Просветни гласник

53*

ПОРОДИЦА ЕОД ПРВОВИТНОГ ДРУШТВА

417

живљење с н>ом сматрало се у старој Ирској као гажење родбинског права. (АпсЈеп!; Б. оГ 1ге1аис1, Уо1. I, р. 181), и ако би то било, онда је род имао право да тражи задовољења. Књига А1сШ (Апс1еп1 Б. о! 1ге1апс1, Уо1. III. р. 541-8^) садржи широке одредбе по овом предмету. Под насловом „Одвођење без дозволе" читамо ово: „Ово се тиче одведене женске, ако је она одведена силом, то онда плата за увреду треба да се плати њој самој, њеним старијим и њеним сродницима сразмерно степену њихног сродства; а плата за главу мора се платити, у случају њене смрти, па ма каквом смрћу она умрла ван дома, била то смрт обична или необична, или ако од болести умре у роду, у сваком случају накнаду за увреду или за главу да плати њена породица, а ако она не умре то накнада да се плати њој и њеној породици. А ако је она силована, или саблажњепа у дому (т. ј. живећи у месгу свога рођења и не остављајући га) и умре у дому, то накнада за главу и за увреду да се плати њеној породици, ако је умрла од порођаја, а ако је умрла од друге болести, то се онда ослобођавало од сваке накнаде. А, ако је она била одведена с њеним пристанком, онда се њој не даје никаква накиада, но се накнада за увреду плаћа њеним старијим и сродницима, а исто се тако плаћа и накнада за главу у случају њене смрти; ма каком пак смрћу умрла она, обичном или необичном, ван дома до краја месеца, то се накнада за главу и увреду плаћа њеној породици" Ј ). У осталом, да се одвођење женске сматра као гажење права рода и да је повлачило за собом казну, тражило се од рода да уложи протест за извесно (одређено) време. У књпзи АкШ (Апс1еп1 К оГ 1ге1аш1, Уо1. III, р. 533) вели се: „Старешина или други који сродник, који је присуствовао, кад је женску мушки одвео у шуму, или у долину посађену на коња, или на лађу илп чамац на води, па ако не протестује у року од 24 часа, сматра се да је сагласан и губи право на накнаду за увреду и она се не плаћа". А ако се крађа догодила при одсуству сродника, онда се није сматрало да сродници пристају на то до десет дана носле крађе. У осталом чим би сазнали, дужни су да нротестују у року од 24 часа. Велски споменици давади су право сроднпцима да девојку тајно одведену врате, па чак и у том случају, ако би она пожелела остати код онога, којн је украо (УепеЛоМап Сос1е, Воок II, Сћар. I, 38. Бјте^ап Сос1е, Воок II. Сћар. ХУШ, 14—15). Из тога се ') Наводећи овај иавод и:ј књиге АкШ обраћамо иажњу читалаца иа иоследње скучено и поновно иалагање староирских праввих споменика.

јасно види, да је муж могао имати власт над женом само са пристанком њених сродника, који су, као што смо пре поменули, имали право да пазе како ће муж да поступа са уступљеном му влашћу. Не прекидајући са удадбом везе са својим родом, жена је увек налазила заштите код рода, ако би је муж злостављао, и тако келтиска жена није никада потпадада под неограничену вдаст свога мужа 1 ). Власт, сдична тапие тагШ у Риму, непозната је келтиском праву. Положај удате женске у' старо-ирском праву био је више самосталан. Зепсћиз Мог (Апс1еп1 Р. оГ 1ге1апс1 Уо1. II, р. 351) одређује, да жена може изнетн своје сведочење против сведочења мужа зато, јер и ако закон признаје и уступа старешинство мужу, као јачем и бдагороднијем, ипак докази мужа нису важнији, пошто је у суштини веза нзмеђу супруга основана на договору. Из даљих одредаба Зепсћиз Мог внди се, да п старешинство у кући није свагда припадало мужу. Ако лица, која закључе брак имају, подједнако имање. то се онда жена сматрала равна мужу. У овом случају породични посдови решавају се по узајамном договору. Уговори једнога од супруга без пристанка другога, пред законом ннсу имали вредностп (Апмепк К о1. 1ге1апс1, Уо1. II, р. 357), осим договора, који се односе на опште бдагостање породице, као нпр. усдови за обраду земље у договору са својим родом, ако брачни пар и њихов пород нису у стању да обраде; најам земље, добпвање хране за стоку; збор за забаву; за куповање сена и других неопходних ствари (АпсЈеп!; К оГ 1ге1ап<1, Уоћ.П, р. 359). У браку подједнаког имања (као што га називају споменици) владала је на тај начин потпуна једнакост. Муж је био први само у том случају, ако је имање било његово, а жена није имала свога имања (Апс!еп1 \ј. о! 1ге1ап<1, Уо1. II, 381). Но у случају ако је мужживео нажепином имању а свога није имао, онда по одредби споменика муж је био на место жене, а жена место мужа, т. ј. првенство овде није припададо мужу него жени, а муж је добивао право само на девети део жита и масти, и то само онда, ако је марљиво радио и упућивао породицу својпм кориснпм саветима (АпаеМ 1 ј . о! 1ге1апс1, Уо1. II, р. 391). У старом велском праву наилазимо већ на ојачанију власт мужа над женом. На мпогим местима у споменицима велским муж се назива господарем ') У опште у старо-келтиском праву положај жене у породици није могао бити тако рђав, исто тако као што јој ,је и у друштву положај био доста независан. Тако на нр. иа Зепсћиз Мог дознајемо да је међу зналцима права било и женскиња нпр Вп§ћ Ат1>ш (Апс. I.. о!' 1ге1ап(1. Уо1.1, 23), а у стар'1ем зборнику Венедотије наилазимо на ову одредбу (Воок II. Сћар. XIX, 3), и он (глава рода) мора радити у договору са сродницима, мушким и женским.