Просветни гласник

398

ставака за основе издвојитп као наслеђе из прајезика, шта више и основпа се Функција може некима извести и за прајезичко доба. Међу индојевроиске језике с јако развијеном деривацпјом и добрим дедом наслеђа из прајезичкпх одношаја могу се уврстити и словенски, па и наш. Ну као у сваком послу у иауци о језику, тако и у одређивању прајезичкога лако се може помести пут и залутати, а толико је искринудаи п испрекидан, да се није том чудити. У овом погледу имамо да упоредимо на пр. етимолошке резултате два славна иосленика у области словенске лингвпстике, па ћемо пмати слику о опасностима, међу којима су етимолошке сирене особито заводљиве: Миклошић у свом другом делу упор. грам. словенских језнка црта словенске одношаје, Даничић у Основама српске, и док првн не сме тако лако машати се свеза са прајезичкпм одношајима, већ се држи словенског земљишта, па онда ближих рођака, дотле други српске наставке — ређе старослов. — веже за прајезпчке, у обличју како им га је дао Шлајхер и Фик, не илашећи се, што је размак у времену врло велики. Али су н заслуге обојице неоцењиве: и један ц други створише п у тој области науке о језику дела, која постају темељ свим будућим радњама. Колико нас је велпки учитељ задужио, обраћајући нажњу нарочито на српски језик у више ирилика, тодико и великп ученик, дубоко ронећи у основе српскога језнка и хватајући га псториски у току његову, стварајући тако темељну основу за изучавање српскога, да му се мало који словенски језик може примаћи. Наставцп за основе, кад неиосредно иа сам корен или на глаголску основу приступе, обично се зову прпмарнн, а кад приступе на готову основу или облик, онда се зову секундарни. Ова је разлнка узета у индојевроп. науку о језпку од индиских граматичара. Што се тиче вредности ове деобе наставака у научном погледу, нб може јој се впше признати, но да служи за разликовање наставака према тој Функцији, адп се не може ништа одредити о хронолошком реду тих Функција у некпх наставака, која ли је млађа, која старпја, нити казати коЈа им је била у самом почетку. Има нримера из историје индојевропских језика, да су неки јако раширени наставцн у употреби били још у периоди заједнице пренесени од чисто примарне употребе и у секундарну. Тако па пр. наставак -го- -г\о- (ст. слов. -јг -ијг по Миклошићу) има ст. инд. уај-уп-з Чеиегаш1из\ грч. иу-10-д 'свети' поред рги -1уа--з, грч. лссгд-^о-с, дат. раГг-ги-з. Што још више смета овом разликовању, то је мењање удога у неких наставак«, за основе, тако да

оставе на пр. примарну службу са свим. Бругман спомиње таких иримера из нрајезичке периоде. Такав му је компаратив. наставак -«ез-, -з-, какав он облик даје старо-инд, -гуап-, грч. 1ог, нашем сдов. -јо с- -ијос-. У прво су доба тим наставкои постајаде примарне придевске основе, ади му још у доба заједнице секундарна претеже, пстпскује прву, тако да и старији сдучаји изгдедају да стоје у свези с „позптпвом": на пр. ст. инд. зиМ -1уап, грч. поред зуаЛ-п-з цб-г>-д, уз које пристаје ст. слов. сдаждпи, наше слађи, од кор. слад (в. лит. заМпз) према позптиву сладЂКЂ. Ту можемо наћи објашњење оним компаративима српског (и ст. слов.), којп одбацају с краја -ак и -ок и нраве се од >срње основе, како се веди, иди историскп тумачећи сачуваше старије обдпчје компаратива, док је позитив, с којим су у свезп после тога добао деривативни едеменат, да му се одржи просто старо значе<не. Има међу тим у ст. слов. језнку прилично примарних наставака, који се само у том послу употребљавају, на нр. - нђ -на -но, -Л1>, -т, -тај, и т. д. Ади их је већина с обема функцијама, тако да што је наставак чешћи, све му је већа секундарна унотреба, често има примера, да се находи само у секундарној сдужби, као на пр. -бство, -иште, -т, -ат [-астЈ, -лт- -итјг>~, -пдђ , -јадг, -овг и т. д. (прим. у ШШ. II. по наст., исто тако ДаничиК Основе, рабзпн.). Наставци се даље могу раздпковати по обдпчју у просте и сложене. Прости се наставци могу лако разликовати , будући састављени из једног само гласа, и самогласа и сугласа, и уопште што се може између њих и њихових сродника у другим језицима распознати свеза. Али је гласовни развптак, којим је на пр. ударио наш језик са другпм словенским језицима, много променио, потиснуо и наставке за основу заједно с наставцима за облик са старог земљишта ; такав је сдучај с вокалним наставцима у срп. језику, пошто се извео тројни систем декдинациски маскудина и неутра [— о-], Фемииина на -а и на сугласно, старије в, пошто је у остадом сачувана м-декдинацпја. Много су боље сачувади просто обдичје наставци, којима је карактерна основа у сугдасном, као н. пр. -л<> 1ср. -о, -л-), -т, -нг, -вг, -рг -ро -ра, јер се без по муке могу довести на прајезичке типове -И-, -пг-, -пп-, -го-, -го- и т. д. Сложенпх наставака и уопште јаче нромењеннх, има доста у срп. и ст. сдовенском, међу њнма и који се могу сматрати као словенске новотворине. Као сдозкене наставке из прајезика насдеђене можемо споменути, идући у том за научницима од гдаса, старосдов. комп. наставак -јгс- и