Просветни гласник

ПИСМА из

доба, кад је Каразин изнео на јавност, понавља је, као своју, астроном Леверије, а учени свет Јевропе прима је с одушевљењем, као силан корак у развоју метеорологије, као тачне науке. Каразин јој је био тако јасно одредио још 1810. год. и циљ и значај и садржај и метод испитивања, да је требало неколико умних глава у Русији, па да је прихвате и остваре. Но и ако му се још у 50-тим годинама један руски писац емејао што хоће да „Фабрнцира" време, Каразин се срео бар с једпим човеком. који је потпуно схватио његове идеј и оцеиио их. То беше сдавни Хумболт. У свом путовању кроз Руспју, велики научнпк упознаје се с Каразином и показује потиуно саучешће према широким му научним плановима. И ко зна, вели Абрамов, нису ли пдеје Каразина о метеорологији , као науци , прешле нреко' Хумболта у западну науку и није ли предлог Леверија о међусобном телеграФском саопштавању метеоролошких станица, који даде метеорологији карактер практичне науке, био одјек идеЈа Каризинових ? Другу своју научну идеју, којом је још више умакао свом времену, изложио је Каразин 1818. год. у чланку : „0 могућности, да се прилагоди електрична сила горњих слојева атмосФере човечјим потребама". Начин, којим је мислио, да се може доћи до атмосферног електрицитета, у данашње време не може издржати критике. Каразин је предлагао, да се у више слојеве атмосФере пусти ваздушна лопта на једецима са сребрном провлаком, који би је доле спајали са другом, бакарном, посребреном лоптом. Ондашњи научници у Русији рекоше, да је лајденска боца и простија и јеФтинија и, не разгледавши главне мисли, т. ј. примене електрицитета на пољопрнвреду , предадоше мисао забораву. И тек сад, после 60 год наука се опет враћа идеји Каразиновој. Недавни покушаји о утицају атмосФерног електрицитета , концентрованог над пољем помоћу штапова с оштрицама од метала, дадоше прекрасне резултате и с. погдедом на брзину напретка и с обзиром на каквоћу плода. Ту је примењен само један део те корисне мисли, која још једнако чека, да је оствари будућност. Наведимо још неколико његових проналазака. Тражећи нов начин за добивање катрана и разних балсама, Каразинје добио 1823. год. кристал, у ком стручњак, проФесор Сухомлинов, виде кристалан угљеник, врло близак алмазу. То је било неколико година пре покушаја Канијара — Латура и Ханала ради претварања угља у кристалисану масу. Год. 1809. зашшао се Каразин новим начпном за продуковање салитре. Покушаји дадоше сјајне ресултате ; но пошто он сам није имао новаца, а

ПЕТРОГРАДА 363 I руски капиталисти и сад волију да леже на рубљама, него да их пуштаЈу у оорт , проналазак не може наћи примепе у практици. Видећл у подизању пољопривреде једини основ правог напретка Русије, Каразин хоће да усаврши добпвање вина и сушење воћа новим начином (помоћу топлоте водене паре), ради на прнпреми бојаних трава, на ливењу свећа из воска, на прављешу масла и сирћета, на добивању креча, на чињењу кожа и т д. Варварско пустошење шума баца га у бригу, н да уштеди дрва, Каразин проналази загревање соба воденом паром ( водлное отоаленгеЈ и предлаже, да се примени у царским дворцима и већнм палатама. Као обично, предлог му одбацују. Доцније ту замисао оствари у Берлину КипФерлинг ; из Немачке она пређе у Русију и нађе широку примену, а о Каразину нико и не сиомену. У оно време, Русија је извозила храну и марву у сировом облику. У тим гранама руске привреде и сад није добро, а како је пак онда морало бити? Каразин проиагира на све стране претварање сировине у скупе концентрате и увођење племенитије врсте плодова. Да увери очигледно харковске агрономе, да се из меса дају правити копсерви, који се могу извозити у иностранство и којима ће цена бити увек већа од сировине, наручује у Енглеској три сандука консерва и отправља их на једној војничкој лађи на пут око света на три године. После три године, сандуци долазе натраг, и Каразин, 1818. год., сазива Филотехничко друштво, које је сам основао, отвара плехане сандуке, куха говеђину, која је три године лежала и угошћава њом све чланове. Племићи се зачудише, месо поједоше, али ни прстом не макоше да примене у практици корисну МИСаО ;до Био је то човек, који се рано родио, који немна с киме, нема с чиме, а врх свега нема среће. Годз 1813. кад је руска војска ушла за Наполеоном у Германију, пониче питање, чим да је хране у иностранству. Каразин шаље свог изасланика у главии табор и концентрованим спиртом, сухим буљоном и консервима из воћа за варење шча (чорбе) 1 ). Читаву годину дана ишао је изасланик за онима, који су требали да прочитају и да разгледају иредлог, и на послетку се вратио, као што је дошао. Уз пркос свима неприликама, он непрестано ради, да подигне пољопривреду јужне Русије: уводи разне иностране врсте жита, китајску шненицу, шпањолски јечам, иропагира увођење кромнира, прима се сваком, ко хоће, да му поручи семеље из иностранства, уводи ђубрење црнице, које онда још Ј ) То је тек у последње доба уведепо за време рата /