Просветни гласник

ЦРТЕ ИЗ ВАУКЕ 0 ЈЕЗИКГ

395

која је помрачена, испражњена од свог реалнога значења, треба да се находи као састојак не само појединих речи, већ и групе речи, и то у свима с истим значењем; 4° да јој значење казује неку апстрактну општност (већи степен аистракције из читавог реда појмова). 1 Примера, да је остао други део сложенице и пзгубивши своје значење, те је добивена проста реч, имамо у немачком гоеИ у ст. немач. гоег-аИ. Неке од тих промењених сложеница изгледају као речи са суфиксима или речи у којима се завршетак, по гласовној наликости, удружио с правим суфиксима или преФиксима, на пр. новонема<11ег из ст. нем. ас1а1 -аг (племенити орао), ново нем. ттрег из старога гор. немач. тп1-Ђгахиа. Трећу врсту померених сложеница ближе иростој речи чине речи од више слогова, као на пр. ЂгаиИдат (ст. гор. нем. ЂгиИ-дото 'женик-муж'). — Прпмера, кад из композиције осамљивањем друге поле постане номинални наставак, имамо доста ; тако латинско адвербијално -Иег у ЂгежГег, ЈопдИег итд. из Ђге^е Иег. 1опдит Иег, немачко -Ш у ЛгШеХ гЛег1е1 према 1еИ. У овим примерима издвајањем, губљење је унутрашње или спољашње, како вели Бругман, а у новонемач. гор. -Иск настуиа и једно и друго, на пр. гоеШгсћ (у прво доба 'ко има облик жене*) поред 1егсће. Треба напоменути, да често у комиозицији друга пола губи своје старо значење и прелази у суфикс, што се у погледу гласова неки пут тај део подудара са гласовима наставка честога у уиотреби. Зато спомиње Бругман пример из стар. гор. нем. допг-тап, ген. доттаппез 'супруг муж 1 ирема простим еЂап, гегЊап новотворине ген. доттапез, акуз. доттапа. — Кад постане један члан сложенични преФикс или суфикс , група речи, чији је састојак, бива увећавана, јер се угледањем преноси даље, шири и на основе, с којима испрва као самостална реч у композицију није ступала та пола, и што год је општије значење тога елемента речи, у толико брже бива његово распростирање, упор. нем. -ЈгеИ и -кеИ, и по мишљењу Бругмана из индојевр. *№у-о (кор. Ђћеи- 'постати') постали суфикс за Футур у латинском (саГе-Ђе) 2 ). У нашем језику нема примера за постале наставке из помрачених сложеничних пола, и ако ће бити за помрачене сложенице, али ми мислимо да се с правом могу уврстити у овај ред сложене речи, засебна имена, у нашем језику, чија друга нода гласи - мир, -слав, -вој. Етимологија на пр. 1 Раи1, Ргтсјрјсп 2 ' 294. — Вгидтапп , ОгпшШбЗ, II. 7. г Осим спом. списа унор. и \У ћппеу-Јо11у, Уог1еаипдеп 1Љег »Не 8ргасћ*1»8епасћаЛ, 1874. Мипсћеп, страна

првога дела измеђ споменутих, мир, није за нас довољно јасна, нити је правилно доводити ово -мир са речју мир и глаголом мирити. Облик му је у старом слов. -мЂрг : лице-мЂрг зшш1а1ог а после и -мир-о. Микдошпћ 3 држи да стоји у свези са гот. тег н таг и стар. гор. немачким >паг$ 'сјајаа, гласовит', треба упор. и ст. ирско -шаг (таг 'велики' у агЉ-таг 'врло висок), новоирски ЂиаЛк-тћаг 'тк^оповиб'\ Миклошнћ сумња, да није узет овај део сложенични из немачкога кога дијалекта. По значењу -мћрг је исто што и -сдавт>. Док смо још у речи о иореклу наставака за осноие , не може се у оваком историском нацрту обићи, да се не спомену погледи БенФаја, Шерера и Фика, које су они изнели у овом питању. Своје је погледе БенФај неколико пута износио, а применио пх у ширем размеру учепик му Л.ео Мајер (Уег§1е1сћ. вгаттаИк (1ег §г1есћ. ип(1 киеш. Зргасће, II. 1 Вапс1, ВегПи 1865). Разумети БенФајеве назоре није могућно без његове теорпје о индојевроиским коренима. У индојевроп. се језицима све благо у речима може свестн на гдаголе осим оних речи, којима су у основи иартнкуле и пнтерјекције. Што се тиче категорије прндога, опажа се да пма у више сдучаја свезе с именима, дакле није самостална. Ни друге категорије нису се у исто доба развиде, једне су млађе, именичка и придевска, али и опет међу њима има, хронодошки судећи, разлике, пошто је пменичка постада из придевске — старнје партицинске. Од придева, који је казивао каквоћу, развила се именица, кад се стао придев узимати као име некога предмета, који је таке и таке особине; тако је на пр. ад^аз ст. инд. 'коњ' прво значио брзи, па после брза животиња, која је човеку чинила усдуге и као домаћа добида стални назив, тако да се стала тим именом називати, као и у оним сдучајима, кад се човеку надимак, ностао по некој особини, доброј иди рђавој, стане сматрати као стадно име. БенФај држи да су придеви и партиципи на истом ступњу развитка , само што немају темпоралнога одличја, некада им вдаститога, ценећи по партиципима што се развише из придева. Али ни партиципн нису самостална граматичка категорија, посташе од гдагода, чему је, по мишљењу БенФајеву, очигдедан доказ у оном сдагању партиципову у нагдаску са акцентом гдагола 3. л. т(Ис- ргаез. ас4. множ. Ирема свему томе он изводи најзпатнији свој закључак, који му тако одликује теорију о постанку номпнадних наставака за основе: 3 ЕЈут. ЛУбгкегћисћ (1ег 81ау. Зргасћеп, 1886, \У1еп ,а. V. 4 Пругман, ор. сИ. 6., који наводи 01иск Ке14. N8теп 77., 8о И.«