Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

493

ПРОСВЕТНН РАЗНИ ЗАПИСИ Статистика библиотека. ~ Дело, које је скоро изашло: в АЉеазћисћ (1ег с1еи1;всћеп ВЉНоЉекеп« од др. П. Швента, има интересну статистику о 1609 јавних и приватних библиотека, које укупно имају 27,091.288 штампаних књига и 240.416 рукописа. 130 јавних библиотека, где су урачунате и универзитетске, имају 15 милијуна свезака; 530 библиотека јавних школа (осим ђачких књижница) имају преко 3 милијуна свезака; 142 бпблиотеке других научних завода преко 2 милијуна; 330 библиотека појединих надлештава 2 1 1 2 милијуна; 201 црквена библиотека 1*1^ милијун; 61 војничка библиотека (за ОФицире) 2 [ 3 милијуна; 128 библиотека појединих друштава 1 милијун и 87приватних породичиих бнблиотека, већином кнежевских и гроФовских, 1 '| 2 милијун свезака. Пет највећих књижница у Немачкој јесу дворска и државна библиотека у Минхену са 900.000 штампаних свезака; краљевска библиотека у Берлину са 800.000; универзитетска и државна библиотека у Штрасбургу са 601.000; хамбуршка варошка библиотека са преко један милијун штампаних свезака и универзитетска библиотека у Гетингену. После ових долазе библиотеке у Лајпцигу, Дрезди, Хајделбергу, Минхену (универзитетска) и у Вирцбургу. Британски музеј у Лондону и ВШНоШедие па !;шпа1е у Паризу по величини надмашују све немачке збирке, а по неке од њих надмашују их веома знатно и у погледу употребе књига за читање. У минхенској дворској библиотеци употреба књига износи 130.000; у краљевској у Берлину 281.000; у Штрасбургу само 20.000; у Гетингену 72.000. Наиротив у британском музеју употреба књига износи 1, 2 милијуна; у лондонској народној библиотеци 2, 5 милијуна; у ВЉНоШе^ие па1;тпа1е 0, 5 милијуна; у ВЉНоШедие Митс1ра1е у Паризу 1„ милијун. И у понеким американскпм библиотекама број употребе књига износи 2—400.000. Један поглед на издатке за библиотеке такође је поучан. Берлин троши највише, 414.000 марака годишње, Минхен 159.000, Штрасбург 122.000, Лајпциг 87.000, и т. д. Просечни издатак за библиотеке у вишим школама је 598 марака годишње; провинцијске владе у Пруској троше годишње у овом циљу 1500 марака; више судске библиотеке 1583 марке; првостепених судова 526, а црквене библиотеке имају на овај циљ већином мање од 100 марака. Укупно издају 1609 научних библиотека

КОВЧЕЖИК 2'| 3 милијуна марака годишње. Британски музеј издаје 7 — 800.000 марака; ВЉНоШедие па1допа1е 660.000; ^е\ућеггу библиотека у Чикагу 400.000, и народне библиотеке у Бостону 670.000, у Лондону 660.000 и у Чикагу 450.000 марака. љ. м. п.

Измене у лравопису Француског језика. Иитање, да се Француски правопис упрости, које је тако дуго заннмало највише кругове Француске академије, на послетку већ је свршено и скинуто са дневног реда. Док се последњих минулих дана парламенат, који је био на умору, занимао питањем о буџету, новинарски свет ратом, миром и географијом Сијама и околине, дотле се у већима бесмртника расггрављало питање о правопису, и на послетку однела је победу ствар напретка, п ако са незнатном већииом само од два гласа. Вицеректор париског универзитета, проФесор 6г^аг(1, био је вођ партије, која је однела победу, а конзервативцима, који су подлегли, био је на челу херцег Омалски, за кога се прича да је се са таквом тврдоглавошћу борио, као и у данима своје жарке младости. Колико ће пак отпасти изузетака и особености у Француском језику, које данас задају толико муке омладини при изучавању истог а којих у будуће неће толико бити — још је тајна. Ипак велике наде неће се ни овог пута испунити. Биће, да је ово само један скроман, умерен почетак и ништа више. Зна се на пр. још сада, да ће се у будуће писати је леиз у место уеих, да множина од уо1х неће бити као данас опет уо1х, већ ће бити У018, да ће се Мазрћете писатн с једним 1:, а аНп^а неће у множини остати непромењено, већ ће му се на крају додати и једно 8. Нова правила објавиће се кроз неколико дана у мањем спису, који ће саставити и издати академија. Одиосно ове последње тачке била је последња, одсудна борба између заступ ика старог и новог времена. Пошто су поједине новине корак по корак биле продрле, тражио је херцег Омалски, да се објављивање и увођење ових измена одложи док се не доврши речник академије, који се очекује, да ће кроз неколико дваестина година бити готов. У длаку, па би проФесор ОгеагЛ био код ове тачке побеђен, али је и последњи човек узет у помоћ: ЕтПе 01тег дотрчао је из унутрашњости и осигурао победу с