Просветни гласник

411

ску, сличну са сарматском. Ерајем средњо-миоцене епохе то исушивање достиже свој максимум, што се види на особигим , спаниодонским талозпма и грдним складовнма гппса па Ј п И од Карабугаза. Али у горњем мноцеиу море на северу од крпмокавкавске планиисие спстеме постаје дубље и шпрп своје обале далеко па све стране. У то време јужпо од кримокавкаске планинске системе пастаје знатно снуштање и Сарматско Море добија могућност да уђе у област јужног Попта п јужне Касппје. Фауна Сарматског Мора, која се, нероватно, развила из Фауне таквнх вода чпје је место оно заузело, садржи у то време већ прве елементе касписке Фауне (врсге СагсИит-а). Грандиознп тектопски процеси на Кавказу п у закавкаском крају пздижу знатне иовршине сарматских наслага изнад нивоа, делимично у виду обласнпх бора (Крчко Полуострво, Дагестан, Закавказје, Диорџп) и изазивају расиадање Сарматског Мора на одељене, затворене басене и прекидају до краја терцијерног нериода сваку везу касписке денресије са океаном. Врој, облици п узајамни одношаји тих иостсарматских нли меотских басена још је ненознат. Један је пронађен у Одеском Залпву а други у Азовском Мору. Врло је вероватно да има таквих басепа у области Касније и у јужној иоловини Понта. У Фауни меотскпх басена находе се још пеки елементи касииске Фауне (1)гег$зепа, НегИгпа, Мгсготе1апга). У почетку плиоцене епохе меотски се басенп шпре, заузпмају дефинитиван ноложај и замењују слановодиим понтискпм басенима, који ступају у везу са сличним језерима јужне Евроие. У њима се развија Фауна која већ представља главне црте касписке Фауне. Како се понтиска Фауна иреродила у каениску не можемо детаљно пратити. Могућно је, да је се та метаморфоза свршила у области саме Каспије. Крајем терцијера нпво Касппје, но свој прнлпци као и Црнога Мора, био је нижи од данашњега. Када је у посттерцијерној периодп настунило олеђавање Русије, нпво се обојих басена, услед већег прилива воде него што је пспаравање било, јако уздигао, Касиија шири своје обале на исток и север а Мапичем везује се са Азовским Морем. Касписка Фауна прелази у област Понта. Нешто доцније завршава се и проднрање воде Средоземног Мора кроз ВосФор, п морска Фауна, сузбпјајући морске организме у лпмане п друге мало слане делове Понта, шаље неколике нредставнике своје, маничком узииом, у Касшгју. Са ириблпжавањем даиашњој епоси ирпмећавамо обрнуто кретање нивоа : Касписко Море одваја се најпре од Црног а доцније н од Аралског. И тако дакле, северна половина Каспаје обра-

зовала се још у средњем, а јужна у горњем мпоцену. Први карактерпи елементи касппске Фауне појављивали су се још у сарматској епоси, а као главни и пајважнији моменат у њеном развићу ваља рачупатп понтпску етажу. По данашњем свом саставу касписка Фауна представља смешу старих аутохтона, које је она наследила од басена понтиског и доцнпјег доба, са досељеницима пз река што у Касиију утичу (где долази и један део севернпх организама) и из Црног Мора, п најзад н»внх аутохтона т. ј. таквих облика, који су се развнли из прва два елемента после завршног издвајања Каспије. С руског превео П. С. Павловић.

ПОРОДИЦА КОД ПРВОБИТНОГ ДРУШТВА од в. сокољског С РУСКОГ М. ВУКИЦ.ЕВИТХ III. ПОРОДИЦА У КЕЛ.ТА. Код писаца класичкпх старина налазимо само иеколико одломака, који се тичу брачних односа код старпх Келта. Ннсмо намерни да на осаову ово неколико података стварамо какву теорију, по ћемо само да напоменемо да се код разпих келтискнх племена, за време римско породица јавља у разним облнцима, за тим, да се код оних племена, која су бпла у ближем додиру с римским п грчким светом, налазила породичиа организација, која је личила на патрпјархалну породицу, а у племена, која су бнла удаљенија од центара римскојелинске културе, сачувао се старијн облнк породице. Тако о Галаћанима Гај ирича, да су имали породицу где је очинска власт била слична римској ракгја ро^езказ. Исто то вели за Гале Цезар 1 ). Друкче уређене иородице, како прича исти Цезар било је код британскпх Келта. Ево како је то уређење оипсао сам Цезар у својим комеитарима Бе ће11о СаШсо (V, 14): ХЈхогез ћађеп!, (1еш <1иос1еш^ие ткег зе соттипез, е! шах1те 1га1гев сит ГгаШћиз; зе<1. 31 чш бип! ех 1ив паИ, еоппп ћађеп1иг Пћегј, срш рптит \ г 1Г»о ^ишдие с1е<1ис1а ез1. Из овога се види, да је код старих Вританаца владала иолиандрија, а при том била су им позната оба облика нолиандрије како онај нороднчни, тако и онај облик полиандрпског брака, где ') Ое ће!1о СгаШео, VI, 19.