Просветни гласник

409

Ђгса, ИЛћод1урЈ'шз и т. д. Неке од специја понтиских молусака задржале су се н до сад у Каснпји, као ЈЈгегззепа го$1гг/'огтгз п МГсготеЈапга сазрга Е1сћ\т. Друге су опет тако близу касписким специјама, да их морамо сматрати за њихове прародитеље (Вгегззепа апдизЈа — Ђгегзвепа ро1утогрка, 1)г. Гегтшгта — Т)г, сазрга). Премда се међу понтиским кардидама пе може данас установпти потпуна генетска веза, то ппак прве представљају све морфолошке особеностп последапхи, без сумње, постале су од истих. Међу рибама, до данас још недовољно проученим, такође се примећавају неки за касписку област карактерии типови. Тако Вилдхам је доказао у понтиском кречњаку код Одесе врсту 8Иигиз, блиску са 8И. д1апгз, пеколико Асгрепзег-а,, међу овима један блискн са Ас. Јшзо, даље Оурггпиз Рггзп, Ресесиз и СоЂШз. Исто су тако интересни наласци у Камишбуруну : Аз1асиз, близак Аз1асиз 1ер1о(1ас1у1из (Нордман) и обртњи ТЧгоса. Када се упореди Фауна понтиског етажа са ранпјим Фаунама пада у очи велика следстиеност. Тако поптиске кардиде показују блиски генетски однос према сарматским (С. рГапит Вевћ. — С. ВбпдтЈсгг 8111., С. 8Шпс1асЈ1пегг Вгиз. — С Ш11опг, С. сагтаГит 1)езћ. — С. -ЕГзсЈгеггапит Г)бп§.), а спецпје Мгсготе1апга и NегШпа карактерне су за меотски етаж. Према томе у Фауни понтиског етажа можемо видети смешу преображених остатака сарматске Фауне са делимично измењеним а делимице заосталим без промене досељенпцима, а укупно узев она представља клицу сувремене касписке Фауие. Ако би, ипак, покушали да објаснимо како се је и где ироменила понтпска Фауна у касписку, то би данас морали напустити тај посао. У самој области Касније нису поуздано нађени нравп понтискп слојеви. Исто тако нпсу нађени илиоцени слојеви каспискога типа ни на северној страни Кавказа источно од Манича, ни на Мангишлаку и Устурту. У туранском басену у нлиоцен се убрајају ннатне пласе конгломерата, пешчара и лапораца. На жалост, гогово у свима њима до данас нпсу нађени органски остаци. На прибрежју јужног дела Каспије, на Апшеронском полуострву и источниЈе у низпји, јужно од Велпког Балхана, развијени су слојеви са Саг&шгп \\ЂгеГззепа несумњиво нз плиоценог доба. Палеонтолошки и стратиграфскп односи тих слојева још су врло мало иознати, и не шоже се одредити, да ли на ир. баксински слојевп с СагсИит (Мопопаспа) ШегтесИит Екћте. одговарају нонтиском етажу плиоцена нли вишем хоризонту његовом. Исто је тако нејасно, да ли је тај јужно-касписки

плиоцени басен стајао у вези са северним понтиским. Врло је могућно, да ће нам детаљна геолошка и налеонтолошка испитивања неогених слојева у долини Кура и између Балхана и Атерка показати, како се овде смењивала једна Фауна касписког карактера са другом, почевши од понтиске до сувремене касписке. У сваком случају таква преграда нпје прелазила северно од линије Копетдаг — Тавриске ГТланине. На целом нространству где је био развијен понтиски етаж, јављају се већим делом слатководни талози (левантски етаж Румуније, црвена глина на Криму) а само на два места примећавају се неки облици доиста понтиски. Недавно је Кобалческу описао из палудинских (средње-плиоценпх) слојева у Румунији много, већим делом нових, СагсИит- а, који су тамо нађени заједно са чисто слатководном Фауном. Уосталом, све те сиеције немају никакве везе са каспискнм кардидама и припадају изумрлом подроду Ргозо(Јаепа Роигк. (РзИопоп СоћЈ. Друга је Фауна кујаљнпцких пескова, којујенашао И. Синцов; по броју изумрлих облика припада највишим хорпзонтима плпоцена. У њој су, сем великог броја рецентних специја слатководнпх молусака, нађене и изумрле Уш1рага зиЂсопаипа 8111., ШеггИпа зетгрНсаГа 8аис1ћ., и три врсте Сагпшт- а. Један од последњпх припада , слично румунскпм, подроду РгозоИаепа (С. тасгопоп 81112. иоп Безћ.), друга два стоје ближе понтиским него каспискпм специјама (С. ^тдаге 81112. п С. зиЈзггедеИ 81112.). Дакле, никако се не могу специје кардида, што се находе северно од Црнога Мора, сматрати за прародитеље кавкаских облпка, већ у њпма треба гледати нотомке понтиске Фауне. Судбина јужног, сада дубоког, дела Црнога Мора непозната нам је за време плиоцене епохе. С п с прпписује образовање дубоког басена Црног Мора, слично другим басенима истог рода, сиуштању великог дела земљине коре (Вескепзепкип§ ШсћЉ.) II узима да се то десило у почетку посттерцпјерне епохе (АпШ1г (1. Егс1е II. р. 447). И ако се можемо сложити у томе , да се спуштање диа Црног Мора пзвршило у недавном времену, то се ипак не може одрицати, да је то спуштаље почело много пре свршетка терцпјерног периода. У крајњем случају сарматски слојеви код Варне, прпбрежја Пропонгида и долпне Риона показују, да је море већ за време сармата ушло у област јужпог Понта. Невероватно је пак да је овде доцнпје ексистовао, впше мање дубок, полуслатководни или слатководнп басен. У горњим редовима ја сам се трудио да покажем: како је касписка депресија у постсармат52 *