Просветни гласник

400

НАУЕА И НАСТАВА

клинчиК (клинац), коренчиК (коренак) имамо: бостанчић (бостан), брешчић (брег•), згончиК (згон), камснчиК (камен), рошчиЛ (рог) ЈованчиК, (Јован), ТодорчиК (Тодор). — Исто тако треба разумети наставак -овиК уз иЛ ; види како све оделито тумачи Даничић, Основе 233.—284., при чем наилази на много основа „које нису у обичају". Овако су постали и сложени деминутивни су#икси, као грч. -х-10-, лат. -с-и1о- -1-и1о-, герм. -1-та, литав. -1е 1а- (ном. -1е -1-г- з ) 1 ). Или је дошло то нагомилавање, да се деминуцији да силнији израз, латив. адеШ1и-з поред адеИи-з према адег "њива, ливада 1 , лит. тегде1е1е поред тегде1е према тегда 'девојка', или да се поврати деминутивно значење већ јако застрвено, лат. тиз-с-иГи-з, нем. ј'егк-е1-скеп, упор. наша деминутива на -енце (ген. -енцет-а), код којих има прво *-ацат- (-АТ-ј-кЦћ+АТ-) ирасенце, кученце, маченце. 3° Сложеви наставци ностају, кад једна реч или категорија речи пређе у другу врсту по промени, кад наставак за основу добива с краја нрираштај. Још то може бити и кад се две врсте речи по промени додирну у векпм тачкама, одакле после постају аналог&ске творевине. За прим. страних јееика в. СггипЉлзз Ц. 97.—98 , а за наш језик у Историји облика Дапичпћа, раззш!. Из ових посматрања, како се шире наставци што се тиче облика, види се како треба и у науци о творби основа разликовати хронолошки млађег од старијега. Како незгодно и заводљиво може утицати неузимање у обзир оног што је млађе и што је старије, можемо се научити из историје индојевропске науке о језику. Зато што је истим наставком од истога корена у лат. сос-гог и у санскрту рак-1аг, изводити о културним одношајима пранарода индојевропског, да већ кувари чињаху нарочити ред људи, кад се прилози из поређених језика слажу, било би погрешно, јер су из истих састојака могле постата речи и у оделитој периоди живота језика, чије примере споменусмо, а према нрегледима за пот. адепШ, што посташе ннставком -1ог, -1аг. Уопште се може рећи и за оне случаје, који би се слагали са захтевима што их тражи етимологија, да је већина речи посталих наставцима за основе постала угледањем, препочињањем, а мање их носи исконско порекло. А исто тако да постајање наставака није дело једне предисториске периоде, већ да се и наставци развијају, док језик живи. Али појава нових наставака стоји у свези с пропашћу старих, као што у језику бива обнављање, мењање, оод') Вгидтапп , 6гип<1г1ва II, 436.

млађивање. Наставак је тај осуђен да пропадне, чим се покаже недовољан за ново извођење. Примера имамо у секундарној творби нридеаских основа па -ак, ст. слов. -ТкКК или -кк-к, пошто се старији наставак г (-и) чинпо педовољан за обележје придевске категорије, и пошто се изједначио с наставком -г из о, сладак, ст. слов. слдд 'ккк, лит. заШиз. Кад се један наставак у једно доба развитка јавља као подесан за даље пзвођење и за употребу, може се назвати алодан или жив, а ако је застао: неалодан, мртав. Тако на пр. наставак тељ за извођење именица, које значе радника, у српском је језику заостао, незгодан за направу нових реч и и његово место згодно заступа наставак -ац, који^ приступа на партиципе прошл. времена, II. ( -лг, -ла -ло), тако да у данашње доба потискује наставак -тељ п онде, где је он сачуван. 1 ) Не треба заборавити ни наставке узете из туђих језика, пошто и онн често служе за богаћење језика у речима и примају знатан део у неким језицима од творбенога посла. Али да један еаставак буде узајмљен и носле преношен и на домаћу грађу, потребно је да има впше речи узајмљених с тим наставком, тако да он као представник читаве групе туђица има јасно обележену службу, иначе не може се наћи примера, да су поједннце могли наставци бити преношени. У нашем језику нема много туђих наставака, али ипак и оно неколико, узетпх из турског -џија, -ли, из маџарског -ош, -ов, нису добили већег значаја осим -ли -ија -лија -џија, који се проширио често п на домаће градиво, в. примере у Основима стр 76. и 78. Неки сумњају да наше -ски, -ки = ст. сл. кск-к није узајмљено из кога германскога дијалекта, у којима има наставак -гзЈса, а исти наставак има н у лптавском: -тг&а. 2 ) Али док је тај наставак још толико по постању нејасан, други, који се находи и у речима свих словенских језика, и у литавском и у немач. дијалектима подлежи великој сумњи, да је узајмљен чак из латинскога, па преко немачког дошао у словенске језике, а из њих у литавски. То је наставак -арг>, лит. -огги-з, за које веле да долазе од немачког -агја (данас ег). Миклошић узима да је узајмљен из немачког у словенске, а Даничић га убраја међу наслеђене из нрајезика. 3 ) А као што се не слажу та два ') Упор. наном. Паула у Ргшс. 2 , 296. и Бругмаиа у вгипЈг. II. 9.-10, ' 2 ) Бругман ор. сП. 260. 3 ) УегјЈ!, (Јгатш. II. 88. 90., Основе, 113.