Просветни гласник

392

кака је то изненадна бпда промена у синтаксној конструкцији, који јој је узров, јер то доводи на мисао о нромени „с1ез ћаШиЛез (1е Гезрп^ Лигап!; 1а рег!0(1е ргнпШте (1оп4 пеп пЧпс^ие 1а саизе". Исто се то, мисди Рењо, може забавити и употреби других заменичких корена као наставака за основе. Увиђајући да и сам не може дати убедљивији доказ, и признајући да је колико тодико учинити, да његово демонстровање засдужује вере, врдо тешко, и ако не немогућно, — Рењо подази одричући основну мисао у аглутинацији: да наставци за основе нису никад постојали самостадно, дакде и да нису порекдом од заменичкпх и других основа. Пре свега треба обратити пажњу на удогу морфодошких дедова, којима постају номиналне основе у индојевропским језицима. Кад рашчданпмо латинско (епигштиз, које је супердатив од ^епшз, онај деривативни едеменат -згтиз додаје се позитиву, простом придеву, да му да значење супердатива, — ту он има особиту удогу. Ади исто тако не треба изгубити из вида, да у многим сдучајима— (Нси8: -Лех (-е 1ес-з), -/гсин: (ех {-(ес-з) — ширење оспове не доводи и промену у значењу нпти у сдужби граматпчкој прве основе која се шири. Ако да одговор на питање, шго се јавља при поређењу ове двојаке удоге деривативних дедова, је ди старија удога простог ширења гдасовима иди је старија кад се даје основи и ново вначење поред ширег обдичја — мисди Рењо да се може одговорити и на пптање о постанку наставака за основе. 1 ) Познато је да одређени завршеци речима имају одређено значење, означавају неке граматичке Функције. Као што је оно -гззгтиз, има пуно других с одређеном службом. Што се тиче обдичја наставака, језици га чувају доста дуго непромењено, али није то увек бидо. Језпци су док су достигли овај степен стадности, који видимо у свим индојевропским језицима, кодико су нам познати њихови историски одношаји, моради проћи сидне промене Фонетичке, тако да су сви дедови речи бидц у вдасти тих промена, дакде и суФикса, особито с краја према законима Фонетичким, који вдадаху што се тиче Фонетпке речи у реченици — реченичног санди. У свези с теоријом о коренима, о којој је бидо речи у првом деду, Рењо нретпоставља да у првој периоди индојевропских језика беху једносдожна пошша а^епШ [иалик на лат. /" ех , серз, гех, грч. $161;, старо пнд. јаз (*јапз) који ') Ветие рћПоворШцив 1890, II. 4., стр. 525.

рађа, сШЛ који сече (гхи&), ђћиз (који је], од којих почиње творба номпналних основа. Ове речи -корени имађаху завршетке на сугдасио или на њих више, тако чести беху назали, јаки експлозивни сугласи и з. Само Фонегпчком промеиом корена, т. ј. њихових завршетака, дана је основа наставницима за основе. А основа је теорији овој у ротацизму, којег се држи Рењо. Сви индојевропски корени, којима је с краја 5, могу га нроменити у I, у п, тако пмамо 1° корене на -з, на -I и на -п. Могу ови варијанти долазнти и удвојеии пз, п1, 1$, иди могу постојати дубдети — поред корена на аз и такав на ап. Ну реткп су примерп, да посгоји само з на крају корена, већ често с А, р, I или да је пред њима или после њих: зЈс п Јсз, рз, зр, 1з, з1. Ово је 5 озади коренима послужило да буде знак у разним случајима деривације или за обедежје граматичких категорпја, а могаше бити само или у споју с другима. Речи, које с краја пмаху з или промењено у I, иди п, у прво доба значаху оно што партицип презента, који је заметак свекодикој граматици. Пошто је врдо чест овај завршетак био у речима са значењем тога паргиципа иди 110111. а§еп113, стаде се сматрати као знак, одличје партиц. презента, дакде и имена уопште, јер им је кдица у том партиципу. Као резултат тих творевина, у којима Фонетичко мењање и аналогија имаху главну улогу, а нарочито иосдедња, коју иде по мишљењу Рењоа необичан значај у развитку основа и у опште граматичкога система индојевропских језика, беху ови типовп парт. презента у прајезику: 1°. -ап, -ап; 2°. -а1, -ап1, -апз, -апз, -епз, -епз 3'. -аз, -аз, -оз, -гз, -из п т. д. 4°. -а1з, -а. Још је 5 примидо на се посао, да буде знак номинативу, од којег Рењо почиње у Формацији падежа пндојевропских језика, а исто тако стаде казивати раздику у роду; исиор. ст. пнд. дгкуаз и дИс^ап (вредан, вешт). Али док су з, п, I прави састојци коренаречи, још то није оно, ппозовемо деривација, да се искаже номинатив или партицип; тек деривација постаје, кад се ти завршеци стану преносити и на корене, који их испрва немаху, тако да је бидо право ширење, права деривација. Али кад се само пренесе з иди његови дублети п, I, имамо по Рењоу такозвану примарну творбу основа, прво ширење. Друго ширење бива, кад се крајње 8 од корена иди проширене основе промени на г, те се ротацизује, како веди тај научник. Тако је