Просветни гласник

породпда код првобитног друштва

415

она се одмах упоређује са законитом (Тепес^оШп СоЛе Воок II, Сћар. II, 26—29). Исто то важи п за наложницу кад је узме љубазник у своју кућу. „Ко, вели кодекс Венедотпје (Воок II, Сћар. I, 31), проведе трп ноћи са женском од тренутка кад се угаси ватра, па до тренутка кад се опет задожи, тада да јој илати једнога бика у вредности 20 пенса, другога у вредности 30 п трећега бика у вредности 60 пенса; а ако је узме себи у кућу и проживи с њом до краја 7. год., она онда пма право да се дели с њим као законпта жена." Даље, да се брачни и вапбрачни полни односи не разликују строго у старом велском праву, показује још и то, што по првобитнпм правним погледима деда рођена у законитом браку не одликују се од ванбрачпе деце — деце рођене у незакопитом браку, о чем ћемо нпже говорнти. Законити брак строго се разликује од ванбрачних полних одиоса само у хришћанској цркви. Тако у једној доцнијој узакоњеној одредби, по којој су незаконита деца била лишена права слободног имања п припадали ненривилегованом сталежу (аПМ, имање, одговара сталежу тШаш на јевропском континенту и сћиг1з у праву енглеском), а као циљ закона закоиодавац, под јачим утицајем духовништва, истиче: „да се предупреде неправилни п пеобазривп бракови и незаконито рађање деце, забрањујући прељубу и блуд по пољима иза џбунова". 1 ) Истим утпцајем духовништва објашњују се и даље одредбе, које се налазе у кодексу Диметрије, а не налазе се у старијим зборницима Венедотије и Гвента, као: „Две женске, чије се стање не уздиже до стања њиховог мужа, а нарочито несдободна женска, која роди децу са Кимром, или неслободна коју тајно одведе слободан Кимар, у оба случаја, господар неслободну може свагда, кад год му се прохте, да је одузме, као год што може да одузме и свога брава, па по томе незаконито стање брака значи више него наложништво. Ако се мушкарац, који је одвео њу, ожени њом без дозволе ухелвира (благородног човека, племића, господара неслободне жене), то, пошто је право брака јаче од права господарева и зависности, она се користи свпм правима стања свога мужа, за кога је она пошла, а њен муж дужан је само да плати за њу закониту цену или дададругу неслободну равну њојзи по цени". У опште полни морал у старих Келта није стојао високо. У зборнику Венедотије допрло је до 1 ) Овде и свуда »блуд иза џбунова« разууе се блуд нарочитих дана, вада се састају на игришта, вао што је то било вод ст. Словена на игриштима, око данашњег »Ивањ-дне«. Преводилац. нгосветни гласник 1893.

нас извешће, да су у то време, кад се арвонски налажаху у нољу, њихне жене код куће живеле са мушкињем из њихног подвлашћеног становништва. У колико је преступна веза са удатом женом била обична појава, види се отуда, што се у зборнику Венедотије установљава загааЛ (тако названа плата за увреду) у корист краља за обмаиу жене, што ми не налазимо ни у једном од германских 1е§ез ћагћагогит. За тим за прељубу с туђом женом плаћало се мужу такође загаас!, као и за све друге увреде, само у увећаном размеру. Као узрок што се увећавала новчана казна, указује се на то, што је прељуба изазивала непријатељство и омразу између родова, па разуме се да је као последица тога увећаван вагааД само да се потпуно задовољи увређени муж и тим предуиреди омраза и неиријатељство. У осталом ова обвеза да се муж награди за превару жене му, није била са свим уведена. 'Гако у зборнику Диметпје (БпнеМап СоЈе II, 37) читамо да је Горнови, спн Морејдига, учио: да мушки, који има везе са женом другог мужа, и ако ова веза није насилна него са договором саме жене, ништа не пдаћа мужу, зато што је сама жена то хтеда; само у случају, ако веза постане са свим позната народу, то је онда жена дужна да пдати загаас! своме мужу, а у сдучају да не плати, муж има права да се разведе. Од мужа, којије окривљен за прељубу, жена је такође имада право да тражи извесну награду (^ота^уп); и ако је муж учинио прељубу и трећи пут, жена се могда с њим развести. Али ако она нретпостави да не тражи развод брака, то је онда губида право да тражи ма што за доцниЈе прељубе, а муж пак од тога тренутка стекао је право да у исто време са женом држи и наложницу. Девојачка чистота и невиност, истина, ценила се, али не баш тако јако. Јавној казни подвргавала се само она девојка, за коју се показало да није невина, а која се удала с тврђењем да је невина, за што је и јамчено. У другим случајевима младожења, кад нађе своју невесту да је дишена невиности, проводио је с њом ноћ до сутра дан или је одмах показивао пред свадбеним гостима. У првом случају он није могао сутра дан ништа задржати од онога, што је био обвезан да даде жени, а у другом сдучају жена није имала право ништа да тражи од увређеног супруга. При недостатку са свим сталожене л сређене установе брака, бесмислена је бпла појава, која се сматра као карактерна црта патријархалне организације: реч је о прелазу женске из свога рода у дом (у род мужа) са кидањем свих веза, који је везиваху за дом и род. И заиста стари ирски 53 а