Просветни гласник

414

су се врло често разводшш. Ово се без сумње јасно види из следеће одредбе Велике књиге ста- . рога закона ( уо 1. II, р. 347): в Први брачни дар ћери (соЉсће) треба да се да оцу, и две трећине другог брачног дара п једна трећина трећег брачног дара и тако у умањујућој постуиности извесан део од сваког даљег брачног дара од трећег па до двадесет првог." Нема сумње, ако је право предвидело могућност да жена добије и но двадесет први пут брачни дар, да је развод морао бити врло чест. Брак са женскињем, које ништа нема, обично се закључује на одређени рок, не више него на једну годину. Првога маја сваке године празновао се јазички празник (ВеШепе), где се скупљала младеж, у оппгге мушкиње и женскиње, које је желело да ступи у нолни живот, и закључавали су брак на једну годпну, до нрвог маја идуће годпне. Тако је исто бпло и на велики јесењи јазички празник (8отћат) првога новембра 1 ). На тај начин, одредбе старих. правних споменика тврде, да брак још ни близу није био уређен, и иоказује остатке хетеризма и нижих нолиандриских и полигиничких облика. Ово казивање споменика потврђују и поједини писди. Тако св, Јероним вели у једном од својнх иисама: „8со1о гит паИо (овде се ствар тиче Ирада) ихогеб ргорпаз 11011 ћаћеМ, зе<1, и1 сшдие ПћИиш ГиегП;, ресис1иш шоге 1а8С1Ушн1,". Исто се тако нзражава и Жпралд (Торо§гарћ1а НЉегшае, III, 10): „"Мош1ит та4пшоп1а, поп тсезШз уЦаМ". Још за владе Јелисавете један од кореспондената савета вели: да Ирци никад не чине прељубе, „не зато што они признају и држе чистоту полних односа, него зато што они врло ретко или никако и не закључују бракове". 2 ) Код велских Келта сагласно са споменицима, који дођоше до нас, појам и суштина брака објашњена је много боље, а исто тако јасније су обележене брачне везе од других облика полног ванбрачног живота. Али у исто време види се у старовелском праву, да је ово уређено стање у погледу полних односа постало под утицајем цркве. По велском нраву као брак сматра се она ^еза мушког са женском, где је женска од страпе рода дата у дом, а сва она права, која су дотле припадала роду, пренесена су на мужа. У таком случају муж је добпо жену као дар и инвеститура, као што се изражавају споменици (6у §Ш; аш1 туезШиге у енглескоме преводу \Уе1вћ Ваш. Воок XIX, Сћар1. X, 30). У осталом да би се брак могао сматрати ') В 'А г1)о 18 с1е ЈчћатуШе I с., р. 188—189. 2 ) "У^аке, Ето1и110п о!' МогаН1у, 1, р. 401.

као нотнуно угврђен, требало је још илатити неки данак лознат нод именом „атоћуг" госнодару територије, у области у којој је живео невестин род (1Нтеиап Со(1е. Воок II Сћар. XVIII). Сви остали полни одпоси живота, који нису одговарали овим одредбама, нису се сматрали као брак, а они, који су жпвели у таквим полним односима, нису пмалп једно према другом она права, као лица која су живела у браку нрема горе поменутим одредбама. Тако у кодексу Диметије (1)ппе1лан Сос1е, Воок II, Сћар, XVIII, 51) читамо: „Од трп жене муж не добива награде за прељубу: прво од женске тајно одведене; ако почне радитн с другим мушким, оно што јој је воља, она није дужна платити награду ономе, који ју је одвео; друго од женске, с којом је ма ко живео као с наложницом, и што је познато целом народу; и ма шта она учпнила, мушки, којп с њом живи не може добити од њене страпе задовољења; и треће од женскиња које су јавне (§№га1§ Итеуп а РћегШ у оригиналу, а »ошап о! ћивћ апЛ ћгаке у енглеском преводу) љубавник не може тражити награде, ако она, узевши другог љубавника, учини блуд". Исто тако односло права на упогребу мужевљева имања постојала је разлика између законите жене, и женских мало час поменутих, чија веза неодговара свима потраживањнма законнтог брака. Женска, законито предана од рода мужу, од тренутка предаје имала је право да се користи имућством, које припада њеном мужу. Вепедотскн кодекс непосредно одређује да девојка, предата једном законитим путем мужу, та награда, за нанешену јој увреду, одређује се према имућству (стању) њеног мужа, а не брата, па и ако сопвиштаИо ша!птопп услед сорића сагпаПз још не би има10 места (УепеДоиап Сос1е Воок II, Сћар. I, 75). А напротив између жене, која је стечена отмицом, и наложнице у старим изворпма постоји разлпка у томе, да ли се којој од њих одређује награда по стању мужа или брата. У сваком случају, оне су стицале нраво на награду по стању мужа само од оног тренутка, када су стекле право на добивање т.з. а^тсеДсИ, т.ј. брачног дара, који је жену обезбеђивао у случају да остане удова, а одговара германском \УШћит н средњевековно-француском с1ошиге (\\ г е18ћ Б. Воок V, Сћар. II 125). Према овоме изгледа да се брак код велскнх Келта строго одликовао од другнх полних ванбрачних односа између мушкиња и женскиња, по у ствари то је са свнм друкче било. У извесним приликама, под извесним условима отете женске п наложнице добивале су право законитих жена. А нарочито, ако отета девојка проживи са отимачем седам година,