Просветни гласник

408

у тами. За објашњење тога пе могу навести нивакпе тачне доказе, сем неколико хипотетичних размишљања. Онда, када је се на југу европске Русије, крајем олигоцена и почетком миоцена, море потпуно новукло, у области Арала и Касппје оно се могло сачувати у знатно изолованом, нремда мало сланом, басепу. У њему су се могли сачувати остацп олигоцене Фауне, давши почетак новој Фауни , која се привикла на ослађену воду н зато је брзо прешла у кримо-кавкаски рукав и пзмешала се тамо са западним досељеипцима, када су средњемиоцене воде, нружајућп се уским појасом у подини кримских и кавкаских планина, достигле у арало-касписку депресију. Фауна кримо-кавкаских медитеранских слојева, по ошнтем хабитусу, јако личи на сарматску Фауну ; заједничких специја истина нема, али има много сродних са сарматским. То нас наводи на мисао, да је знатан део основних Форама сарматског етажа, које нису прешле у њ из западно-европског средњег миоцена, развио се из некојих врста, које су већ раније ексистовале у кримо-кавкаском морском рукаву и продужењу његовом у области Каспије. Средње-миоцени слојеви Крима и Кавказа завршују се особитим слојевима, слојевима са 8ратопоп- ом, које сам доказао и са опе стране Касније. Јако сиромашна Фауна и особитост њена показују , да су у кримо-кавскаском рукаву, крајем средњег миоцена, погодбе за живот постале тако неугодне, да је већина од њих изумрла или, може бити, удалила се у непознзте нам делове басена, а некоје до данас ретке Форме достпгле су огромно развиће. Према томе може се узети, да је крајем средњег миоцена, а вероватно и већ раннје, море доста ушло у област Понта и Каспије, али такво пространство, као у горњем миоцену или сармату, није никад постигло у неогеном периоду ни раније нп доцније. Сарматско море, каоштонамје иознато, заузимало је средњо-дунавску и доњо-дунавску низију, простирући се преко целе јужне Русије ка туранском басену, запљускујући на југу подножје кримских и кавкаских планина и нланина копетдашке системе, идући на север дубокнм заливом дуж северне подине Карпата. На југу оно је се, с једне стране, спуштало, мало иознатим путевима, у област Мраморног Мора, а с друге опет јужно од кавкаског ланца и достизало на југ до Елбурса. Комуникација, која је дотле на западу поетојала, прекинула се и широки континентални појас делио је Сарматско Море од области Средоземног. Оод питањем је, да ли је гдегод постојао

какав канал, који би држао везу између океана и Сарматског Мора. То је море оило насељено особеном Фауном, коју, по мом мишљењу, састављају елементи три врсте: 1) остацп западно-европске средоземне Фауне, 2) осгаци кримо-кавкаске средоземне Фауне п 3) Форме које су се генетски развиле из једних и других. Ј ) Развиће облика последње врсте могућно је објаснити како издвајањем Сарматскога Мора, а ова прилпка, као пгго знамо, увек помаже развиће нових врста, тако и тим, да су првобитни, малога броја, становнпцп Сарматскога Мора могли у њему наћп разиолике услове за сксистенцију, па су се почели јако диФеренцнрати. Нови облици и сиеције, прилагодинши се приликама које су биле различите од оних у којима су жнвеле основне врсте, могле су мирно жпвети, не сретајући се са старим конкурентима у новој области. Тиме се може објаснити, између осталога, и то, што се Фауна дубоководних слојева сарматског етажа састојп просто од разноврсних прибрежних снеција или Форама, које су се из последњих и развиле под утицајем особитог живота у дубини. Уосталом, трајање Сарматског Мора није бпло довољно за развиће нових родова. Оно је се ускоро почело издвајати и распадати на одељке, још више ослађене басене, у чије талоге ваља рачунати пеке слановодне слојеве Бесарабије, северног дела таврнске губерније и крчког полуострва, за којс сам ја предложио назив меотсках слојева. 0 распрострањењу ових слојева не знамо богзна колико, али ван сумње је, да су заузимали много мање места од Сарматског Мора. У области Каспије није познато ништа слично томе. У меотским басенима сарматска Фауна поступно ишчезава и меша се са становницима на ушћу река. Из ових и других остатака Формира се низ облика, који су се показали подобни да ексистују и под таквим приликама, какве су владале у области Понта почетком плиоцене епохе. Овде се, од доњо-дунавске равнице на западу па до маничке на истоку. образује ред нолуслатководених басена, чији талози образују такозвани ионтиски етаж. У самој ствари мекушци понтиских слојевз припадају истим тиновима као и каспнски. Овде има много Вгегззепа, ОагШит- а, који се удаљују од типа, Шкготе1апга, НуЛгоМа, ЖегНгпа, 2адга') Приаери Форама прве врсте: Миггх ииИапаШз, ВиДа 1,ајопка1егеапа е1с. Прилери облика друге врсте: ЕггпШа роЛоИса, МоА%о1а тагдгпаГа е1с. Примери обдика треће врсте: Сагплит раругасаеит, ТгОс1шв В1агтп1е% е1;с.