Просветни гласник

ИСТОРИЈА РАЗР.ИЂА КАСИИСКОГ МОРА

407

Ако бацимо поглед иа обдасти које сада заузима касниска низина а у горњо-кретацејској епоси, то ћемо нх видети нокривене водама, које састапљају део огромног и дубоког океана, који је пдавио целу јужну Русију, са изузетком јужно-руских гранитских скдадова и острва, где је садашњи Крим и Кавказ. Наслаге горње креде, на местима коЈа су даље удаљена од обала ових острва, носе у себи карактер дубокоморскпх слојева и, према исиитивањпма Синцова гго доњој Волги, Гурова у Харкови и мојим на Мапгишлаку, распоређени су тако, да се може мислити: да је горње кретацејско море, спочетка доста плитко, почело се дизати, па, при крају епохе, ионова отпочедо пличатп У почетку терцпјера то је пличање достигло толикп степен, да су многи делови, што су раније били нод водом, изашли на суво и поддегди утпцају атмосФерилија. Посдедице такве ерозије могу се посматрати на Крпму. У средиаи еоцене епохе море понова заузима готово пређашње размере и стоји у вези како са Атланскпм тако и са Леденим и Индиским Океаном. Недовољно познавање наших доњотерцијерних слојева не допушта нам да се детаљно упуштамо у расматрање,- како се распростирадо еоцено море и каква му је судбина бпда Уостадом то и нема битног значаја за наш циљ. Довољно ће нам бити да приметимо, да је море у одигоценој епоси покривало ведику област данашње аралокасписке депресије. Велика сличност у Фауни олигоцепа занадне обаде Арала и Ахалциског басена указује на непрекидиост воде и одсуство, каквих му драго, већих преграда пзмеђу обојих, јако удаљених тачака развића олигоцена. Међутим на целом пространству између та два басена пди се никако не надази одигоцен иди се находе сумњиви знаци овога. Према томе може се тек само полишљатп на тачне размере п контуре олигоценог мора у обдасти арадо-касписке депреспје. Још је мање јасно стање на крају одигоцена и у почетку миоцене епохе. Нема никаквих позитивних доказа, да је се тада арало-касписка депресија находида под огледадом морским. Па да и то стоји, веза се, која је пређе ексистовала, прекида. Задуд ћемо тражпти на истоку, северу и западу доњомиоценске слојеве; на југу пак, у Персији, слојеви првог медитеранског етажа јако су развијени. Остаје, ипак, иедоказано да ли није море с југа продрло у аралокасписку депресју. У осталом веома је могућно, да се олигоценоморе, ако се смемо тако изразити, сажело у незнатни водени басен, који је, може бити, стајао у ограниченој вези са доњемиоценкнм морем, које се на југу пружадо. Све су то просветни гдасник 1893.

пак хипотезе, дуго ће још требати времена, рада и средстава да се јасно протумаче прилике у којима се тада надазила арало-касписка депресија. Средњемиоцена епоха може се пазватп иочетком издвајања арадо-касписке депресије. Ако је досад њена псторија тесно везана за историју мора, што покриваху ведпке обдасти Европе и Азије одсад ностаје независна од њих. Депресија се сама све више и више издваја, и у току цедог неогеног периода остаје већим делом изолована од океана, бивајућу с њим у вези тек по каткад и то на кратко време. Уосталом, покушај да се изнесе у свима дегаљима историја Каспије за време неогена наилази на многе тепшоће, те се с тога и ми морамо одрећи правилног решења многих питања те историје. Сматрајући да неће бити издишно изнетн историју, каква се бар представља моме уображењу, ја се надам да ћу на тај начин обратитп нажњу на читав ред интересних нитања, која треба решавати. Испитивања у посдедњим годинама иоуздано су показада да је медитеранско море средњег миоцена, испуњавајући аустро -угарски басен, удазило не само у Гадицију, Пољску, Волхинију и Бесарабију, већ и у доњо-дупавску равницу, а отуда дугачким и уским рукавом протезало се дуж северне падине кримскпх и кавкаских пданипа и достизадо до арало-касписке депресије. Ј ) Да ли је овде оно од једном заузедо знатно пространство, да ди је покривадо крајеве који су раније бпли континенти пли водени басени и на који начин — све су то питања која граже одговора. У сваком случају важан је тај Факт , да је у средњемиоценој епоси област Каспије и Понта дошда у везу с океаном. Физичко -геограФСки усдови кримо-кавкасвог рукава нису биди потпуно повољни да се одједном у исти прими сва западна медитеранска Фауна. Вода његова изгдеда да је бида више саатка, и та околност учинила је, да се овде наседпло мадо специја, и то поглавито оне које су мало подложне променама усдед раздике у садржају соли. Уостадом, све се специје кримо-кавскаског рукава не могу рачунати као Досељеницп са заиада. Међу њима мма читава серија врста, које се не находе у остадој Европи. Специје те не могу се упоредити са данас познатим, а ја се надам да ћу пх ускоро моћи довољно описати. И ако је за један део истих могућно ностави ги генетпчку везу са западно-европским, а њихову појаву протумачпти промепом посдедњпх специја, ппак други део остаје 'Ј Врдо је могућно да кречњаци Диоџе (Вогдановић) и сдојеви Акташа у Чамкенту (Роиановски) прииадају дру; гоа медитеранском етажу.