Просветни гласник

ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕЗПКУ

897

ио1о §1е\ 36, ади ће остати без одговора питање, зашто толики наставци постоје, а готово с истпм зиачењем, и кака је свеза по значењу пзмеђу наставака и заменица, јер се лако не да опазптп. Шерер вели да не може одрицатп, да заменице имају гдавну улогу у творби оспова. „Алп узаман сам тражио међу тумачењима, што су изнесена, тако, које би допуштало нешто дубље загледати у начин и особпну ове улоге". Ако придевн постају наставком ја, близу је мисао, коју је исказао Боп, да им је тај паставак у свези с релативном заменицом, која је била, — према развптку релације пз демонстративних одношаја, као у спнтакси пз инотаксе, о чем сведоче индојевроп. језици, — значења демонстративнога. Исто тако вели да је и наставак ка у свези с упитном заменицом, која је адјективно значење силније истпцада на оппм придевима, уз које приступа. Још вреди споменути да на пр. Шерер у наставцима -та -1а -^а находп значење ведичине 1 ). Ади о неким наставцпма износи ппотезу, да су управо знак за докадис, и да су дакде основе, тим наставком постале, управо локади. Тако он веди о наставку а: „Кретати се на такој висини од апстракције, од које човека хвата несвестица, а на коју се ја не могу пети, то значи, кад се рече а даје корену именичко значење, те је опште „Даз" иди опште „ег" према лицу. При том се све моје знање о језику комеша. Наставак а држим да је за облик, за реч, деклинациски. Познато му је месно значење и предлошка употреба, која му полази одатле, да се нешто с нечим веже. Како може најпростије и најразговетније да се именује носилац пли извршилац неке особине, стања и радње ? Како иначе, ако не : он је у овој особини, у овом стању, у овој радњи, он је с њима у свези" Ј ). Оваком тврђењу забавља Дедбрпк, што се управо, кад се тако узме, не изриче носплац радње, имадац иди извршидац особине (јер Њаг-а значидо би „у ношењу" ади не неког у ношењу), а пре свега, да се не може доказати локативни наставак а, како узима Шерер, против чега је и Кун (упор. његов часопис, XVIII, 365. и д.). Најпосле се не може наћи ни то, да је Шерер доказао, да је деклинација старија од творбе основа, зато не могу, додаје Делбрик, примити поставку, да је из докада постао наставак за основу (ор. сИ. ЉИ.)'). Ј ) 2иг ОевсМсМе с1ег <1еи!;8сћеп Зргасће 2 . ВегНп, 1878, стр. 448. 2 ) Спом. дело у пр». издању, 1869, 381, дитат нз Ет1еЦ.*, 89. 3 ) 0 « ловати^ном, којеје Шерер узео да је и дернвативио и локативно, треба упоредити шта веди Бругнан бгип (3п88 II, 606. м д.; лсто та*о Јосћ. ЗсНтхсЦ, Кићпв 2п1 XXVII ж Р1ига1ћ11(1.(1ег г <3^. Неи4га, \Уе:таг 1889., 805 1 .

А Фик је у свом чданку, објављену у Беценбергеровим прнло:шма, I. В. 1. стр. и д., одрпцао да пкако има наставка за основу а. Подазна му је тачка у том одрицању, да су оне основе, којима се приписивао наставак а, исте ј основи као и неке презенске основе, на пр. бо/ло-д је пстоветно с с)еџо у б$[лоџег. Ове презенске основе, према својој теорији корена, о којој је била реч, дели он иначе него што су се обнчно делиле, на пме беџо не у беџ-о него у бе-јло-, индојевр. аа-та, п тако примењујућп такп разглоб основа, држи да је доказао, да не постојн наставак а за основу. Али то наидазп на пајвеће тешкоће. Треба имати на уму ово, додаје Дедбрик (стр. 90. нов. деда), да лп одпста треба корепе: ау крепити, аз бити, ап дисати, ат ирптеснити, п много других таких, разлагати у а-оа и т. д., и тако све свести на најпростије им обличје, на кореп а? Мучно да би се могао назвати најстарији језпк према таким поставкама разумљив. Фикову методу прима пстина Беценбергер (ОгбМ;. Сге1. Апг. 1879, 18, стр. 558), али се и мегода као непоуздапа може одбацити, кад се њом добива такав резудтат, који се не може примити, и ако је Беценбергер као математички начпн сматра. 17. Кодико су год општа пптања од ведиког научног ннтереса и вредна, да се о њима прозбори, не мањег научног интереса и нажње паслужују и друга питања, што стоје у вези кад се говори о наставцима за основе, питања о њихову живогу, развптку, губљењу, о значењу какво имају, а које им је одличје као деривативних елемената. Ова пак страна наставака даје нам више могућностн, да се обазиремо на појаве из српскога језика, и да се из области ипотеза, како се може назвати свеколико расправљање довде, пређе у обдаст конкретннх случајева. Кад узмемо поредити наставке за основе у срп. језику с наставцима словенских му сродника, особито најстаријега, већ се опажа раздика, новотворнна, и да не спомињемо разлике које могу доћи од гласовнпх промена, извршених у периоди самосталнога живота свакога од тих језика. Ади тек кад пређемо из области словенских језика бдижим и даљим индојевропским сродницпма, и упоредимо ове деривативне елементе, опажају се ведике раздике, карактерне одлнке појединих грана и према суФиксима, пошто су раздичним путем ударали и ј деривацији. Међу тпм се поређењем разних грана индојевропских језика може поред одедитих тековина сваке за се и врдо много на-