Просветни гласник

394

и да испада између самогласних. 1 ) Док ови научниди хоће Фонетичке законе да сведу на просто мењање гласова ио вољи случаја, да их изведу испод владе закона, дотле наука о језику, како који дан, иде за својим узвишеним задатком, да објасни гласовне појаве законпма, који могу бити, већег или мањег значаја, чисто Фонетички, механички и физиолошки или и психолошки (отуд аналогија) и социјалнн, етнолошки и т. д. Овом је живи сведок свеколика новија граматичка литература, која тражи да докаже да су закони гласовни без изузетка. III. Нити у српском нити у којем другом словенском језику има речи, што би се могле уиоредпти са старим инд. речима 1лз, зенд. у\з, које су управо корени-речи, исто тако као лат. гех (гес-з : ге§пшп) гох (кос-з), код којих поред корена има и падешки номинативни завршетак, али које немају никаких наставака за основе. Стари слов. пренео је на пр. реч која се слаже с оном зенд. и санкртском ккск 'село' у ред речи с наставком за основу -V (-■>>); исти је случај у литавском. Оне просте речи представљају први слој речп — имена, кад се у прајезику отпочело прављење основа наставцима. Такав се закључак изводи, кад се упореде с основама, у којнма је исти корениги део, а које посташе додавањем суфиксалних делова (исп. Вги§шапп, СггшкШзз II. 448.). Већина се наставака српског и другнх словенских језика може довести у свезу с наставцима других индојевр. језика, а то је, другим речима казано, да им је заједничко наслеђе из прајезика. Та се свеза негде опажа јасније, негде тамније, али о њој не може бити сумње; разуме се да при том ваља имати на уму гласовне законе власгите једној групи и породици језика или једном језику, који су утицали на промену обличја наставака. и чине, да им се свеза сродничка с другим наставцпма индој. језика тешко распознаје. Што се тиче порекла наставака за основе, о том је већ било у начелу доста разговора, и према томе по теорији Боповој, које се и данас најкише у овом питању држе, они могу бити порекла од заменичких корена или од глаголских; тако Бон о ааставку 1аг старог индиског језика у Аа1аг 'који ') в. ЕШеНипјЈ 2 , 69., где Дедбрик износн ову таблицу промеиа: ат аш основ. инф. е настав. у а,1 през мед. (дгпуе), -ћ. у облика , • Гј аЈауа само у веди, а у глагола , - с а изведених. ау&1 &1а е а

даје' вели да је од глагол. корена 1аг 'пролазити', тако да споменути нриме,> означава етимолошки онај који иде кроз радњу давања'. После Бопа и Пот, један од триумвпра индојевропске лингвистнке првог доба, нрима тако тумачење Бопово, али само вели да их је више од заменичких корепа него од глаголских (в. Е(;ут. Гогзсћипдеп, II. 454.). Шлајхер држи, да су наставци за основе само од заменичких корена, док Еурциус за неке бар мисли да им се не може одрећи глаголско порекло. Бругман, Паул, Хуитни и т. д. пристају у главном уз теорију о пореклу наставака од самосталних корена, заменичких, поред глаголских. И Г Б. Даничпћ у својим Основама држи да су наставци постали од заменичких основа и од глагол. корена. спор. спом. дело стр. 259, 261, 248. и разеш. Како је могао тећи развитак тих наставака из самосталних речи, може се донекле судити по појавама у новијим језицима и ио оним примерима, кад из сложенице постане проста реч, пз двочлане једночлана. То је случај кад композиција стане прелазити у просту реч, јер се једна пола њена губи у осећају за језик као самостална реч, тако да јој значење ишчезава, губи се, помрчава. Много речи, за које држимо сада да су просте , то не беху некада, баш и да се не иде за оним етимолозима, који само хоће да деле, секу и парају, већ за псторијом језика, у старије периоде његоне, када је та за нас проста реч била сложеница у правом смислу. Примера има изобиља, упор. латин. диг које постаде из сложенице *дио -I , литав. Ђи -1с 'нека,' латинско виЂ итд. *(е)х -иЂ, наше вечерас, јесенас, зимус, — *зиму Сб, дакле адвербално уиотребљен акузатив једнине, у многпм партикулама: јер = м-же 16-жј , јере, у придеву одређ. доброга = *добро-1вга , ст. сл. докрддго (в. о том у ПросвГласнику , год. XII, стр. 689. и д.). Али да постане наставак за основу из такога процеса требају п одређене погодбе. Није доста да друга пола у сложеници изгуби значење самосталне речи, па ма како она иначе у том сложеничпом склоиу стајала, па да се узме као творбени елеменат у језику, јер има примера да се композита претворн у просту реч, а да друга пола пе постане суфикс нити да прва пола прими на се службу преФикса. X. Паул поставља неке погодбе, које тек ако буду испуњене, може наступити случај, да сложенична пола пређе даље у уиотребу као суфикс или иреФикс : 1° треба сложенична пола да изгуби , прекине свезу, која је спаја са некад простом речју ; 2° да је главна пола сложенице етимолошки јасна и да се „асосира" са сродном речју илп сродиом групом рбчи ; 3° иола,