Просветни гласник

478

ПОРОДИДА КОД ПРВОБИТНОГ ДРУШТВА

зето од њега ни новим сведочанством божјим ни сведочевем људи, осим ако пристане за н> да плати седам ситћа1. ') На тај начин незаконита деца свагда су могла бити призната за доду извесног ода и бити приписана његовој породици и роду. У овом последњем случају они су се користили породичним и родбинским нравом заједно са законитом децом. Тако у књизн АшП налазимо одредбе о заједничком уделу (ако и не баш у равним деловима), при деоби деце од т. з. жене љубазнице (ас1а1ггасћ) са децом од главне и прве жене (Апс. 1 ј. о!'. 1ге1апс1 Уо1. III, 401). Ово заједничко суделовање при деоби незаконите деце са законитом очувало се још дуго после тогауИрској. Енгл. прокуратор, генерал Девис, наводи доказе, који сведоче да је то било и много доцније 2 ). Из наведеног јасно је, да установа патернитета нлје имала никакве везе са старим ирским правом односно законите и незаконите деце. Исто се ово може наћи и у велском праву, само с том разликом, што је то начело овде у неколико промењено. И то између каквог мужа и деце његове законите жене, која су рођена за време брака, постоје по старим велским споменицима много трајније везе него у ирском праву. Патернитет се нстиче овде, као што се види, сам собом из брака с мајком дечијом. Одрећи се деце од своје законите жене, објављујућп да су у прељуби зачета, могло је бити само услед велике заклетве 3 ), али и то не свагда; ако је отац хранио у својој кући дете своје законите жене за годину и један дан, онда није пмао права да га се одрече, јер се само храњење детета сматрало као признање. У колико се патернптет сматрао, као неминовна посдедпца брака, види се још и из тога, што се, и после заклетог одрицања од стране оца, сматрало да је прекинута свака веза између њега и деце само у случају, ако мајка не протестује. И ако се отац заклетвом одрекао, мајка га је могла заклетвом и сведочанством још 7 жеиа сазаклетих прннудити да се прими одреченог сина и да га призна за свог,81 ^шз, вели књига Бе§ез \УаШсае, педауегИ; 61шт еззе зиит, та!;ег сит зер!ет тиНегЉиз ешзс!ет поћШШ1 е! сН^тШЈз зесит ћхгатеп(;о аШгте!, ^иос! 1рзе, е! поп аНиз, Шшт ех зе §епиеп1; е! роз!; 4а1е шгатеМит шз ез1, и(; гес1р1а1иг в . Може ') Рег »Ситћа1« значи »девојка робиња« и означава казну, која је равна дени сличне девојке. 2 ) Уа1г§ег, Без СеНез, р 527 по*е 3. 3 ) 11е§ез ЛУаШсае (тако се вове превод старо велск. сноменика и зборника на латин. језик по свој вероватности за употребу дркве, и стављени су у 2. том збирке ведских сноменика, које је ивдала енглеска држава) II, С. УШ. (XIX).

нам се приметити да баш из овога што смо напоменули излази противно, т. ј. да се основе старог келтиског права нису измениле него са свим изчезле из права Велса; зар није јасно, да је снн ; од законите жене још јаче везан по велском праву са оцем вего и у римском законодавству ? Али при даљем изучавању сиоменика налазпмо да је и даље у Велсу дејствовало право старих Келта. Ово ее јасно впдц из тога, што ако је оцу с једне стране и било тешко одрећн се од детета законите жене, го је с друге стране мајка могла свагда, без икаквог ограниченог рока, изјавити да дете она нијћ добила од законитог мужа, и показати иравог оца и тражити да се дете припише у род овога мужа (Уепес1о1лап Со(1е, Воок II, Сћар. XXXI, §'. ВтеНап Сос1е, Сћар. XVIII, 48). Исте су такве одредбе о патернитету односно деце рођене ван брака као у старом прском праву. Неудата женска, која добије децу ван брака, могла је да тражи од мушког, с кпм их је добила, да их призна за своје. Велски закон по овој ствари има ове одредбе: „Ако ма каква женска, вели старп зборник Венедотије (Сћар. XXXI, 2) потражи да законим путем припише своју децу извесном мужу, као оцу, тада јој је потребно да учини ово: да дође с дететом цркви, где се налази гробље њеиог рода, па да нриђе жртвенику и, положивши десну руку на жртвеник п мошти, а леву на главу свога детета, закуне се пре свега Богу како овим жртвеником тако и моштима, а исто тако и св. крштењем детета, да нико други није огац овог детета до тај и тај, при чему га мора нменовати. На тај се начин приппсивало дете Кимру као оцу'). У случају оваке свечане заклетве, мушкп, когаје неудата жена показала као оца свога детета, може се одрећи од њега таком истом тешком клетвом (Уепес1о1пап Со<1е, Воок II, Сћар. XXXI, 4). А прп извесним условима одрицање је у опште било немогућно. Тако, ако је дете пре пред публиком признао за своје, и ако је давао новац на детиње издржавање (^еЈзћ. Еаш, В. XIII, Сћар. II, 119). У случају, ако отац није био жив, онда се могао старешина рода одрећи детета са шест сродника — заклетвом (Уеиес1оИап Сос1е, В. II, Сћар. XXXI, 18), а ако није било ни старешине рода, то је одрицање било закдетвом 21 сродника (УепеЛоИап Со(1е, Воок II, Сћар. XXXI, 19). Прпзнање детета свршавао је или отац или старешина рода са сродницима, услед чега се десна рука детета мегала у руку сваког од сродника, а дете се љубило са сродницима у знак сродства УепеДоИап Сос1е, Воок II, Сћар. XXII, 25). Један ') Само што се оиисани обред тиче дубоке старости, а овде је обучен у нову хришћанску Форму.