Просветни гласник

418

наука и

НАСТАВА

и главом жене (БппеМап Сос1е, Воок II, Сћар. XVIII, 5. \Уе1зћ Баш, Воок XIV Сћар. XIX, 4) 1 ). Али у исто време не налазимо власт сличну тапиз тагШ. Казнена нрава мужа односно жене законом су тачно одређена. Тако зборник Диметије (Воок II, Сћар. XVIII, 5) одређује да, ако жена употреби иротив мужа погрдну реч, она је дужна да му плати новчану казну (сат1№Г№), или се он опуномоћава да је може ударити три нута прутом дугим колико је његов лакат, по ком било делу тела, само не по глави. У зборнику Венедотије (Воок II, Сћар. I, 39) тачно је одређено, кад муж може да туче своју жену. Тако на првом месту, кад би она поклонила ма шта ма коме, а нема право да поклони, даље кад би је муж затекао у ма каком тајном месту са туђим човеком, и најпосле, ако би она желела да јој мужу ко пљуне на браду. У сваком другом случају муж је био дужан да плати загааД, ако би тукао невину жену. У опште, право телесне казне није прелазило у ш§ уИае ас песјз (Вхше^аи Со<1е, Воок II, Сћар. VIII, 61). Најпосле независност удате жене до извесног степена види се и у томе, што је она могла тражити и одговарати у суду без судела свога мужа у свима делима, која се тичу земље, што је била њена својина (Бтеиап Сос1е, Воок II, Сћар. VIII, 95). (Свршаће се)

МОНИЗАМ КАО ВЕЗА ИЗМЕЂУ РЕЛИГИЈЕ И НАУКЕ г ) °д рНСТА у5 .ЕКЛА, Друштво, коме је задатак да испитује природу и да сазна истину, може своје усномене најдостојније прославити објашњавањем својих највпших општих задатака. Према томе дужност нам је с радошћу поздравпти, што је г. говорник 3 ), у ■гако свечаној прилици, као што је 75-годишњи Ј ) Ови су изрази по свој ирилиди иозајмљеаи из дрквеног права. 2 ) Ово је предавање о Ј .монизму" држао писац 9. октобра 18У2. год. у Алтенбургу, приликом 75-гогодишњег јубилеја »Остердаидског природњачког друштва 1 , од чије је стране писац и био умољен за предавање. Ну у овој расправи то је предавање, као што писац веди, знатно проширено и увећано. Да поменемо још, да на крају ове расираве има велики додатак примедаба, које смо ми у преводу изоставили , јер су опширне и незгодно их је под текст подвести, а дати их у додатку поред ове мале расправице не би имало смисла; свакако, во се тим више интересује, чигаће их у оригиналу. Иревод, 3 ) Претходно је држао евечану беседу нро®есор Шле зингер из Веча: „О ариродњачким религијозним назорима", што је и Хекла непоередно на говор побудило.

јубилеј вашег природњачког друштва пзабрао за тему свога говора предмет од врло велике, опште вредности. На жалост свевнше улази у обичај, да се у таквим приликама, па шта више и на заједничким седницама великога „збора немачких ириродњака и лекара", узима тема из узане снецијалне области, без општег интереса. И ако се ова навика може извинити све већом поделом рада и разноврсним специјатсањем у свпма областима, ипак бп требало, баш у овим свечашш приликама, прпвући пажњу свечаног збора на предмете од општег интереса. Таква једна тема од већег значаја јесу „природњачки религијознн назори" , о којима је мало час говорио проФесор господин Шлезингер. Мило ми је што се с њим слажем у многим важним тачкама, па с тога бих желео у другом правцу нека гледишта објаснити и супротне погледе проценити. Пре свега потпуно се слажем с њим у једноставном појимању целокупне прпроде, што једном речи монизмом зовемо. На тај начин са свим јасно исказујемо своје уверење, да је „ један дух у свима биКима" и да цео познати свет ностоји и развија се по једном општем главном закону. Ту особито ударамо гласом на основно једннство између анорганске и органске природе, која се доцније и то постепено и развила из анорганске. Као год што је немогућно повући оштру гранпцу између ових двеју главних природних области, исто тако нисмо у стању показати потпуну разлику између биљног царства и животињског, као и између жпвотпњског света и рода човечјег. Према томе и сматрамо васколико знање људско као једноставну грађевину, одбацујући уобичајену разлику између науке о природи и духу. Ова је последња само један део прве (а и обрнуто), обе су једно. Наше монистичко гледиште припадапрема томе оној групи философскпх система, које неки с друге тачке гледишта називају и механистичким или пантеистичким. Ма како се разноврсно исказивало то гледиште у философским системама једног Емиедокла и Лукреција, Саинозе, Ћордана Бруна, Ламарка и Давида Штрауса, увек им остаје заједничка главна мисао, космичко јединство, нераздвојност силе п материје, духа и материје, илп, као што се то обнчно може казати, бога и света. Гете, наш највећи песник и мислилац, а нико мањи, опевао је ту мисао у „Фаусту" и у својим дивним спевовима о „богу и свету". Ради правилног схваћања овога „монизма" донустите нам пре свега да, са високог философско-историског гледишта, бацимо шири поглед на историјско развиће човечјег нриродног сазнања.