Просветни гласник

412

наука и

настава

мужевн заједничке жене нису везани сроднпчким везама. У осталом потребно је напоменутн. да сагласно нричању Цезара, породична подиандрија истисла је старији облик. Деца су припадала у таквом браку ономе мушкарцу, који је први ступио у полне односе са њихном мајком 1 ). Исто тако и Страбон тврдн, да полни односи код старих Ирландеза нису били одређенп, да је крвно мешање код њих бнла обична ствар 2 ). Као много бољи и вернији извори за испитивање старе породичне организације код Келта, могу послужити споменицп старе Ирске и Велса. Овим се изворима ми и обраћамо. Стари ирски споменици постали су приступачни ученом јевропском свету тек помоћу превода, који су предузети иницпјативом и поруком енглеске државе. До сада је издано четири тома 3 ), од којих нрва три тома садрже оба главна споменика старог ирског права, велику књигу старога закона, тако звану бепсћиз Мог, и књигу „АшН" 4 ); а четврти је том састављен из разних ситпих трактата о праву. Време. када поникоше ови правнп зборници тешко је тачно одредитп. Један од бољих зналаца келчиских старина, Б 'Агћо18 (1е ЈићашуШе, претпоставља да су правничке норме, које се налазе у великој књизи старога закоиа, постале приближно у првом веку наше ере, а сам зборник састављен је у петом веку по Хр. 5 ). А што се тиче књиге АјсШ , по мишљењу Валрожа 6 ) састављена је нзмеђу III п VII века по Хр. У сваком случају најстарији делови ових споменика садрже право Ирске до Хришћаиства. Великим законима служили смо се такође по преводу од 1841. год. ииицијативом енглеске државе.') Закони овп деле се на законе северног Велса или Венедотије, законе југозападног Велса или Диметије и законе југоисточног Велса пли Гвента. Осим тога, постојп још више разних трактата велског права, којима је тешко одредити место у Велсу, где су пмали своју примену. Они су покуиљени у другом тому државпога издања под општим именом „"^е18ћ Бат". Исто тако пма и ') Ово казиваље Цеаарево измакло се из вида испитивачима, исто онако, као што су се испитивачи.ча словенских старчна измакла причања Козме Прашкога. Како тамо тако и овде, ово је потврђено Фактима, добивеним изучаваљом живота супремених дивљака. 2 ) \Уаке, — ЕуоЈиЈмп оГ тогаШу I, р. 399. 3 ) Апс1еп1; Балуз о!' 1ге1ап<1, уо 1. I., 1863, уо 1. II, 1869, уо1. III, 1873, \о1. IV 1879. 4 ) А1сШ назива се место где је постао основ поменуте књиге. 5 ) Б'Агћо18 (1е ЈићаЈпуШе, Е^исЈез зиг 1е Зепсћиз Мог у Коите11е Кетие ћ18(;оп^ие (Зе (1гоЈ(; СгашЈаЈз е4 е4гап§ег, 1880. 6 ) \ т а1го5ег, г ј сз Ке11еа, р. 49—498. ') Апс1еи1 1/а \у8 ап(3 1из(;Н;иЈе8 оС \Уа1е8, 2 уо 1. 1841.

старих превода велских закона на латински језик. Манускрппти кодекса Диметије и Гвента већином су из XIII и XIV в , а мапускрнпти кодекса Венедотије нешто су старпји. Право, које се налази у овим зборницима, постало је без сумње много раније и сачувало је трагове најстаријега келтискога правнога уређења. Пошто смо показали изворе нашега испитивања, да пређемо на саму ствар. Породична организација оонпва се у главном иа организацији односа међу иоловнма, па је за то пре свега потребно одредити основе ове организације. Брачна веза код Келта јаиља се као установа не са свим стална, која се нс одликује много у правном погледу од пебрачног иолног живота. Ово се нарочито може добро пспитати у уређењима старог ирског ирава. Велика књига старога 8епсћиз Мог (Апс1еп4 К о! 1ге1апс1, v. I. р. 41). велн да до постанка оних правних основица, које су у њој, право друштвених савеза (б0сга1 соппехши енглеског превода), где долазе и одредбе правне о односу мушкиња према женскпњу, нису биле уређене нпти организоване, из чега излази да друштвени савези нису ималп иравилног уређења. И тако се коментаторп и творци поменутог зборника права још опомињу да. су у дубокој старости брачни односи још мање бплп уређени, него за њихово време, а међу тим, као што ћемо сад видети, брак и у овој књизи старога закона јавља се као установа, која још нема одређеног облика. Јер на другом месту поменутог зборника читамо ово нитање: Колико се веза за прокреацпју (рађање — произвођење) деце сматрају, као везе истог степепа? Одговор. Десет. Свеза подједнаког имућства; женска на издржавању код мушкарца, мушкарац на издргкавању код женске са обвезом да ради за њу ; женска узета по уговору, мушкарац, којп иосећује женску без обвезе рада, без уговора, без добивеног имања, без брачних дарова између сродника, названи „1 ;то1", веза с отетом девојком; веза војника, који путује; веза брачпа обманом; насплна веза; веза радп подсмеха. (Апс. 1> оЈ 1ге1апс1, т. II ра§е 357). Већ п пз новршног знања ових мање више нејасних места, може се видети да су овде стављени најразповрснији облици живљења мушкиња са женскињем, од којпх се једни јављају као сталпије везе него други, којп су више случајног карактера и пестални, п који се ни у ком случају не могу назвати браком у оном смислу, у коме се употребљава овај израз. Али ово постаје још јасније при марљивом изучавању коментара, које