Просветни гласник

КАСНПСКОГА МОРА

403

је пун риба, старости проблематичне (еоцен или горња креда), а даље на југу мезозојски се слојени нељу у дугачке паралелне гребене, који су састављени од слојева изоклинално на С. нагнутих. Основа мезозојске серије слојева јужно од Пјатигорска јесте гранит и кристаласти шкриљди, слојеви су стрмо нагнути и јако еродирани до јурских угљоносних слојева. Ти гранитн н шкриљци нак уздижу се до главног гребена Кавказа, на коме се находе андезитски врхунци Елборус и Казбек. На јужној падини Кавказа, између Казбека и Елборуса, виде се шкриљцп којп подилазе под кристаласти масив, а чија старост није потпуно објашњена. Сис мисли да у том делу кавкаског ланца види огромну бору, која се пружа на ЈЗ. Јужније пак развијени су, у стрме боре савпјени, мезозојски слојеви , међу којима се находе еоцени и миоцени (сарматсии) слојеви. 0 грађи заиаднога краја кавкаскога ланца нама је познато врло мало, те ћемо се с тога огравичпти само, да покажемо како се лапац на западу непосредно ириблпжава самој обали и с њом иде паралелно. Између Анопе и Новоросиског, где се он занршава, вида се на обали ред антнклиналних косих бора, које су састављене од Фукондног нешчара, коме је врло тешко определити старост. У самој Анапи боре су те абрадиране и на њима леже слабо нагнути слојеви. На таманском полуострву, а тако исто и на крчанском, ти су неогени слојеви сакупљени у више нли мање косе боре, које се у опште пружају у северном делу полуострва од И—3, а у јужном пак савијају на ЈЗ. По обалама кубанскога лимана и до Темрјука примећава се још и какваски правац (ЈИ). Образовање тих бора, слично дагестанским терцијерним борама, завршило се већ после сармата, тако да понтиске наслаге леже хоризонтално, а делимично дискордантно према меотскнм и сарматским. На западу боре ишчезавају, а па СЗ од Теодосије миоцен представља исти случај као и на осталом Криму, т. ј. лежи дискордантно према борама са мопоклиним падом ка северу и северозападу, а у средњем и западном Криму покрива. не баш трансгресивно, нумулитске слојеве, Креду и Јуру. Еоцен лежи дискордантно према Креди, а ова опет исто тако на јурским наслагама. У самој Јури већина аутора узимају да постоји дискорданција између јурских лпјаских шкриљаца и горњојурских коралских кречњака. Ови Факти показују четири важне Фазе у образовању Тавриских Планина, и то: у средњејурској епосп, у почетку Креде , после кретацејско уздизање и нанослетку пред миоценом. Спрат, Фа'вр, Лагорио, Ле-

ваковски н Сис пзводе аналогију између Крима и Источног БалкаНа и у самој ствари, но онштем карактеру тектонике и по ређању слојева, Балкан представља велику сличност с Кримом. Разлика је само у томе, што на Балкану не поетх.ји дискорданција пзмеђу неокома и јуре, као што је на северном Кавказу. На јужној падини Балкапа, по Хохштетеру, пролазн ведика раселина иза које лежи област тоњења. У продужењу раселине находи се по дну Црнога Мора прилпчно стрма греда, која граничи дубљу, јужну, котлину црноморског дна. Она затим иде до јужног краја Крима до саме обале. Тај Факт показује још већу аналогију између Балкана и Крима. Бацимо сада поглед на планинске ланце, које смо проматрали. Почевши Кубадагом а завршивши Источним Балканом, ти планински ланци леже у једној линији, представљајућп лук, чија је конвексна страна окренута на север. У општим цртама, опи су састављени од мезозојских елојева, која су с поља нагнутн (СИ, С и СЗ) а изнутра су ограничени облашћу тоњења. На њиховој јужној падипи могу се врло често констатовати стрме раселине. Тамо, где онп ланци прелазе преко водених басена, који их одвајају, иримећавају се у подводном рељефу такве појаве, које указују на непрекидну узајамну везу између тих планинских ланаца. Карактер седиментацпје слојева дуж целе диније показује, да се уздизање целе пданинске системе отпочело у одељеним партојама бар у јурској периоди (Крим), а наставило у почетку (Крим) и на крају креде (Копетдаг). Почетком терцијера заврши 10 се на целом пространству знатно уздпзање, а у средње миоценој епоси образују се раседи и, у јужној области, спуштања. Врло су интересни оротектонски процеси у талозима сарматског етажа, а маниФестују се на оба краја кавкаског ланца и свуда на његовој јужној падини. На источном пак крају (полуоетрио Апшерон) рушење седимената продужава се и у току плиоцене епохе. Пданински систем Балкан -Крим-Кавказ-Кубадаг деди цеду понто-касписку обдаст на два раздпчна дела. Од ових, северни део оддикује се осуством знатних поремећаја сдојева а састоји се од кретацејских и терцијерних наслага, које се находе у огромним коритима. Таква се два корита виде н. пр. северно од Тавриских Планина. На југу, у Криму и северном Кавказу, кретацејски тадози леже на јурским. На северном окрајку области, коју је, уостадом, доста тешко определити, у основи кретацејских, а где ових нема — терцијерних, слојева јављају се најразличније наслаге. Тако по Дњестру под кредом виде се сидурски сдојеви, на Бугу сар-