Просветни гласник

402

НАУКА И

НАСТАВА

страна басена земљине површине, што леже с обе стране линије Кавказ-Кубадаг. 3) У планинским обадама, тамо где планине теку иараделно обали, дно се нагло спушта, а тамо опет где планине стоје под углом према обали примећава се особееа зависност између рељеФа дна и копна. 4) Што се тиче ниских обала, раздика у рељеФу њихова дна, по свој прилици, зависи од разлике у геотектоници. Постоји дакде извесна зависност међу рељефом каспискога дна и рељеФом околних крајева. 'Га је зависност, разуме се, усдовљена општнм геотектонским узроцима. С тога да бисмо објасниди постаиак конфигурације Каспискога Мора, морамо се упознати са геотектоником касписке области. Један од важнијих оротектонских елемената јесте овде динеарнн систем пданинских данаца, који иопреко пресеца касписку депресију. На истоку од Каспије тај систем образују данци Копетдаг, Кирелдаг, оба Бадхана и Кубадаг, а на западу Кавкаски ланац. Е д. Сис у своме „Ап1Шг с1ег Егс1е" сматра те пданинске даеце као дедове једне огромне целине , где долазе као саставни дедови: кримске пданине, Бадкан, Карпати, Адпи и т. д. Нама није потребно да улачимо у расматрање цедог тог система, већ ћемо се ограничити само на један део: на источни Балкан Копетдаг, и ући ћемо само у толико у детаље, у кодико су они неопходно потребни за објашњење постанка попречног подводног гребена у Каспији. Иођимо од истока: Копетдаг, као што се види из радова Богдановића, представља ред параледних бора, које иду с југа на север, умањујућп се поступно по интензивности, а састављене су погдавито од сдојева кретацејског система. У овим слојевнма поред бора јављају се и велики раседи. Они се могу посматрати на меридијану Кизил-арват, а има их два. Сдојеви предгорја системе Копатдага имају монокдини правац са падом сдојева на јужну страну, а пред њима дежи хоризонтална степа, под којом је скривено северно кридо боре, што се у осталом позеаје и видп на подаожју Копетдага. Ту се слојеви поглавито састоје од кретацејских слојева, ади местимице се јављају (Диоџа планина) и неогене насдаге. Имајући на уму дискорданцију сеноских лапораца према слојевима годта, могућно је закључити, заједно са Б о г д ановићем, да јесе Копетдаг издигао изнад огдедада морског за време горње креде, а одсуство јурских слојева показује, да је у Јури Копетдаг био саставни део Туранског Континенга. То пак, што неоген не удази у сисгему Копетдага, већ удазн

у његову северпу подину, али се у исто време находе у борама, показује да прво образовање бора, а нарочито пукотииа, пада у нредмиоценску епоху а да се завршидо после сармата. Сдичном грађом, као и сдојеви Копетдага, одликују се, у коднко мп знамо, Кирендаг и Мади п Велпки Бадхан. Последњи, н. пр., састављен је од крегацејских сдојева нагнутих Ј, а ограничен је са севера огромном раседпнском пукотином. Узевшп на ум положај Ведпког Балхана према спстеми Копетдага, гешко је претпоставити, да раседина, што усдовљава пукотину северне страпе В. Балхана, чпни непосредно продужење крајњег раседа Копетдага. Врдо је могућно, да мп овде пмамо посла са новом раселипом, паралелном копетдашкој, адп која лежи према њој северније. Подножјем Великог Бадхана има писка греда узвншења, која се продужава па запад обалом бадханског и красноводског задива под нменом Кошосеир, Курјанпн-кпре п Кубадаг. То је доста дугачак планинскп данац, састављен, супротно Великом Бадхану, од слојева, који у опште имају нагиб ка северу. Красаоводском, И. од њега, могао сам посиатрати нагнуте сдојеве (60° Ј) црвених кречњака, са нејасним отисцима Сгтогпеа и ВгасЈпороЛа можда Јурске старости. Мезозојски сдојевп Кубадага нагнути су, а на путу из Красноводског у Бурнан на главачки подоженим сдојевима пешчара деже готово хоризонтални сарматски сдојеви. Према томе уздизање кубадашког данца и његовог источног продужења пада у размак времена између краја креде е ночетка миоцене епохе. Миоценске наслаге нису захватили оротектонски процеси. Кавкаски ланац, по С и с у, представља два различна деда: западни и источнп. У западноме кристадаста основа са јурском и кретацејском се ријом новијена је у подожену на Ј бору, која се видн. На истоку је пак та основа спуштена у дубину п скривена под курском низином. Јужна страна Кавказа у том делу представља ред парадедннх бора. Мезозојски су сдојеви на северној страни сдожени у ред паралелних бора. Такве исте боре представљају и терцијерне, поглавито миоценске 1 ) наслаге, од којих је састављено предгорје Кавказа. Почевши од обаде Каспије, те боре пружају се ка Темир-кан-шуру преко Сулака и даље па запад, образујући Алхан-суртско корито између Терека и Сунежеја. Ставронољски пдато састављен је већ од хоризонтадних миоцених сдојева. Северно од Пјатигорска, они деже на лапорцу, који 1 ) Све те терцијерне сдојеве Дагестана и Терске области, воје су АбихиКошвул, сматрали за еоцев, ваља уврстити у миоцен.