Просветни гласник

ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕЗИКУ

399

-Ђјкс-, које Бругман доводи на прајезичке типове -Гез- и Ијз- , в. 6гип(1. II. 399. и д., а Ј. Шмит -[г\геп8. Други компарагивни наставак права је словенсва новотворина, како мисде ти научниди, пошто је од основе, којој с краја стајаше -Ђ, један од падешких завршетака (<1а1., 1ос.), тај глас састављен са старијим наставком и после проширен у употреби, како се вели, на све прпдепе, којпма остаје -о. Бругман мисди да је из г^о проширен. Исто се тако мисди о -гс и -вгс, којим постаје парт. перф. I. Промењено је обличје старијем наставку и у овим примерима : -окг, -икг, тг, -акг, -гскг, ,-гкг, -гцк, -дца, -ица: -кг; -енг -ена -ено' •мг-та, -гно, -инг, -ина и т. д.: -нг, -но, -на ; -арг, -ерг, шрг : -рг и т. д. Ието је тако промењена а и сдожена обличја ст. сд. -Ђство, српски -урина, -етина, -турина, -уштина и т. д. У гдавном се могу раздиковати три начина у постајању сдожених наставака: 1° Може наставак, ступивши на корен иди основу срасти с дедом од корена или основе што је пред њим тако, да се у осећају за језик узима као наставак заједно с тим дедом и кад таки бива даље уиотребљаван; на пр. тељ се врло често додавало гдагодима на -и-[тиЈ, тако да је узет с овим и као особит наставак -и-тељ, те има поред учи-тељ, храни-тељ, ходи-тељ, и сиас-итељ (осн. и кор. саас-ти), бод-и-тељ (бод у бости: бод-емЈ, уарави-тељ (уарав-ља-ти: уарава), шиш-итељ (шиш-а-ти). Исти таки сдучај имамо с -ља и -и-ља, тако да поред аре-ља (*аред-ља), ира-ља, за тим уз белиља (бели-ти) доји-ља (доји-ти), роди-ља (роди-ти) има муз-иља (муз у мусти-музем), алет-иља (алет у алести: алет-ем), аер-иља (аер у арати: аер-ем), дад-иља (можда од дада именице дечијег порекла) в. осн. 134-5. — Тако имамо да се од секундарног т одвоји с краја а основа ж. р., те је управо овде састављање два наставка, ади по начину исти пут: брада-т: брада, вуна-т: вуна, грана-т, грана, коса-т: коса, усна-т: усна, а посде и -ат: бог-ат, влас-ат, грл-ат, зуб-ат, крил-ат, кљун-ат и обил-ат, росн-ат (росан). Да не набрајамо внше примера, како се овај наставак још шири у -љат, -нат, -оват, -цат (*вцат), ади држимо, да је овако објашњење основаније, но оно, кад Даничић веди: „од основа које пред наставком 1а имају наставке с којима самијем без другога наставка нијесу у обичају или у адјектива" (Основе, 212.). Примењујући овако тумачење на постанак сдожених наставака можемо објаснити облик сдожена наставка -анство — ст. сл. гство у божанство: бог, старо божгство, владичанство: владика, човечанство: човек, сведочанство: сведок, величанство: велик-и, рожанство: вгосватнм гддсник 1893.

рождмтво. То објашњење пристаје боље ствари, него ли тражити га у уметању н, пошто је у српском јаче самогдасно, по сиди акценга и квантитета, заступидо старо, подусамогдасно. Као да ће почетак таком ширењу наставка -г>ство бити од основа на -ан: аознан-ство, аостојан-ство, игуманство (упор. владичаи-ство), грубијан-ство. Тако је лакше објаснитп -љив: -ив и где није места уметачном л (в. прим. у основама, 95—96). У историји сложених наставака не треба заборавити, да је нарочито знатан чинилац њихову ширењу, кад приступају на изведене глагодске основе иди кад се између гдаголских и дотадашњих правих номинадних основа појави свеза, тежња да се протумаче као глаголске и именске, чему смо слику и прилику пмали у сдоженим основама, кад се померише прве поле номиналне и доведоше у свезу с гдаголима (в. Пр. Гдасник, год. XII, стр. 683687. и тамо споменуту књижевност). Старослв. наставак -ба имамо у жтро-ба, згло-ба, у срп. руго-ба, тако даље у татг-ба, гостг-ба. Ови посдедњи примери бише прегдед за дружг-ба, сглгба, ади је -гба истом онда проширило употребу, кад су доведене тим наставком постале основе у свезу с глагодима -и-ти, гостити, дружити, тако да еу посде прављене апстрактне именице непосредно одгдагод. основа (в. Вги§. ор. сИ, II. 205., МЖ. II., 213). Тако тумачећи можемо се лакше наћи у примерима на -дба и -идба, које Даничић изводи из тва, а чему се не може наћи раздога, и ако и ово ново тумачење није ноуздано: преиа сват и свад-ба посташе удад-ба, а после читав низ примера, особито од основа гдагола чегврт. врсте, кад се издвојио суфикс -идба, и поред вери-дба, вози-дба, поста вез-идба, рез-идба, врш-идба (глагол врКи врхљ). Основе 341 — 342. Примера за тако посгаЈање наставака сдожена обличја има и у другим језицима, тако оно датин. -Иа грч. -10 -г : -кпор, немачко -пгзз, -Ипд и т. д. Неки диагвисти зову ово ширење сегментацијом, тако Би1епз, в. Ке$паи(1, Оп§ше е1 1а рШоворМе 2 , 222., а Пауд контаминацијом, Рппс1р1еп 2 , 202. 2° Сдожени наставци постају у правом смисду, кад се два значењем сродна наставка стопе у један и преносе у употреби као један. То нагомидавање наставака има објашњења у осећању за језик, које тежи да одржи карактерно значење суфиксу, па чим изгледа да је неосегно, узима у помоћ нов наставак. Тако на пр. кад се на деминутивне наставке -к (-гкг, -*кг) и -ц (~1>цг) додаје -иК, те постаје нов наставак за деминуцију -чиА:, дакле поред вочић (волак), ђаволчић (ђа&олак) 51