Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

477

НАУКА Н НАСТАВА

ПОРОДИЦА КОД ПРВОБИТНОГ ДРУШТВА од в. сокољског С РУСКОГ М. ВУ ^И^ЕВИЦ III. ПОРОДИЦА У КЕЛТА. (СВРШЕТАК) Сад да пређемо ва друге односе породичног нрава код старих Келта, а то Је: на однос деце према родитељима. У патрпјархалној породиди власт родитељска и власт очинска једно је исто, два пзраза за једну појаву. Мајка у патријархалној породици нема никакве власти над децом, она је дужна да се заједно с децом покорава господару дома. Из безграничне власти над женом истиче и неограничена власт над децом. Самим тим што су деца рођена од законите жене, она потнадају под власт оца п безусловно њему припадају. Изаиста отац се може одрећи деце, само ако каже да су она зачета у ирељуби, а ако он не учиии то, нико не може нити има права да посумња у законитост њиховог рођења, нити има право да то истражује. Отудаи пресумпција римског права: »ра^ег ез1; с]иет шз1;ае пирШе с1етоп81;гап!." С друге пак стр ан е у друштвпма с патријархалпом породичном организацијом незаконита деца немају ни оца ни породице. И са свим је јасно да такав поредак ствари може бити само онде где се брагс оснива на трајним основама и где жена са свим прелази у породицу и род свога мужа. Ово је неонходан услов за постанак патрајархалне очииске власти. Али то ми не нађосмо у праву старих Келта. Зато нас не треба ништа да чуди што ми налазимо у ирским и велским споменицима са свим друге односе деце према родитељима, него у породици која се оснива на старом римском породичном праву. У старом прском праву сусрећемо пре свега читав низ одредаба, које тврде : да је за признање, е је неко син или кћи извесног оца, мало било само рођење у законитом браку и признање од стране оца, него је бпло потребно и признање

! мајчино да је заиста дете од њеног мужа. При рођењу детета отац се обраћао жени с питањем „чије је ово дете", и само у случају одговора „твоје" имао је право да га сматра за своје (АпсЈеи^ К о1' 1ге1апс1, Уо1. III. р. 315). Али веза стечена на овај начин између мужа какве жене и детета још се није сматрала као са свим свршена. Јер се у књизи АшП налази читав пиз одредаба, из којих излази : да мушки, који је учинпо прељубу с туђом женом, и ако се услед тога роди дете, имао је право да тражи од мужа своје љубазнице дете. Ево тих врло ориђиналних одредаба: „Оваки рогоиосац (сискћоМ енглеског нревода) има право на свог пресумптпвног сина све дотле докле га не откупе, т. ј. рогоносцу припада његов пресумтиини спн дотле докле га не откупи прави отац, т. ј. дотле докле се за њ не исплати сума, која је равна новчаној казни и казии за увреду (1)ос1у рпсе и ћопог рпсе енгл. превода), и потпуна плата за његову исхрану за све време, које је он провео са пресумптивним оцем. Исто тако и оно се морало надокнадити, што је пресумптивни отац платио за гажење права, које је учинило дете". (Апс. 1 ј. о Ј 1ге1апс1, Уо1. III, р. 511). Али ако се на тај начин с једне стране нису могле сгворити сталне везе између мужа какве жене и деце, која она роди за време брака, то су се пак с друге стране између деце, рођених ван брака, и њихног правог оца могле свагда установити н мајка је на то имала право. „Дете, вели књига АкШ, може се водити од једног оца другом , све дотле докле сведочанство људи не покаже ко му је прави отац (Апс. о!' 1ге1апс1 1. с,'). Чудноваго је, да и овде између детета и мушког, за кога људи потврде да је отац детета, не може постати нераздвојна веза, јер на показаном месту књиге АтсШ читамо даље : „Од оца, чији се патернитет утврђује сведочењем људи, дете се не може одузети дотле, докле оно не буде досуђено другом оцу услед сведочанства (т. ј. суда) божјег. Дете на тај начин досуђено оцу не може бити оду') Ово превођење детета од једног мушког до другог ради пронадаска оца, које доказује врло низак ступањ полног морала у старој Ирској, оснива се, ио напомени брегона, на стара празна правнла, изложена у метричком облику и које су енглески преводиоци овако превели: Ггее 18 Ље чготћ, 4ћа1 ћгт§з ГогЉ а 1ш1ћ. То ргос1исе а ћос1у ЛУМсћеуег о{' а ћипегес1 регвоп Кетоуез Н.