Просветни гласник

ИСТОРИЈА РАЗВИЂА

КАСПИСВОГА МОРА

401

научника односно порекла тог наставка у словенскпм језицима, исто таку неслогу сусрећемо код немачких паучника, да ли је њихов паставак пз прајезика иаслеђен или јс добивен из латинскога. 1 )

ИСТОРИЈА РА38ИЋА КАСПИСКОГА МОРА и ЊЕГОВИХ СТАНОВНИКА од ј^. у^НДРУСОВА. Ово орипшално море заузима најдубљу депресију на земљпној површини, у њему жнви особита Фауна. Свеколпка геолошка испитивања у касниским крајевнма теже да објасне историју његову и растумаче постанак становнпка његових. Јестаственнчка истражпвања датпрају већ од краја прошлог сголећа, али смо још и данас далеко од завршног решења свпх пптања, којима се тежп да објаснн истакнути диљ. Задаћа је моја да у овом чланку пзнесем сувремено стање пашег познавања геолошке историје Касиије, и, указујући на велике празнине у томе, да покажем путе будућим геолошким истраживањима у каспијској области. Обратићемо се, пре свега, данашњем стању Касписког Мора. МорФолошки оно представља огромно језеро, које се од остадих разликује својом величином, заузимајући готово 8000 кв. геограФ. миља. Најдубља тачка дна Каспије лежи на 1124 метра испод огледала Црног Мора. Касписка депресија нема данас ни отока нитп развођа, која би је одвајала од других басена, свуда лежи изнад морског огледала, а најнижа тачка водомеђе јесте долина Манича, која је уздигнута 10 метара над Азовским а 36 над Касписким Морем. На тај начин ниво воде Каспискога Мора лежи на 26 метара испод површине Црнога Мора, те с тога касписка област долази у ред правих копнених депресија (есМе Бергеззшпеп К. С г е с1 п е г). Касписко Море веома је дугуљастог облика. Њега сужавају са запада кавкаске планине а са истока планине Кубадага, те је тиме подељено на два неједнака дела. Јужни, мањи, део округле је Форме, а северни, већи, пружа се на СИ, па онда поступно савија Ј и гради залив. Додатак северном делу јесте велики, сони залив Карабугаз, који 4 ) в. Клуге Котта1е 8*аттШ(1ипз81ећге (1ег аН&егт. ГНа1ес1;е, Шмита (јитерлин веасћ. (Зег пот. а^епИб, 77—78. и Фадк у Пауд н Брауне ВеНг. Б1е тН-ја- §е1>. Иотта стр. 189.

је одељен од мора прилично уским пешчаним спрудом а комуиицира с њиме врло тесном узином. Деоба мора на два дела не маниФестује се само спољним контурама, већ и рељефом дна. Управо од границе између северног и јужног дела, од иолуострва Аишерона ка Красноводском, пружа се равна понречна преграда, и ту није нигде већа дубина од 200 метара, северно и јужно одавде дубина расте. Највећа дубииа јужног дела, 1098 метара, лежи нешто ексцентрично (приближно под 39° сев. ширпне а 1° источно од Ваку); у северном је делу дубина мања — 898 метара, и находи се близу кавкаских планина а наспрам Шахдага. На тај начин Касписко Море састоји се од две котлине, које су једна од друге одвојене високом преградом. Шго се тиче осталих особина Касписког Мора, исти је случај као и код другпх водених басена; обалу иратм нагнути плнткп појас различне ширине, за њим долази уски појас са стрмијим нагибом, а пред њим је готово хоризонтално дно усред котлине. Ширина прибрежног цојаса јако зависк од орограФСких и оротектонскпх особина обале. Тако, северни крај Касписког Мора окружен ниским степама, веома је нлитак; северно од наралеле александровскога порта дубина нигде не предази 20 метара, а стохватна лпнија иде на ЈЗ од линије Александровск-Петровск. На обалама Дагестана, која је састављена од слојева готово парадедпих обали, прибрежни је поЈас узак и дубине брзо достижу 600 метара. Према обади између Баку и Ензели прибрежнп је појас доста узан, а други је стрм, нарочито према ушћу Куре, где нма максимум стрменитости. Те особености у рељеФу дна стоје вероватно у зависности од геотектонике долине Куре. Јужна иди иерсиска обала састављена је од високих планина и према томе дно се морско стрмо спушта а прибрежни појас има најмању ширину. На источној обали од АшреФа до адександровскога порта прибрежнп је појас доста широк, не гдедајући на разноликост реље®а копна, које до ње допире. Тако на југу сретамо низину, у Красноводском, готово под правим угдом према источној обади Касппје, идући кубадашким ^ланинама видимо узвишену раван и најзад и мангишлачке планине. Према томе, из проматрања рељеФа дна Касписког Мора, потичу ове претпоставке; 1) На линији која спаја источни крај кавкаских пданина са западним окрајком Кубадага пружа се аодводна иреграда, која гради везу између ова два пданинска данца. 2) Са обе стране те преграде деже две дубоке котлине, које чине најдубља места у два про51 *