Просветни гласник

ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕ8ИКУ

393

било у гјџад : зј/мар, откуд има гцлбдсс, џеуас џеуад — џвуаХ : џеуссА-тј ; у тас-ап — тас-п-иа: тадпиз; јеси-з, јеси-п *јеси-п-ог *јес-гп-ог у јесгп-ог-гз. Друго ширење често бива што се прво понови: парт. перф. постаде из партиц. презента: тагГаз из тагап1-аз, *таг-аз-аз, или облпци латин. на — еппиз : топепЛиз из *топепз-из. Рењо даље идући за својим дедукцијама не само објашњуЈе постанак партиципа перф. у индојевропским језицима на -1оз, -1а, -1от и латин. герундива на -епЛиз, него преноси закључке и на многе друге суфиксе, који посташе том привидном деривацијом. Л.ат. аигога поста ширењем од *аизоз, грч. а1'свд *аг>(од, тако санскрт. гг-а, п-а, гЛ-а молитва, из примитива гз, ж. р. истог значења, где је -а дошло да прошири основу као обележје жен. рода. Санскрт. Лап-ат, грч. Јсор-оу, латин. б,оп-ит из *с1апз, *(1бпв, отуд особина у значењу ових примера према првом прндеву 'оно што се тиче онога који даје, што му припада, што од њега долази' и неутрално значење 'дар\ Тако уопште он мисли да ваља објаснити порекло наставака га-з, 1а-з, -до-д, -Л-од, -г-из, -1-из, даље -(ег \-1-ег), -1ог (-(- ог ), код којих се глас ротацизује или мења у I. У прилог оваком тумачењу постанка наставака за основе мисли Рењо да се могу наћи многобројни првмери, док је за аглутинацију тешко наћи таких. Тако нпр. лат. наставак -На у атгсг-Иа, риегг-Иа. Првобитно му је -ги-в -га-ги-т према роду, јер прво њим ностајаху придеви ра1ггт ра(?~га ра1гшт и употребљени супстантпвно даше номина апстракта:Ј)а1гга, пгесИа, рег^гсасга, о{(гсЛит, сотпсгит, зиррИсшт. То потврђујеи грчко латдкх, аЦ^е(с!)ш. Али у латинском уобичајило се састављати суфикс -га с основама на -еп1: ргис1еп(- заргеп.1- с1етеп(- зсгепГ-, и отуд апстракта: р>гис1сп(га, заргепИа, с1етепМа, зсгепИа, а даље и паставак -(га и онде, где ( ннје било у основи речи (в. Оп^ше 1 , 221). Ширење наставака за основу особито је било живо у оно доба, кад закони Фонетички потпуно господоваху, при чем су наставци могли пренети силне гласовне промене, као што се може закључити по -тап(а, -тап1, -тапа, -тап ,-та -уап1а -Vап1 -Ђапа, -уап, -уа. Система, каку нам даје Рењо, заиста има доста прилога за развитак индојевропских наставака за основе, као што ћемо то још опширније извести на примерима нашега и нових језика, али је исто тако тешко и њему дати више значаја, него што га иде. Нарочито оно питање, које је споменуо Р. Грасери, још даје аглутинацији претежје, јер се сличност између наставака за основу У санскрту и у манџурском не може објаспити

Фонетичким развитком. Кад би манџурски корени имали другојаче гласовно обличје, да се не завршују сви самогласнима, ондаби се дало адапцији Рењоа још бољег доказа, али напротив они су сви са самогласним завршецима, тако да не може бити речи о преношењу крајњих гласова — сугласних. Друго што јс Рењо изгубио из вида при грађењу свога духозитога система, а што и његовом одговору на питања о постанку језика не даје ширу основу и општију вредност — то је његово мало обзорје. У свом стварању општих принципа индојевропске лингвистиае не може се никако остати само на земљишту тих језика, већ се шта више мора заронити и у дубину прошлости историске других племена језика, као што је проучити што више њих, у погледу норФолошке структуре и казивања разних граматичких одношаја, неопходно потребно. Не само да аглутинативни језици дају иримере, како се у служби деривације и Флексије употребљавају као додаци самосталне речи, сада представници и знаци граматичких категорија, него се та тежња опажа и код моносилабичних језика. Најпосле, полисинтетични језици скрозимице својом материјалном и конкретном природом показују, каку улогу у њима има композиција и аглутинација. Међу тим аглутинација у творби наставака за основе може се наћи и у млађим периодама жпвота неких индојевропскпх језика. А није за одбацивање нити за пренебрегавање оно што млађа школа немачких лннгвиста вели: као што се геологија користи посматрањем сувремених Фактора, који утичу на промене земље, и изводи да су ти физпчки Фактори били и раније, тако истоинаука о језику из проматрања појаваприступачних, којима се узроци могу наћи, може добити корисне поуке и за старије лингвистичке одношаје. Најпосле закони гласовни, које Рењо претпоставља као главне Факторе у развитку суфикса, поред аналогије, која има неограничену власт, да по тој снази судећи, с правом рече Грасери, како престаје свака наука о језику — нису општи у развитку индојевропских језика. Ротацизам се јавља само у санскрту и у латинском, али који су то случаји, наука их је о језику већ прилично упозвала, тако да се никако не може дати том појаву ошнте значење. Исто тако промене гласова 8 у I, п и т. д. немају нигде доказа осим у ипотези Рењоа, тако да му они мало могу послужити као грађа ас1 ћос. У том се слаже Рењо с Лудвигом, који исто тако, ради потребе да се докаже што мисли да је истина, узима да је сваки корен у индојевропском гласио на самогласно, дакле против Рењоа, али и да се I мења у з, з у г, I у п, 50»