Просветни гласник

породица код првобитног друштва

413

су учинили брегони 1 ) на оном месту Велике књиге старога закона, које нас баш иатересује, и где се излаже суштина свакога од поменутих облика живљења мушкиња са женскињем. А свезом подједнаког имућства назива се веза између мушкпња и женскиња, који имају један исти положај, т.ј. једнака количина земље, селско-домаћих алата и домаћих ствари, а при закључењу брака, користе се у подједнакој мери обе стране неограничавајући их правима, која припадају слободним лицима. Даље, разлпкује се брачна веза мушкога, који је у стању, са женском, која пема имања, већ живи код њега на издржавању, и женском, која је у стању с мушким, који нема имања и живи код жене на њен рачун, али је зато обвезан да ради код жене. За сва три ова облика полнога живота Велика књига старога закона тачно одређује узајамне односе супруга за време брака, а има детаљне одредбе о деоби имања у случају престанка брачног живота. За тим долазе они облици полног живота, који се не могу подвести под категорију правилно организованих брачних веза, Овамо долазе ови облици: 1.) онај облик полног живота, за који се вели у закону: „женска узета по уговору", који термин означује женску, која добива издржање по уговору њених сродника 1 ) или зато што ју је узео ради полних одпоса 3 ). А нарочито што се у коментарпма говори на првом месту о женској, коју је мушки саблазнио у кући њених родитеља, а на другом месту о женској, која жпви самостално и добива издржавање од мушкога (АпС1еМ 1.. о ! Јге1ап<1. уо 1. II. р. 399 и 401). Сличан однос могли су закључити не само нежењени, него и жењени с договором и дозволом нрве или главне жене н њеног племена 4 ). 2.) Проста свеза мушког са женском ради честе посете за полне односе, без обвезе да је издржава или да буду па расположењу њених сродника нли да ради за њу. 3.) Веза са отетом женском без знања и пристанка њених сродника, да се саблазнитељ користи неопитношћу и невиношћу девојке. 4.) Тајна веза са женском без знања и пристанка њених сродника. 5.) Веза војника, који странствује, није одређена тачно у законима. 6.) Насилна веза, под Ј ) Брегонима се зове класа, која је тумачшла права у старој Ирској. 2 ) Велим до »извесиог степена*, јер при лакоћи развода ни један од ових облика брачнога живота не може се назвати потпуно сталним. 3 ) Пошто је овде реч о уговору од стране срод ИИ ка жевске, то нз тога иотодим даље да, кад се говори о мушком, који посећује женску без уговора, по тумачењу брегона значи: не покорава се уговору, тј. не налази се под влашћу њених сродника. 4 ) АпсЈеп* I,. о? 1ге1ашЈ уо1. II р. 401.

којпм се разуме силовање, и 7.) Брачни живот подсмеха ради. Овде се разуме онај случај кад, ко му драго, из подсмеха ожени малолетног или уда малолетну. Само овим поменутим полним везама треба додати још везу са женском, коју брегонп називају .ДпсШз" (Апс. к о? 1ге1апс1, уо 1. II, 401), тј, са удатом женском, по одобрењу мужа. Овај облпк помиње се у Зепсћиз Мог само као случајни, али зато опет као врло обична појава. Могло бп нам се рећи да су ови облици полног живота стављени у Велику књигу старога закона само зато, што се из свих ових веза полнога живота истичу само разноликог карактера, а никако зато што би се они у старој Ирској могли по суштпни својој ставити један поред другог, као облици подједнаке вредности. Ето п у новијим законодавствима помињу се најразличнији незаконити облици полнога живота, алп се то не чини зато, што би они имали подједнаку важност по својој суштини са законим браком, већ са свим с другим циљем, у главноме ради истраживања и казне проузрокованих последица оваког ванбрачног живота као нарушавање права и закона. Овакав прпговор заиста би вредео, али само за два облика, за тако звани насилни брак и брак из подсмеха, јер су заиста ова два облика брачних веза наведени ради тачнпје одредбе и казне виновнпка. Али се тај цриговор никако не може тицати осталих облика брачнога живота, јер се сви ови остали облици полнога живота, као облици брачиих веза, допуштени иравом. За тим, да полни односи у старој Ирској заиста нису били уређени доказује још и то, што се у Великој књизи старога закона као и у књизи А1сШ стално помиње случај, где мушкарац живи у исто време с једном главном женом и са женском тако званом прељубницом'), која, и ако се не може потпуно сравнпти с правом женом, ипак се користп истим онаквим правима као и права жена, само у ограниченом облику. По свој вероватноћи и на ово указује како одредбе о ЈпсШз, тако и нека друга места у зборнику 2 ), и жена је могла, не газећи закон, у исто време у брачном животу живетл са више мушкиња. Најпосле свему овоме треба још додати да је развод брака већином био врло лак посао и да Ј ) Значење жене црељубнице доцнијег је иорекла. Оно је поникло утицајем цркве. А то се види из тога што је израз прзљубнице, по старо ирском »аДаИгасћ« позајмљен из латинског језика. Ср. 1)'Агћо15 (1е ЈићашуШе. ЕшЛез зиг 1е Бепсћиз Мог, у Лоиуе11е Ее\ие <1е <1гоИ; 1гапда1з е! 61гап§ег- 1880. 2 ) Апс. 1 ј. о !' 1ге1агк1. уо1. III, 203, тде се као услов осдобођења женске од одговорности за иреступна дела, у след љубоморе, узима то, што она није у исто време живела с другим мушким.