и специјалним". Колико је ту жеља, које се још и данас нису оствариле! Растајући се с Каразином после првог разговора, цар му рече, да све подробно напише и да му поднесе. Каразин испуни цареву поруку и састави план о оснивању нарочите управе народног образовања, означив јој и круг рада. Од тог доба почиње се опширна делатност Каразинова на њиви народне просвете. Почетком 1802. год. би основан нарочити комитет, да равгледа уставе виших и просветних завода Русије. Радећи у њему као «производителБ дћлг", Каразин састави устав московске универсе, Дкадемије Наука и академије лепих вештина. Ту је повео реч и о оснивању университета у Харкову. Кад је исте године било решено, да се отворе министарства, цар позва свог младог приврженика на посао и Каразин састави пројекат оснивања министарства народне иросвете и »Правила народног образовања". И ако министарству не дадоше значај, који је требало да добије по мисли Каразина оно ипак би отворепо, а »Правила« потврђена. По тим правилима „Главна школска управа« и постаде нешто , налик на данашњи департаменат народне просвете ; ту беху усредсређена сва дела министарства. Наче.шик јој беше Каразин. Ту је он делао над уређењем тог новог државног органа; ту је, да му рашири делокруг, саставио пројекат за реформу виленског и за оснивање харковског университета, нацрт уређења парохиских школа за сељаке и т. д. Видећи у Каразину свестрано образована човека, цар му поче поручивати разноврсне послове у разним гранама државне управе, заведе с њим личну иреписку; ордени и одликовања посуше Каразина. Нм несрећу, све то, као што ћемо видети, није дзго трајало. >5« * После минпстаретва просвете, највеће дело Каразиново беше оснивање харковског университета. На отварању министарства просвете помагао му је сам цар, па оснивању харковског университета радио је он сам, често без ичије помоћи, често против воље оних , који су га требали подупрети. То

велико дело свог живота започео је Каразин онда, кад је имао слободан приступ цару , а свршавао га је, кад је Александар охладнео према њему. Тај Факат све тумачи. И ако Србин пореклом, Каразин је гледао на Украјину, као на своју рођену отаџбину. „Мени је тешко било — пише он 1804. год. Кнезу Чарториском — да је гледам , њу , богату природним дарима и даровитим становницима, поругану и презрену ; и помислих у машти својој, да је моје отимање за њу, подупрто мојим оскудним средствима, довољно па да падну преграде, које сметају успеху јој*. Главну преграду видео је Каразин у недостатку образовања. У глави му се рађа идеја, да отвори у Харкову расадник просвете — университет. У машти својој већ га је гледао , како напредује, како се стиче у њега омладина не само из целе Малорусије, већ и из свију хришћанских земаља балканског полуострва. Требало је остварити ту лепу замисао. За свако предузеће треба осим добре вољеновипара, још један пут новаца и опет новаца. Каразин ПЈтује у Украјину, у Харков, и почиње ширити своју мисао међу племством. И племићи и трговци обећавају, да ће потпомоћи университет. Каразин иде натраг у Петроград, јавља се цару и говори му о својој намери. Цар одобрава цео план. Год. 1802. видимо опет Каразина у Харкову, где скупља магеријалне жртве. Племство, градско становништво и градови сташе прилагатн, одушевљење обуае сву јужну Русију и за кратко време беше уписано око 800.000 рубаља, свота велика у оно време, а што је главно, непозната дотле, као пожртвовање на просветни циљ, у аналима Русије. Какав је то требао да буде университет? Нешто ново, не само за Русију, већ и за целу Јевропу. По плану Каразина то право свенаучилиште имало би девет школа. Прве две треба отворити одмах; кроз њих пролазе сви ђаци . оне су спрема за специјалиа одељења. Наставни план био би им овај: инострани језици, историја, географија, математика, Физнка и природопис. Обука траје три године, доцније се отварају нових пет стручних одељака: богословски (четири године), грађанских наука (три год.), војничких наука (три год.), лекарских наука (три год.), и грађанских вештина (архитектура, хидраучика, механика и земљомерство, три год.). На послетку долазе два последња, први виших наука или учености (випшх течајева математике, Физике, хемије, осталих природних наука и астрономнје, педагогије и историје наука) са курсом од четири године, и други леиих вештина (сликарство, скулп-