Просветни гласник

410

ском добу остада изолована од обдасти Црнога Мора и да је, вероватно, у њеном јужном делу ексистовао воденн басен, који је, може бити, сгајао у вези са Туркестаном и да се у истом том басену могда развијати сувремена касписка Фауиа. Исто тако знамо да је басен Црног Мора био одвојен од Средоземног од сарматске епохе до краја тердијера. Почетак посттердијерне епохе не карактерише се само догађајима, који су доведи у везу црноморски басен са океаном, већ и комуникацијом океана са касписким. Егејско копно, које је досад градидо пренону између медитеранског и црноморског басена, тоне под огледадо нрвога. Ниво воде, како у Средоземном тако и у Црном и Касппском Мору, према данашњем нивоу, био је много впши, Ш10 показују ппосттерцијернп слојеви, који се находе мање или више удаљени од обаде. Ја сматрам за излишно описиватн распрострањење Касдискога Мора и везу његову са Арадом, упућујући читаода на деда аутора, који су се спецпјално о томе бавили, а ја ћу се само задржати на пнтању о прелазу неколиких морских обдика у Каспију и обратно неколико каеписких форама у лпмане река, које су утидале са севера у Црно и Азовско Море. Протумачити себи та Факта могућно је само тиме што су Касписко и Црно Море стајали у међусобној вези. Даље је потребно, да су, у моменту сједињавања, воде северног дела Црнога Мора и Азовскога Мора биде мање слане, иначе не може се објаснитн појављивање разних Форама кардида у одвојеним лиманима северног прибрежја Каспије. Могућно је замислити нојаве које су се дешавале у областн Понта и Каспије и овако: воде каспискога Мора уздпжу се високо над сувременим огледадом још пре комуникацнје црноморског басена са средоземним, и улазе манпчком узином у област Азовског Мора, носећи собом касписку Фауну, чији се фосилни остаци виђају како у јужној Бесарабији тако и на крчком нодуострву. Иосле тога сдане воде Средоземног Мора улазе Мраморним Морем у Црно Море п касписку Фауну нотпскују у лимане, у то нак време неке нздржљивије ФОрме средоземне Фауне прелазе маничком узпном у арадо-каспискп басен (СагЛгит ес1и1е, многе рибе и т. д.). После тога вода онада, пспочетка одвајајући Црно Море од Арало-касниског, а мало доцнпје последње се распада у оделите басене. Могућно је уосталом да су како касниске тако и медптераиске воде једновремено ушле у цриоморскп басеа, али да средоземна Фауна није могла ући ни у Азовско Море ни у СЗ крај Црнога Мора, благодарећп јаком ослађењу њихових вода, а ово

је ирииомогдо распрострањењу касписких оргапнзама, као што ни данас не могу, н. пр., да заузму црноморски мекушци северни крај Азовског Мора, а они су у то време дветали у јужном деду његовом. Остаје ми још да номенем геодошки значај такозваних северних организама , који се находе у Каснији. Присуство ових често је служидо као докиз хипотезп : о вези Каспије са Л.еденим Океаном п то у недавном времену. Пре свега ириметићу да је број тачно докаианих ворама у Каспији незнатан, да су неке од њих могле доћи рекама ((ЛурГопоГиз еп1отоп, ЈиисМгииа 1еиеГсШув) п да се, напослетку , неке северие Форме јављају и у Цриом Мору. То што се оне находе како овде тако и у Каспнји, по мом мишљењу, не чини ни какве тешкоће објашњењу. Оне су могле доћи не само каналом, који је снајао Каснију с Леденим Океаном, већ н околннм иутем, преко Средоземног Мора. Мн знамо да су се морске воде северне хемпсФере ночеле јако хладити крајем плиоцене еиохе и хдадна Фауна северних вода селила се на југ. Максимум хлађења пада на дедепп нериод, када су се северни молусди пскунпли већ у Средоземном Мору. С њима заједио ушдп су, без сумње, и други северни организми, од којих су некп зашди и у Црно и Касииско Море. Што пак ни у Црном Мору ни у његовпм посттерцијерннм тадозима нема северних молуеака може се објаснитн прво, сноријим распростирањем модусака од остадпх редова организама, а друго и тиме што је северним молусдима чинило сметњу мање слано Црно Море. Када је у Средоземном Мору наступио бољи кдимат, северни су организми иоизумпради у њему , са пзузетком некодико места (Кварнеро), где су они (н. ир. ЖерЈггорз погпедгсиз), благодарећи меснпм приднкама, нашди повољне услове за ексистенцију. Сдичио токе и хладинји климат црноморских и касписких вода дао је могућностп да се задрже у њима северне Форме, у коднко су то дозвољавале друге прплике. На основу горе издожених Факата впдп се, да нрво издвајање Касниског Мора иада у средњи миоцен. У то време ексистује на северу од данашње кримо-кавкаске нланинске системе, која је већ и тада бнла знагнн планински венад, уски морски басен, као прва Фаза развнћа северног појаса ионтокасинске обдасти. Крнмо-кавкаска планинска греда продази северним крајем доста широког конна, које се нростпрадо на југ од Маде Азије и Персије. Тај морски рукав, сиочетка дубок, ностунно пдича, једно због нагомилавања седимепата, а делимице због негативног кретања нивоа , с тога се н његова Фауна, од чпсто морске, нретвара у полумор-