Просветни гласник

396

НАУКА Н

НАСТАВА

да су партиципи презента метаморфозом дошли од 3. л. множ. на -апИ (-пИ). С БенФајем се у том слагаху Ебел и Кун. С ВенФајевом теоријом о постанку номпналних наставака и како он тумачи гласовне законе, који су вредели при оним силним променаиа партициналних наставака, слажу се веа раније спомињати ногледи адаицнски Л.удвнга п Рењоа. Али је полазна тачка њему друга него споменутим паучницима. Ево језгре тпх промена по Делбрику (Ет1еИ, 2 , стр. 87.—88.). Свп се наставцн за основу могу извести из -ап1, и ако има међу њпма великих разлика. Ово -ап1 није ништа друго до завршетак 3. л. мн. ЈпЈ. ргаез -апИ, зато се може рећи да је основа партиципова ЊагапГ постала пз ЊагапИ 'носећи н носе\ средтг. Из партицппа поста Њага 'који носи, пме радника. То је некада глаголско после партиципско -ап1 прошло многе гласовне промене, и свака је промена дала особпти наставак за основу. Тако -ап1 слаби у -а1, или се крњи , те постаје -ап- и још краће -а-.. Наставак -а1- може променити облик, при чем постаје -аз-, исто тако -ап- се мења у -аг-. Кад се а. у наставку претворп у г, добииамо наставке с г: -И, -гп, -Гз. Може прионути уз једво а и тад постаје - ап1а , из којега читав низ нових наставака: -и1а, -апа, -аза, -Иа, и т. д. Исто тако својим постањем спадају овамо и наставци V и т, чија је основа у тап1: тапИ и пап1: уапИ. Оно V, мисли БенФај, биће из некога перФекта, и стоји у свези с Њи , перф, ЂаЊпуа ; тап1 је постало из -1тап1, а ово из -1ђпп 1, партицин можда од 1и (в. ВепЈеу, Кигге 8апзсп1дгашш., §. 306, стр. 212.). Ткап1 се даље променило с једне стране у -IVа, с друге у -тапа и т. д. Против ове теорије устао је Г. Курциус 1 , који јој забавља што се тиче гласовних прелаза, да се не могу подвести под законе. Како то могаше БенФај једном признати самостално постање н заменица и партикула, други пут чак нзводити их из глаголских корена, није Курциусу било јасно. БенФај прима Бопову ипотезу, да су глаголски облици — лица — постали спајањем заменице, замен. корена, а опет говори, да заменица није постојала пре но што је у глаголу бида, да се управо издвојила као самостална реч из глаголских наставака. Тако се што не може доказати, а још мање разумети, како се издвојила заменица из глагола „Јигсћ (Не Вигсћ§ап§88ћ1Ј ? е ешез Нотепз", како то пуно тајанствености вели БенФај. —

1 2иг Сћгопо1о§1е' 1867, и ОгиаЈгиее (]ег епесћ.

Е1уто1о^е 4 , 1879, стр. 70.-71.

Што се тиче развитка наставака из првог им извора -ап1, БенФајева теорија исто тако заслужује мало веровања, као и оно о развитку заменице. За то доказа нема, а оно низање наставака, што посташе кад се у гласовима мењају, остаје ништа впше но просто набрајање масе поставака. Делбрпк вели да така теорија о постанку наставака за сснове пема места: 1о Што се никако не може разумети као што треба прелазак 3. л. мн. у партицип. Још се пре може узети, као што чини Асколи (81ис1ј апо зетШс1) да .је пре бпло име радника (пот. а^енШ) у основн партпцппу Њагап1, из кога би постало 3. л. множ. ЂћагапИ. С Асколијем се слаже Бругмаи, којп у Могрћо1. (Јпкегзисћипдеп, I, 137, вели да ће можда ЂкагапИ бити постало од Ђ}тгап1, основе партлцппове, коју употребише они који говораху праје:јиком за 3. Л. множ., додавши на њу г према ЂћагаИ, а још у доба празаједнице. Испор. о том п СгшкЈпзз II. 371. 2° Да се објасне промене наставака, узимане су таке гласовне иромене, које се ничим не могу доказати. Не да седоказати, како се из №ап1 разви -IVа и -тапа. 3° Ако се номиналпе основе сведу на -ап1, не може бити да су староиндис. основе као (М§, ис1, ^ас и т. д. некад имале евоје наставке, па су их изгубиле. До душе БенФај их тако и тумачи, али што ириводи за доказ, тако је недовољно и слабо, да се та његова система заштити. Треба имати и то на уму, да је БенФај и заменице узео у помоћ, да објасеи иорекло наставака (в. ЕМеИиид' 2 , страна 88. и 37.). Вилхелм Шерер даје још више места предикативним коренима, да су послужили за стварање номиналних наставака за основу, него што им даје Боп. Тако он кор. аг 'наситити се' доводи у свезу с наставком ш. И Делбрпк са Шерером пристаје да се може доказати како постајаху из предикатпв. корена наставци -Ђаг, -ћеИ, -1ћит (испор. и где је реч о помраченим сложеницама). Али се њему чини да теорија о пореклу наставака од заменичких корена има ту слабу страну, што се не може ухватити свеза између заменица и наставака, што се тиче значења, и ако јој иде у прилог гласовна сличност и простота обличја простих наставака и заменпца. У том случају може се рећи да замепица означава лице или ствар уопште, која изближе одређује иредикативним кореном именовано лице ндпствар 1 , или заменица ту да указује као и члан на већ готову реч; тако Курциус ^иг Сћго1 Тако Випдит у Саг^. 84и(Иеп 11,402. в. Ет1еИ 2 ,87-