Просветни гласник

404

НАУКА И НАСТАВА

матски слојеви нокрипају гранит, а у харковској и јекатарпнославској губернији бела креда дискордаитно лежи на исавијаним слојевима карбониФерске, пермске и јурске системе, које улазе у састав донедког ланца. За нас није од важности да тумачимо орогенске процесе и састав северног краја. Далеко је важније показати неке особености у расподели разннх пеогених хоризонага. Прво што видимо јесте то : да је серија мноцених слојева далеко нунпја у нодножју крнмо-кавкавске системе. Даље, примећавамо да прелазнн слојеви између сарматскпх и понтнскнх (слојеви меотског етажа) зависе, тако рећи, од дубљих делова северног појаса понтокасписког басена, а нарочпто од одеског залива (Молдавија, Бесарабпја и Херсонска губернија) с једне, и Азовског Мора (Крчко полуострво и северно прибрежје Азовског Мора) с друге стране. Обе области, у којима је развијен меотски етаж, чије су границе, уостадом, још непознате, одељене су једна од друге појасом, у коме нема меотских слојева , где понтпски етаж неиосредно покрпва сарматски. Сличну област представља и ставропољска губернија, где, по Маничу,

ТЕКТОНСКЕ ОСОВИНЕ ПО

нонтиски кречннк лежи на вероватно еродираном сарматском. Врло је могућно да ћемо на истоку наћи трећу област меотских наслага, која зависи од треће велике депресије понтокасписког басена, и то на северној страни Каспнје. Да то потврдимо не дозвољавају нам наша геолошка проматрања источног краја кавкаског ланца. Па ипак се морамо зауставитп на извесној анадогији, која ностоји између наизменичности области развића меотског етажа и нанзменичности тектонских појава у главном пданинском систему понтокасписког басена. Ми смо баш могли приметити да се области бора миоденских сдојева (Дагестанска и у Крчкој узини) интермнтирају са обдастима где су слојеви непоремећени. Интересно је веома, да непоремећене области леже баш према оним појасима где нема меотског етажа. Ми, дакде, можемо раздедити цео северни појас понтокасниског басена на ред областп , које наизменце представљају аналогију. Ако таанадогијан пије потпува, то ће се пре објаснпти непотпудошћу нашег знааа него стварношћу. Ради објашњења свега до сад реченог може посдужити ова табдица: аТО-КАСПИСКЕ ОВЛАСТИ.

Објашњење таблице. 1. Кариатсви лук. — 2. Бадкан. — 3. Тавриске Планине. — 4. Кавкаски Ланац, — 5. Кубадаг. — Вед. Бадхан— 6. Копетдаг. — 7. Иранско-тавриске боре. — 8. Боре Сори-баба ц Тујар-кира. — 9. Мангишлачки венац. — 10. Судтанциздаг. — 11. Богдо. - 12. Донецки вепац. — 13. Боре полуострва Куланда. — 14. Урал. — 15. Добручке Пданине. а. 6. с. Области, где су мпоценски сдојеви убрачи. а. (3. у. Крајеви, где су доказани иди веома вероватни меотски сдојеви. — 3. Ергенејске боре. — т. т. Северна граница доње-миоценог мора. — и. и. Устурт. — А. Цосттерцијерва област тоњења, — В. Днтесарматска обдаст спуштааа.—