Просветни гласник

474

У почетку овога извештаја, кад је говорено о наставницима, изнето је, каквих је и кодико је промена било у наставничком особљу до ноловине минуле школске године, и сви ти наставници да су баш и у једноме правцу радили, због тпх тако наглих п многих иромена не би могли ништа учврстити у раду школскоме. Још се мање могло што учврстити и до поузданог резултата доћи, кад се узме, да се до половине школске године радило по једном наставном плану, а од половине године по другоме, н то баш у I. и у II. разр., где треба иајвеће опрезности у раду. Није готово остала ни једна струка, у којој се у овој школи минуле године ннје прекидало, у којој се нису наставници смењивали, и то по неколико пута. Минула школска година остаће, бар за ову школу, у жалосној успомени, и сва је нада у томе, да од сада напђу нормалне прилпке са сталнпм п интепзпвним радом, не би ли се што ире исправило и доиунило, што се те године изгубпло. Нарочито повољно утнче на успех школскп п то, кад се колегпје наставничке не мењају. Наставници, који дуже времена у једној школи раде, поузданпје и лакше раде, јер познају п децу н прплике онога места. За то без велике невоље не би требало премештати наставнике. Ко зна, колико оирезности и колико истрајности треба у школскоме раду, неће се ни чудити, што мпнуле шк. годпие поједине школе неће иматн нп приблшкно оног резултата у успеху, каквог су имале до сада. IV. Школска зграда. Питање о школској зградп је интање и о самој школи. Без добре школске зграде не може бити ни добре школе, јер школска зграда утиче на ученике и здравствено, н наставпо, и васпитно. Питање је то већ толпко претресано и решавано, у колико и у чему утиче школска зграда здравствено на ученике, да би већ отужно и било оиширно говоритп о томе и на овоме месту. Доста је овде напоменути само то, да од тога, каква је школска зграда, зависи п чнстота у њој, и доброта ваздуха, и количина светлости, и згода за заједничко живљење ученика између себе, и ученика с наставницима. Од здравља зависи, какве ће држава имати привреднике; од здравља зависп, какву ће држава имати војску, па према томе од здравља зависи, какву ће држава имати моћ за чување своје самосталносш, — од здравља зависи сав културни напредак њен. У крајње нездраве зграде збијатп подмладак у најнежнијем добу живота, значи поткопааати из темеља здравље будућим свеснијим гра-

ђанпма својим, значи омегатп и спречавати културни напредак. Интелигенција покреће напредак, а та интелигенција кроз школу пролази; нездраве школе даће болесну интелпгенцнју, која није ни за живот нп за рад. Без школскпх зграда, које одговарају у свему здравственим захтевпма, не би требало отварати школе. Потпуно здрав човек весела је срца, те ма каква посла да се прихвати, с вољом ради и са успехом ради, а болешљив човек раздражљивих и болесних живаца, ма какве умне подобностн био, није ни за какав посао. И да се овде не помене, зна се. са пепажње и са неудобпих зграда какве све болестп преносе школе на подмладак ; малокрвност, нервозност, кратковидост и друге школске болести све више отпмају маха. Школске зграде могу да помажу п настави, јер ведре школске зграде разведравају и дух учепичкп, те је приЈемљпвпји за науку и за наставу. И васпитно утичу школске зграде на ученике, „јер добар пастир што каже ином, и сам својим потврђује чпном", те и добру учитељу треба дати могућности, кад говори о доброти и чистоти станова, да може своје речи и прпмером у школи потврдптп. У врло незгодном 1е положају учитељ, п речп му немају иикакве важности, кад у мрачној школн мора да говори о важности светлости и о штетиом утицају мрачних соба; кад у загушљивој школи мора да говорн о важности чистога зрака, и о штетном утицају застојалог ваздуха. Л.епе речи могу да изазову разликовање о лепим речнма, а никако не могу изазвати потребу, да се човек мора по њима управљати. Тек навика ствара, што се каже, другу ирироду, ствара неодољиву потребу, да човек мора онако живети. И школа треба да тежи за тим, да не пружа ученицима само голе речи, него да их што впше навикава на онакав живот, какав они треба да проводе доцније као зрели грађанн. Кад би се већа пажња обраћала на чистоту и на ред школски, за неки аиз годпна морао би се осетити снажан утицај школе на ред и на чистоту кућну. Као што се у друштву по иоеашању иозна, ко је служио у војсцп, тако бп по реду у кући и по понашању у друштву требало да се позна, ко је био неко време у школи. На овоме месту управа ове школе требала је само у две у три речи да констатује, каква је школска зграда, у којој је смештена гимназија у овоме месту, и у место тога и нехотице се упустила у даља размишљања о тој ствари. На ту су је страпу п против воље њене нагнале жалосне I ирплике школске у овоме месту. Нека се не замери управи, што ће се послужити драстичнијим и